Hobiji velikih istorijskih ličnosti: Jedan je tražio eliksir života, a drugi trčao 60 kilometara do posla

Uobičajena je pomisao da su se istorijske ličnosti opsesivno fokusirale na svoje primarno polje delovanja, bilo da su u pitanju naučnici ili državnici. Međutim, ovo je često daleko od istine. Mnoge poznate ličnosti uživale su u raznim aktivnostima i hobijima, a u nastavku ćemo vam otkriti šta su neke od njih radile u slobodno vreme.

Albert Ajnštajn je bio talentovan muzičar

Albert Ajnštajn je bio nemačko-američki fizičar poznat po svojoj teoriji relativnosti i doprinosu kvantnoj mehanici.Godine 1905. objavio je četiri izvanredna rada koja objašnjavaju Braunovo kretanje, fotoelektrični efekat, specijalnu teoriju relativnost i ekvivalenciju mase i energije.

Pored fizike, Albert Ajnštajn je takođe pokazivao interesovanje za muziku, prenosi magazin BigThink.

Njegova majka, talentovana pijanistkinja, upoznala ga je sa violinom kada je imao pet godina u nadi da će mu ona pomoći da se više poveže sa nemačkom kulturom.

Iako je to u početku smatrao obavezom, naučio je da voli instrument sa 13 godina nakon što je otkrio Mocartovu muziku.

Njegov talenat je prepoznat još dok je bio tinejdžer, a mnogi koji su svirali s njim potvrdili su da je bio dobar muzičar, piše N1 BiH.

Isak Njutn je tražio kamen mudrosti

Isak Njutn je bio engleski fizičar i matematičar poznat po formulisanju zakona kretanja i zakona gravitacije, izumu reflektirajućeg teleskopa, otkriću da prizma razdvaja belu svetlost u spektar i izumu infinitezimalnog računa.

Njegov uticaj na nauku teško je preceniti, čak i nakon što su moderne teorije prevazišle neke od njegovih ideja.

Ono što malo ljudi zna o Njutnu je da se od deset miliona napisanih reči koje je proizveo, milion odnosilo na alhemiju. Njegovo delo o ovoj temi nije bilo objavljeno, a znatan deo bi se verovatno smatrao jeretičkim ili na drugi način nezakonitim u Velikoj Britaniji 17. i 18. veka.

Veći deo njegovih spisa o tome sastojao se od kopija postojećih “saznanja” s novim napomenama. Iako se i dalje raspravlja o tome šta je tačno radio, neki istoričari nauke tvrde da je njegova alhemija bila bliža prethodnicima moderne hemije nego magiji. Mnogi od njegovih spisa pokazuju da je tražio čuveni “kamen mudrosti”, koji bi druge metale mogao pretvoriti u zlato, a možda je bio zainteresovan i za eliksir života.

Mnogi od njegovih rukopisa o alhemiji prodati su na aukciji, a veliki deo njih završio je u rukama ekonomiste Džona Majnarda Kejnsa.

Alan Tjuring je mogao držati korak s olimpijskim maratoncima

Alan Tjuring je bio engleski matematičar, informatičar, biolog i filozof. Poznat je po svom radu na razbijanju koda nacističke Enigme tokom Drugog svetskog rata i na filozofiji veštačke inteligencije, posebno „Tjuringovom testu“. Pored rada na kompjuterima, postavio je i temelje reakcijsko-difuzione teorije morfogeneze u biologiji.

U slobodno vreme, Tjuring je uživao u trčanju. Za razliku od profesionalnih sportista, Tjuring je počeo da se bavi ovom fizičkom aktivnošću tek u svojim 30-im godinama. Međutim, svojom posvećenošću on je uspeo da nadoknadi izgubljeno vreme.

Ponekad je trčao 60 kilometara između Blečli Parka, gde je s kolegama razbijao šifre nacista, i Londona radi sastanaka. Njegov tempo je bio brz kao kod najboljih trkača na svetu.

Bezuspešno se okušao u britanskom olimpijskom timu 1948. kao maratonac sa vremenom od 2 sata i 46 minuta. (Ovo je bilo samo jedanaest minuta iza vremena za srebrnu medalju Toma Ričardsa.)

Tjuring je rekao prijateljima da je trčanje oblik oslobađanja od stresa, objašnjavajući: „Imam toliko stresan posao da je jedini način da ga izbacim iz glave napornim trčanjem; to je jedini način da do se stvarno opustim.”

Čerčil, Ajzenhauer i Hitler su bili slikari

Iako su bili veoma različiti ljudi, veliki lideri u drugom svetskom ratu, Vinston Čerčil, Dvajt Ajzenhauer i Adolf Hitler, imali su nešto zajedničko – svi su slikali.

Od njih trojice, Hitler je prvi slikao. Nekoliko godina (1909–1913) proveo je u Beču slikajući arhitektonske scene. Čak se prijavio na Akademiju likovnih umetnosti u Beču — i dva puta je odbijen.

Čerčil je počeo slikati 1915, ubrzo nakon što je podneo ostavku u vladi zbog katastrofalnog neuspeha Galipoljske operacije u Prvom svetskom ratu, koju je osmislio. Sa 40 godina, Čerčil je počeo sa slikanjem prilično kasno, ali je slikao do kraja svog života — uglavnom pejzaže.

Poznato je da je dao neke slike kao poklone – uključujući pejzaž planine Atlas, poklonjen američkom predsedniku Frenklinu Ruzveltu nakon njihove konferencije u Kazablanki 1943. godine.

Dvajt Ajzenhauer se slikanjem nije počeo baviti sve do 1948. godine. Bivši vrhovni komandant saveznika bio je predsednik Univerziteta Kolumbija kada je bio ohrabren da se bavi ovim hobijem,

On je nastavio da slika do kraja života. Za razliku od Čerčila i Hitlera, Ajzenhauer je preferirao portrete. Svoje gotove slike često bi poklanjao.

Luj XIV je voleo balet

Čovek poznat kao “Kralj Sunce” u potpunosti je redefinirao francusku monarhiju tokom svoje 72-godišnje vladavine. Izgradio je Versaj, proširio granice Francuske i transformisao svoje kraljevstvo u evropski centar kulture. Ipak, dok je sve ovo radio, Luj se bavio nečim drugim – baletom.

Bio je opsednut ovim umetničkim plesom, a stručnjaci procenjuju da je učestvovao u 40 značajnih baleta i odigrao duplo više uloga.

Ali Luj je takođe koristio balet za više od zabave. To je bilo oruđe političke moći. Držanjem francuske aristokratije usresređene na učenje novih plesnih koraka, Luj ih je sprečio da planiraju potkopavanje njegovog autoriteta.

Izvor: N1 BiH