Hotel Jugoslavija je upisan u Ginisovu knjigu rekorda, a evo i zašto: Ovaj objekat je 50 godina oduševljavao svetske zvezde
Hotel Jugoslavija otvoren je 1969. godine, izgrađen je po projektu arhitekte Lavoslava Horvata, dok je ove godine zvanično prodat.
Život Hotela Jugoslavija, simbola jedne epohe, može se sažeti rečima “od sjaja, do očaja i nazad”. Bio je i ostao simbol jednog doba, jedne države koje više nema, a on je ostao. Od ideje do izgradnje ovog grandioznog objekta proteklo je skoro dvadeset godina.
Postavlja se pitanje šta će se desiti sa objektima u samom hotelu koji su pod zaštitom spomenika kulture.
Postoji priča kako je svojevremeno etijopski car Hajle Selasije rekao Titu da Beograd nema prestižan hotel. Tito je naredio da se hotel izgradi, i gradnja je počela 1948. godine. Projektanti, grupa arhitekata zagrebačke “škole moderne”, bili su Mladen Kauzlarić, Lavoslav Horvat i Kazimir Ostrogović. Izgradnja je završena 1967. godine, a sam hotel je otvoren 1969. godine. Na početku beše to projekat koji se vodio pod nazivom Hotel Beograd, ali je zaključeno da takvom reprezentativnom zdanju bolje “leži” naziv Jugoslavija.
Na grandioznom otvaranju hotela “crvenu vrpcu” presekao je predsednik Josip Broz Tito. Bio je to najveći hotel u tadašnjoj Jugoslaviji, i bližoj i daljoj okolini. Pored hotelsko-turističkog značaja, imao je cilj da pokaže planeti snagu i jačinu države, finansijsku snagu, njenu kulturu i političku moć.
Glavna zgrada Hotela Jugoslavije ima sedam spratova, a posebna je bila impozantna unutrašnjost hotela. Više od 600 soba i apartmana, restoran sa više od 800 mesta i nezaboravnim pogledom na Dunav.
U holu ispred Svečane banket sale Hotela Jugoslavija, zapisano je i u Ginisovoj knjizi rekorda, najveći Svarovski luster na svetu. Dužine 30 i širine pet metara, u formatu pravougaonika i težine od 14 tona, sa 40.000 “svarovski” kristala i 5.000 sijalica. Kompanija Svarovski je sinonim za obradu kristala i izradu predmeta kojima “svarovski” kristali daju umetničku vrednost i posebnost, kako po izgledu tako i po ceni. Svarovski kristali su, u stvari, staklo obrađeno tehnologijom za obradu dijamanata, i kao takvi savršeno prelamaju svetlost.
Hotel Jugoslavija u Ginisovoj knjizi rekorda
Svarovski luster obasjavao je, pored običnog sveta, i britansku kraljicu Elizabetu, astronauta koji je prvi zakoračio na Mesec sa čuvenim rečima da je “ovo mali korak za njega a veliki za čovenstvo” Nila Armstronga, američke predsednike Ričarda Niksona i Džimija Kartera, libijskog vođu Muamera Gadafija, nemačkog kancelara Vili Branta, rok divu Tinu Tarner i oskarovca Kevina Kostnera. Pod sjajem kristala u odajama hotela snimljene su mnoge filmske scene, piše 011info.com
I to nije sve od grandioznosti Jugoslavije. U samoj Banket Sali nalazi se još 16 velikih Svarovski lustera.
Ovaj nesvakidešnji luster imao je sreće da preživi i noć za nezaborav, kada je u noći između 7. i 8. maja 1999. godine bombardovana obližnja zgrada Kineske ambasade. Pored ošteća nastalih usled udara posle eksplozije, sama zgrada hotela je i sama bila žrtva bombardovanja. Naime, dva projektila direktno su pogodila zapadno krilo. Posle delimične rekonstrukcije i promene vlasništva, Hotel Jugoslavija je pod istim imenom nastavio da radi.
Kao izuzetan primer moderne Hotel Jugoslavija je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Luster u holu Hotela Jugoslavija i dalje izgleda grandiozno, i meta je mnogobrojnih posetilaca, ali više nije najveći u Evropi.
