Mitološka bića: Lernejska hidra
Ova opaka hidra, groznog izgleda i grozne naravi, najpoznatija je hidra u grčkoj mitologiji, a dobila je ime po baruštinama kraj jezera Lerne, gde je živela, i odakle je nanosila neviđena zla svakome ko bi joj se približio. Bila je ćerka takođe po zlu poznatog para Tifona i Ehidne, pa, samim tim – rođena sestra čudovišnog psa Ortara, Kerbera, i Himere.
Ovako je izgledao Tifon:
Rane likovne predstave Ehidne nažalost nisu sačuvane, ili su nepouzdane, a modernije su besmisleno romantičarske… ali je ovako izgledao Ortar, doduše u svom samrtnom času:
Povezani članci
Lernejska hidra bila je sestra i Nemejskog lava i Tebanske sfinge, koje je Ehidna rodila sa sinom Ortarom. Ehidna se nije zaustavila na ovim rodoskrvnim gnusobama, već je rodila i Ladona, zmaja koji je u Kolhidi čuvao zlatno runo, Hesperidsku zmiju, Etona, kavkaskog orla koji je mučio Prometeja, Feju, kromijonsku krmaču, i zmije koje su umorile Laokona i njegove sinove. Dakle – lepa porodica, ali srećom moguća samo u grčkoj mitologiji! O nekim od pomenutih bića već smo pisali, pa da sada vidimo čime se to proslavila Lernejska hidra, i kakva joj je sudbina bila.
O Lernejskoj hidri
U grčkoj mitologiji postoji puno hidri, ali je samo Lernejska hidra zaslužila da se naziva samo Hidra. Isti je slučaj bio i sa gorgonama, pa je jedino gorgona Meduza zaslužila da se zove samo Gorgona. Isti je slučaj bio i sa sfingama, pa je jedino Tebanska sfinga zaslužila da se zove samo Sfinga.
Na starogrčkom se ime Lernejske hidre ispisuje ovako: Λερναῖα Ὕδρα. Bila je zapravo monstruozno biće, neka vrsta zmije sa mnogo glava. Obitavala je u jezeru Lerna u Argolidi, ali je preferirala močvarno zaleđe, odakle je mogla mnogo bolje da osmatra šta se naokolo događa, i ko se tuda kreće.
Lernejske vode bile su jedan od ulaska u Donji svet, pa se Hidra veoma trudila da tamo pošalje što je moguće više dužnih i nedužnih ljudskih stvorenja. Imala je brojne opake moći. Njen dah bio je smrtonosan, a osim toga, ako bi joj neko, kojim slučajem, odsekao jednu glavu, na tom mestu istog trenutka pojavile bi se dve, od kojih je jedna postajala besmrtna!
Lernejska hidra i Herakle
Iz nekih veoma komplikovanih razloga, Herakle je, po savetu Pitije, delfijske proročice, morao da bude u službi kralja Euristeja dvanaest godina. Heraklu se naravno smrklo, a naročito mu se smrklo kad mu je Pitija rekla da će za to vreme morati da izvrši deset junačkih dela! Ali, pošto mu je Pitija prorekla da će nakon toga steći besmrtnost, Herakle se veoma odobrovoljio, budući da je bio i junačan i snažan, a i sujetan preko svake mere…
Drugo Heraklovo junačko delo bilo je savlađivanje Lernejske hidre! Herakle je već sve znao o Hidri, došao je do Lerne na kočijama koje je vozio njegov nećak Jolaj, zapaljenim strelama isterao je Hidru iz njenog zaklona, a zatim je srpom pokušao da joj odrubi jednu od glava. Hidra se obavila oko Heraklovih nogu, i kad god bi on uspeo da joj odrubi jednu od glava, istog drenutka izrasle bi joj dve…
Na ovom rimskom mozaiku možemo da vidimo odvažnog Jolaja, i još odvažnijeg Herakla (Herkula):
Hidra je bila miljenica boginje Here, koja je pratila ovaj dvoboj, i Hidri je u pomoć poslala ogromnog raka Karkinosa, koji je Herakla trebalo da ujede u petu, i time ga onesposobi… Podsetimo da je peta u grčkoj mitologiji bila naročito ranjivo mesto na ljudskom telu, pa je tako i Ahil skončao, zadobivši strelu u petu… Ali, završimo odmah sa Karkinosom! Herakle je ujed izbegao, i ubio Karkinosa. Hera je bila očajna, izrazito je mrzela Herakla, i voljenog Karkinosa odmah je prenela na nebo, gde on sada blista kao zodijačko sazvežđe Raka!
Nakon neuspelog napada Karkinosa, Herakle je morao da zatraži pomoć nećaka Jolaja, pa mu je naložio da zapali obližnju šumu i da vatrom sagoreva rane na telu Hidre, kako bi sprečio nicanje njenih novih glava. Kad je konačno uspeo da odrubi njenu pouzdano besmrtnu glavu, Herakle ju je zakopao u zemlju, preko je navalio ogromnu stenu, a zatim je svoje strele natopio u žuč i krv ubijene Hidre, za dalje potencijalne junačke poduhvate…
Herakle se kao pobednik u ovom poduhvatu vratio Euristeju, ali mu ovaj nije priznao pobedu, jer mu je u ovom junačkom delu pomogao nećak Jolaj! Nastavak mita tiče se iskljućivo Herakla, a što se priče o Lernejskoj hidri tiče, ona je ovim dovršena.
Lernejska hidra u literaturi i istoriji umetnosti
Prvi zapis o Lernejskoj hidri ostavio je Hesiod (oko 750-650. godina pre nove ere, kada je, najverovatnije, živeo i Homer), u svojoj Teogoniji. Najraniji likovni prikaz nalazi se na jednoj bronzanoj dvojnoj fibuli iz oko 700-te godine pre nove ere. Takođe, pominju je i Euripid, Vergilije i Ovidije, kao i drugi grčki i antički rimski pisci. Osim toga, prisutna je i u mitovima Sumera, Vavilona, Asirije… I sama Lernejska hidra, a naročito mit u vezi sa Heraklom, često su prikazivani na antičkom vaznom slikarstvu i na mozaicima. I ona i Herakle takođe su bili česta inspiracija mnogim umetnicima novijih vremena…
Poznata je monumentalna skulptura Herakla u borbi s Hidrom, koja se nalazi na južnom ulazu u carsku palatu Hofburg, u Beču:
Gistav Moro naročito se proslavio slikajući mitološke scene, pa je tako naslikao i Herakla i Hidru:
Džon Singer Sardžent retko je radio mitološke scene, ali Herkulu i Hidri nije mogao da odoli:
Naslovna slika: www.en.wikipedia.org i www.etsy.com
Povezani članci
