Mitološka bića: Minotaur

Osnovna karakteristika grčke mitologije je da ne postoji stroga bipolarnost karaktera i sudbina. Svi likovi grčke mitologije: olimpski bogovi, polubogovi, smrtnici, mitološka bića.., svi oni sadrže u sebi i u svojim istorijama obe pojavne strane postojanja. Ne postoje izrazito moćni i nemoćni, srećni i nesrećni, uspešni ili manje uspešni, bezgrešni i grešni, krivci ili žrtve…

Svaki lik grčke mitologije mora da provede svoj mitski život „između Scile i Haribde”, i svaki od njih često se stavlja pred iskušenja. Malo je likova koji su iskušenjima odoleli, uglavnom na svoju ili tuđu štetu i nesreću. Glavna poruka grčke mitologije je da cena za neki greh, davnašnji ili sadašnji, mora da se plati! Tako je bilo i sa Minotaurom.

O Minotauru

Minotaur je bio biće sa ljudskim telom i glavom bika. Njegovo ime na starogrčkom ispisivalo se Μῑνώταυρος (Minotauros), što je bila kombinacija imena Minos (Μίνως), i reči tauros (ταῦρος), u značenju – bik. Dakle, u prevodu – Bik Minosa. Minotaur se u nekim mitovima na Kritu nazivao i Asterion (ili Asterius), prema imenu Minosovog očuha, a u značenju „zvezdani”.

Mit o Minotauru

Želeći da postane kralj, sa rođenim bratom kao suparnikom, Minos je od Posejdona izmolio znak da će on doći na presto. Posejdon mu je poslao prelepog belog bika, ali pod uslovom da ga njemu žrtvuje! Kada je beli bik izašao iz mora, Minos je, očaran njegovom lepotom, žrtvovao nekog drugog bika, očekujući da Posejdon neće primetiti razliku. Naravno da se prevario, i Posejdon je smislio strašnu osvetu – Minosova žena Pasifaja bezumno se zaljubila u belog bika!

Pasifaja je bila očajna, i zamolila je Dedala da joj pomogne. Dedal, kao sjajni graditelj i izumitelj, napravio je drvenu šuplju kravu, prekrio je kožom, Pasifaja se uvukla u ovu Dedalovu „instalaciju”, beli bik je naseo prevari, i tako je Pasifaja zadovoljila svoju strast, ali i bila oplođena! Plod ove strasne prevare bio je – Minotaur: polu-čovek, polu-bik.

Sada je Minos bio očajan, osim što je bio osramoćen, i obratio se delfijskoj proročici za savet. Rečeno mu je da sagradi zgradu sa mnogobrojnim prostorijama i hodnicima, i da u nju zatvori Minotaura. Opet je na scenu stupio Dedal, i tako je nastao Lavirint, ispod Minosove palate u Knososu, iz kog je bilo nemoguće pobeći. Minos je Minotaura hranio ljudskim mesom.

Androgeja, Minosovog sina, ubili su Atinjani (što je posebna priča), pa je Minos zaratio sa Atinom. Surovo se osvetio tako što je zahtevao da mu svake godine Atinjani šalju po sedam mladića i devojaka, kojima je hranio Minotaura.

Kada se približilo treće žrtvovanje, Tezej, atinski kralj (bio je sin Etre i Egeja, odnosno Posejdona, ali to je takođe posebna priča), dobrovoljno je prihvatio da će otići i ubiti to čudovište.

Arijadna, Minosova ćerka, kada je ugledala Tezeja – zaljubila se u njega!

Tezeju je dala klupko vune, kojim je Tezej mogao da obeležava svoj put kroz Lavirint, ali takođe i moćni mač, kojim je Tezej najzad ubio Minotaura, i oslobodio zatočene mlade Atinjane. Uz pomoć onog klupka, Tezej je uspešno napustio Lavirint.

Minos je, razumljivo, bio besan preko svake mere! Pokušao je da se osveti Dedalu i njegovom sinu Ikaru tako što ih je zatvorio u Lavirint. Ali, Dedal ne bi bio Dedal da nije našao način da se i on i Ikar oslobode iz Lavirinta. Dedal im je napravio krila, povezao ih voskom, pa su tako obojica lako odletela iz Lavirinta. Kako se taj njihov poduhvat zaršio, o tome govori mit o Dedalu i Ikaru..!

Engleski arheolog Artur Evans (1851-1941) otkrio je u Knososu raskošnu palatu sa mnogo odaja. Ono što je bilo očigledno, to je da je u palati – poštovan bik (!), posebno njegovi rogovi, takozvani „konsekrativni rogovi”!

Njih inače simboliše dvojna sekira – labris.

Po labrisu je cela palata nazvana Labirint, od starogrčkog Λαβύρινθος (Labýrinthos).

Naslovna fotografija: www.en.wikipedia.org