Ovo su studenti tražili ’68. godine: Sa današnjim protestima slična je samo jedna stvar

Studentski protesti u Srbiji imaju sve veću podršku, a mnogi stariji ih porede sa demonstracijama iz 1968. godine. Ipak, te čuvene demonstracije trajale su samo nekoliko dana.
Danas su mnogi čuli za njih, ali šta se zaista dogodilo ’68.
Reč je bila o pokretu koji je zahvatio dobar deo sveta – protestovalo se zbog rata, lošeg položaja radnika i omladine, ekstremnog bogaćenja, ali su zahtevi imali i “lokalni karakter” koji je zavisio od države do države. To je bio slučaj i sa Jugoslavijom, piše Istorijski zabavnik.
Talas studentskog nezadovoljstva koji je tokom 1968. polako plavio svet, početkom juna stigao je i do Beograda. Slične demonstracije istovremeno će se odvijati i u drugim studentskim centrima Jugoslavije – Zagrebu, Sarajevu, Ljubljani, Prištini… ali u daleko manjem obimu. Centar zbivanja bio je glavni grad.

Protest je u Beogradu trajao od 2. do 9. juna (i čuvenog Titovog “studenti su u pravu), a obeležili su ga masovnost, sukob sa policijom na Novom Beogradu. Sa današnjim protestima je sličnost da su mladi imali ogromnu podršku koju je veliki broj tadašnjih intelektualaca – glumaca, književnika, profesora, pružio studentima.

Šta su bili zahtevi studenata (u Beogradu)?

Svoje zahteve studenti su izneli 3. juna u “Proglasu studentima i građanima Beograda” i “Rezoluciji studentskih demonstracija” i oni su bili ispisani na velikom belom platnu i okačeni na zgradu rektorata u Beogradu.

Evo tih zahteva:

“1) Smatramo da je osnovni problem pojava socijalne nejednakosti u nas. U vezi s tim zahtevamo:

• doslednu raspodelu prema radu,
• energičnu akciju protiv bogaćenja na ne-socijalistički način,
• zahtevamo da socijalna struktura studenata predstavlja odraz društvene strukture,
• zahtevamo ukidanje svih privilegija kojih ima u našem društvu.

2) Veliki broj nezaposlenih

3) Postojanje jakih birokratskih snaga u našem društvu zahteva:

• demokratizaciju svih društveno-političkih organizacija a posebno Saveza komunista,
• demokratizaciju svih sredstava informisanja i formiranja javnog mnjenja,
• slobodu zbora i demonstracija.

4) Studenti su posebno ogorčeni stanjem na našim univerzitetima. Stoga se zahteva:

• poboljšanje materijalnog položaja univerziteta,
• ravnopravno učestvovanje studenata u svim forumima gde se rešavaju bitni problemi društva, a pre svega pitanja direktno ili indirektno vezana za studente,
• osuđujemo pojavu klanova i monopola na pojedinim katedrama i zahtevamo oštru borbu protiv istih,
• zahtevamo potpunu i demokratsku reizbornost celokupnog nastavnog osoblja,
• zahtevamo slobodan upis studenata”.
  Ovim zahtevima koji su se u suštini svodili na demokratizaciju društva i rešavanje socijalnih i ekonomskih pitanja, a pre svega nezaposlenosti, studenti su kasnije dodali još dva – da zbog prebijanja studenata budu smenjeni gradski, savezni i republički policijski šefovi, kao i da niko ne odgovara zbog učešća u protestima.