Bio je najpopularniji policajac u Jugoslaviji, a onda su ga iznenada sklonili: “Pitao sam zašto moram da idem, rekli su mi, zato što nisi više naš”

U nekom drugačijem univerzumu, Jovan Bulj bi možda bio baletan. U ovom našem, postao je nešto još fascinantnije – gradski fenomen. Policajac, pardon, milicajac koji je saobraćaj pretvarao u umetnost, a raskrsnicu u scenu.

U eri kad su milicajci bili samo deo gradskog dekora, Jovan Bulj bio je – spektakl.

Kao ples pod šlemom

Tokom 60-ih i 70-ih godina, Beograd je imao svog „plesača saobraćaja“. U besprekornoj uniformi, sa belim rukavicama i šlemom na glavi, Jovan Bulj nije samo upravljao automobilima – on je dirigovao pokretima grada. Njegovi pokreti bili su graciozni, gotovo hipnotišući. Bio je blag, nasmejan, i delovalo je da istinski uživa u svakom trenutku svog posla.

Nije čudo što su ljudi dolazili da ga gledaju kao predstavu – sa porodicama, turistima, foto-aparatima. Neki su čak čekali da ga vide na svom putu kroz Beograd, kao lokalnu znamenitost.

U staroj štampi moguće je pronaći veliki broj intervjua koje je milicioner tokom godina dao, a naročitu pažnju danas privlače fotografije “Ilustrovane politike” na kojima Bulj pozira ispred Palate Albanija sa, tada mladom balerinom, Jelenom Tinskom.

Jova se oprobao i u pevanju. Ua Jugoton je 1970. izdao ploču sa dve pesme – “Jovina Balada” i “Vozačima Svima Zdravo Želim”, piše Istorijski zabavnik.

Zvezda u šinjelu

Buljeva popularnost rasla je do te mere da su ga zvali i na gostovanja u inostranstvo – čak i u London. Iako se londonskim taksistima baš i nije dopalo što ih je “baletski milicajac” usporavao na prometnim raskrsnicama, legenda kaže da je Jovan bio pozvan da reguliše saobraćaj na čuvenom Pikadili trgu – i da je čak predstavljen kraljici Elizabeti.

Možda je to urbano predanje, ali činjenica je da su ga britanski mediji zabeležili, i da je njegova pojava ostavila traga gde god se pojavio.

Svetla rampe, pa senka

Iako je bio simbol jednog grada i jednog vremena, Jovan Bulj je početkom 80-ih odjednom nestao sa ulica. Premešten je u službu za železnički saobraćaj, a ubrzo zatim – penzionisan. Imao je tek nešto više od 40 godina. Razlozi? Previše popularan, rečeno mu je. Više umetnik nego milicioner.

– „Pitao sam zašto moram da idem. Rekli su mi – zato što nisi više naš, postao si deo umetnosti“, rekao je u kasnijem intervjuu.

Zaboravljen od grada kome je davao ritam

Sudbina se poigrala s najpoznatijim saobraćajcem Jugoslavije. Jovan je poslednje godine proveo radeći kao prodavac u trafici, a zatim kao čuvar parkinga na Savskom keju. Bez šlema, bez rukavica, bez scene. Malo ko ga je tada prepoznavao.

Preminuo je 2010. godine. Imao je 71 godinu.

Mreže nisu zaboravile

Danas, kada negde na internetu naiđete na crno-belu fotografiju milicionera sa osmehom, rukavicom u pokretu i telom u baletskoj poziciji – setite se da je Beograd nekad imao svog plesnog čuvara reda. Njegovo ime bilo je Jovan Bulj. I za neke od nas, još uvek jeste.