Šta povezuje Stiva Džobsa, Ridlija Skota i skinhedse i ko je ostao bez dlaka na testisima

Godina je 1984. Još uvek ne postoje, niti iko razmišlja o ajpedu, ajfonu ili ajbilo čemu. Kompanija Epl je pred bankrotom i suočava se sa velikom konkurencijom. Ali rukovodilac Epla Stiv Džobs je revolucionaran i ubeđen je da je njegovo vreme došlo..

Piše: L.V.

„Radili smo na ovome više od dve godine i mogu vam reći da je neverovatno dobro. Poruka Mekintoša je da je to kompjuter za sve nas ostale”, kaže Džobs na snimku iz 1984. na predstavljaju prvog ličnog kompjutera.

On je ubeđen da će njegov kompjuter postati hit. Ubedio je Upravni odbor Epla da naruči reklamu koja će biti prikazana samo jednom na nacionalnoj televiziji tokom 18. Superboula, koji je gledalo 78 miliona Amerikanaca.

I tu počinje priča o reklami koju mnogi nazivaju remek-delom a koja je povezala Stiva Džobsa, Ridlija Skota i britanske skinhedse.

Priču o ovoj saradnji gledaoci kanala Nacionalna geografija mogli su da vide prošle nedelje u jednoj od epizoda emisije „Najboljih deset iz osamdesetih” koja se bavi rangiranjem stvari i pojava tokom ove dekade.

Za realizaciju reklame, angažovan je jedan od najboljih režisera, Ridli Skot koji je režirao legendarne filmove „Osmi putnik” i „Blejd raner”.

Ridli Skot u ovoj emisiji navodi da je reklama imala potencijal da postane kultna.

– Poslali su mi jedan list papira koji se odnosio na Džordža Orvela. Kada dobijete viziju, onda to i uradite – kaže Skot.

Ideja je, kao se navodi, bila revolucionarna: prekršiti prvo pravilo reklamiranja i uopšte ne spominjati proizvod.

– Nije ništa pominjala! Nije pominjala kompjuter na bilo koji način – potvrđuje Skot.

Kako dodaje, to je ujedno bio najbolji oblik reklame.

– Imali smo mali dragulj i govorili:’Pogodi šta je ovo!’ – objašnjava Skot.

Nemera je bila da se spoji distopijska vizija iz „Blejd ranera” sa pretećom silom iz „Osmog putnika”. Ali postojala je caka. Moralo se snimati sa smanjenim televizijskim budžetom.

Kako bi smanjio troškove, Skot je odlučio da snima u Engleskoj. Angažovao je jeftinu ali opasnu grupu statista, skinhedse.

– Znao sam za grupu koja se zvala Nacionalni front. Kontaktirali smo sa društvom skinhedsa i pojavilo se njih oko 200 obrijarnih glava i za nas savršenog izgleda – opisuje Skot.

Ali on i njegov tim ubrzo će osetiti posledice takve odluke. Tokom snimanja u stidiju Šeperton, život je opet oponašao umetnost, navodi narator emisije.

– Zgrabili su prvog pomoćnika reditelja koji je imao dugu kosu i tokom ručka su mu obrijali glavu i testise. Ostao je bez dlaka i otišao kući – kroz smeh se priseća Skot.

Jasno je da reklama aludira na Orvelovu antiutopijsku knjigu „1984″ kako bi iskritikovala Eplovog glavnog rivala IBM, poznatog kao „Veliki plavi”.

Stiv Džobs na snimku njegovog obraćanja publici kojoj predstavlja „kompjuter za sve nas ostale” pita: „Da li će Veliki plavi dominirati celom industrijom i informatičkim dobom?”.

Skot odlučuje da zada poslednji udarac.

– Rekao sam: Držaće i baciće čekić koji će udariti u ekran. Ekran će eksplodirati kao atomska ekplozija. Imao sam velike kante bebi-pudera i velike ventilatore. U trenutku eksplozije razduvao sam puder po njima i rekao da viknu buuuuaaaa. I oni su rekli OK – opisuje on.

Reklama je bila sve ono što je Džobs tražio. Ali… nije se svidela Odboru koji je pokušao da je zabrani, navodi se u emisiji.

Međutim, Džobsu se toliko svidela da je, navodno, ponudio da sam plati prikazivanje ako Odbor neće. Odbor ipak popušta i reklama je puštena tokom Superboula u januaru 1984.

– Ta reklama otelovljuje smelost da se rizikuje i samopouzdanje koje danas povezujemo sa Stivom Džobsom – kaže jedan od sagovornika u emisji.

Milioni Amerikanaca su gledali ne znajući za šta je ovo reklama, do samog kraja.

„Epl kompjuter će 24. januara predstaviti mekintoš. I videćete zašto 1984. neće biti kao ‘1984’”, pisalo je na kraju reklame.

– Basta! Genijalna reklama. Ako smem da kažem…- zaključuje Skot.

Posle ove reklame Epl je prodao 72.000 kompjutera za 100 dana. Pedeset odsto više od najoptimističnijih predviđanja. A to je bio samo početak. Danas živimo u „Aj svetu” Stiv Džobsa.