Isidora Simijonović nam je otkrila po čemu će pamtiti 2023. i kako uspeva da privatni život sačuva od javnosti
Isidora Simijonović je postala miljenica publike u seriji “Jutro će promeniti sve”, a onda smo nastavili da pratimo njen razvoj kroz “Ubice mog oca” i “Vreme zla”.
Ljubitelji pozorišta su u godini iza nas mogli da prate Isidoru Simijonović na daskama Beogradskog dramskog pozorišta, a sada nam je otkrila kakva iskustva nosi sa snimanja serije Vreme smrti, kao i neke malo intimnije detalje koje vešto krije od javnosti.
Po čemu ćeš pamtiti 2023. godinu?
– Pamtiću je po izuzetnim saradnjama, profesionalnim poznanstvima i nekim ljudima koji su me kroz rad očarali. 2023. je za mene bila radna godina, osim leta i mora koji su me odmorili na polovini godine, ostatak sam provela radno. Iako je ponekad bilo naporno da uklopim pozorište i snimanja, mislim da mi je to prijalo i bilo mi je verovatno i potrebno u ovom trenutku.
Početkom godine nas očekuje premijera serije Vreme smrti. Kakva iskustva nosiš sa snimanja budući da nisi često glumila u epohi, kako si se snašla u ulozi?
– Prethodni put kad sam igrala u epohi bilo je to u seriji Vreme zla, koja prethodi Vremenu smrti u kojoj sam igrala Nađu Luković. Sada u Vremenu smrti igram Nađinu majku, Dušanku u njenoj mladosti. I to je jedna specifična prilika, da odigraš roditelja svog sopstvenog lika. To mi je bilo dirljivo i inspirativno. Dušanka je mlada žena, koja traži pravu ljubav. Traži nekoga kome će pripadati i ko će njoj pripadati i koga će voleti svim svojim bićem. Za nju je to na neki način važnije od svega, za nju je ljubav smisao i jedino utočište od sveg užasa koji ih okružuje. Zavolela sam je lako. Na momente je dirljiva, na momente komična ta njena potraga, valjda zato što je tako razumljiva i ljudska.
Šta bi volela da ti je neko rekao pre nego što si počela da se baviš glumom?
– Šta god da mi je neko rekao tada, nisam sigurna koliko bi to nešto promenilo. Čini mi se da su nam neke stvari namenjene da ih sami otkrijemo. Mada i nisam poznavala nikoga ko je bio glumac u to doba. U svakom slučaju, gluma je daleko teži i izazovniji poziv nego što to ljudi najčešće zamišljaju. Često je poistovećuju sa nekakvom zabavom i glamurom. A to su samo dva možda i omanja aspekta bavljenja ovim poslom. Radi se nekada po ceo dan, igra se, snima i kad si bolestan ili ti baš nije do toga. Bolovanja su izuzetno retko opcija. S druge strane kada se desi magija sve se vrati stostruko. i onda kažeš: Ah to je to, zato sam tu. Ali nema tu konstante. I traži neprestani rad na sebi, što mom biću prija.
Koliko ti je teško da svoj privatni deo života sačuvaš od javnosti?
– Ne previše. U različitim periodima sam različito gledala na to. Sada sam sve sigurnija da je najbolje zadržati privatnost u što većoj meri za sebe.
Daj nam tri pesme koje su obeležile 2023. godinu. Ili da je 2023. godina pesma koja bi bila?
– Definitivno, I can buy myself flowers. I moram da se složim da zaista nema ništa lepše od toga. Šetnja pijacom i buketić cveća koji posle donesem kući. To mi je ritual kada idem na dejt sa sobom.
Kako po tvom mišljenju izgleda idealan provod u Beogradu?
– Pa pored ovog koji smo malopre spomenuli i koji bih svrstala u jedan od boljih, uvek je dobra opcija klopati neku ribu pored reke leti. Ili piti neki koktelčić zimi. Ili gledati neku dobru predstavu ili film. Ima dosta mogućnosti.
3 filma koja po tvom mišljenju treba svako da odgleda do 30 godine?
– Ne znam. Teško mi je da se odlučim za tri. Uvek su mi bili teški odgovori na ova pitanja. Pogotovo što ima toliko žanrovski različitih stvari koje su vredne gledanja. I to baš zavisi od ukusa i senzibiliteta. Takođe ni sama nisam volela kada mi kažu moraš nešto da gledaš. Ali, poslednji film koji sam pogledala i koji me je oduševio je Poor Things, Jorgosa Lantimosa.
