Hvali mi šesto eura za garnišlu: Ako vam je u ovoj rečenici sve kako treba, tekst ne morate ni da čitate

Danas je 8. septembar, međunarodni dan pismenosti, a ovo su najčešće pravopisne greške koje prave građani Srbije.

UNESCO je 1965. godine proglasio 8. septembar za Međunarodni dan pismenosti. Cilj obeležavanja ovog datuma je da se skrene pažnja na važnost pismenosti kako za pojedinca tako i za celo društvo i zajednicu, ali i da se ukaže na najčešće pravopisne greške.

Pismenost u Srbiji

Kako je preneo Danas, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je oko 4.500 dece i mladih od 10 do 19 godina u Srbiji nepismeno. Osnovna znanja iz čitalačke pismenosti nema oko 38 odsto učenika prvog razreda srednje škole.

Što se statistike iz prehodnih godina tiče, zvanični podaci u Srbiji nisu ohrabrujući, jer po poslednjem popisu u Srbiji 2,68 odsto stanovništva je bez školske spreme, 11 odsto sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem, a 20,76 odsto sa osnovnim obrazovanjem, što je 34,44 odsto ukupnog broja stanovnika.

Ovako poražavajućim podacima doprinosi i nedovoljan broj časova srpskog jezika i književnosti u osnovnim i srednjim školama, gde zaostajemo za evropskim zemljama u kojima je broj časova maternjeg jezika znatno viši.

Najčešće pravopisne greške

Ako ste pažljivo čitali naslov teksta, već ste uočili četiri pravopisne greške koje se često prave, a ovo su najčešće greške na koje želimo da skrenemo pažnju!

Najčešće greške koje viđamo su: neznam, neželim, nemogu… Ne znam, ne želim, ne mogu, neću, nemoj su ispravno napisane reči. Negacija uz glagol se piše odvojeno!

Jedini izuzeci su: neću, nemam, nemoj i nisam.

Često viđamo i primere poput ne srećan, ne zadovoljan, ne ostvaren, ne znanje… Nesrećan, nezadovoljan, neostvaren, neznanje bi bilo pravilno. Rečca NE uz imenicu, pridev i prilog se po pravilu piše sastavljeno.

Glagol biti: ja bih, ti bi, on/ona bi, mi bismo, vi biste, oni bi. Sve ostalo poput ti bih ili oni bih je nepravilno.

Rečca li se odvaja: da li, je li, a ako pišemo u skraćenom obliku onda je sastavljeno dal’, jel’ (nipošto jer).

Slovo J nam je nepotrebno u prošlom vremenu, radijo, učijo,bijo,… Ispravno je bio, radio, učio. Međutim u prisvojnim zamenicama nam je slovo J neophodno moje, tvoje, a ne moe i tvoe.

Sinonim reči nedostajati je faliti. Zbog toga, fališ mi a ne hvališ mi. Hvala ti a ne fala ti.

Superlativ je jedna, a ne dve reči. Najbolji, najnoviji, najjači… Nepravilno je reći naj jači, naj bolji niti naj noviji.

Kako se piše?

Budući da je fraza “kako se piše” i dalje jedna od najtraženijih na Guglu, Instagram stranica “Dnevna doza pravopisa”, izdvojila je 100 najčešćih pravopisnih grešaka koje prave Srbi, a mi ćemo izdvojiti neke od njih i boldovati pravilno napisanu reč.

View this post on Instagram

A post shared by Дневна доза правописа (@dnevna_doza_pravopisa)