Kako je putovanje kroz vreme prikazano u filmovima, knjigama i serijama

Putovanje kroz vreme je koncept koji odavno fascinira ljude i to naročito u raznim oblicima umetnosti. Možda jedan od prvih primera za to je roman Vremeplov H. Dž. Velsa iz 1895. godine.

Od tada je ova ideja primenjena bezbroj puta na manje ili više uspešan način, a i dalje je dovoljno inspirativna za mnoge autore naučnofantastičnih dela. Mnogi od tih pokušaja patili su od nekonzistentnosti, nedovoljne uverljivosti i paradoksalnosti. Neki bi rekli da to nije ni moguće kod ovako apstraktnog koncepta, ali dovoljno je da on deluje u okvirima medija u kome je predstavljen.

O tome se govori i u ovom videu, u kome je pomoću markera i papira objašnjeno kako je putovanje kroz vreme sprovedeno u nekim popularnim delima. Ključno pitanje je na koji način se autori nose sa samim sredstvom za putovanje kroz vreme, kao i sa uzročno-posledičnim odnosima i zakonitostima. Kao dva realistična pristupa pominju se filmovi Ender’s Game i Planet of the Apes, koji se bave putovanjem kroz svemir brzinom svetlosti.

Međutim, češći pristup je onaj u kome se aktivno menja prošlost pojedinim akcijama i onda se postavlja pitanje da li je sve već predodređeno ili slobodna volja ipak ima neki uticaj na celu situaciju. Tu se spominju A Christmas Carol, Groundhog Day, Bill & Ted’s Excellent Adventure i naravno, trilogija Back to the Future. Omiljeni film sa putovanjem kroz vreme autora videa je Harry Potter and the Prisoner of Azkaban, jer je još u knjigama Džoana Rouling uspostavila pravilo koga se držala od početka do kraja, bez previše zbrke i ikakvog paradoksa. A sve to detaljnije pogledajte u videu iznad teksta.

Izvor: Open Culture

Naslovna fotografija: Unsplash