Koliko košta izlazak u Beogradu: od kafe sa prijateljima do ludovanja po splavovima

Svesni smo da je sve toliko poskupelo u Beogradu, da je najbolje da se vodimo onom starom narodnom – “Sedi gdi si, nizašta nisi”. Međutim, realno je da ne može tako i da čovek kao društveno biće sklono zabavi mora da pronađe način kako da potroši vreme i novac u onih 8 sati razonode nakon posla.

Odmah da se razumemo, ne postoji tačna informacija koliko šta košta, koliko vam treba para u novčaniku za petak ili subotu veče. Sve je individualno, sve zavisi od vaših interesovanja, ali i snalažljivosti. Na nama je da probamo da barem kolko tolko predstavimo ponudu.

Za početak, lagana trač partija u kasno popodne, rano veče u kafeterijama širom grada možda na prvu loptu i dalje zvuči najjeftinije, ali ne mora da znači. Do sukoba u Ukrajini, espreso u Beogradu ste mogli da popijete za manje od 200 dinara. Sad je to već prešlo tu granicu i zaista su retka mesta u gradu koja su uspela da očuvaju tu cenu. E onda kad na to krenete da dodajete produžene s mlekom, kapućina, i sve one ostale vrste lagnih kafa za koje nikad niste zaista sigurni šta su. Od raznih latte i mocca varijanti pa na dalje. Po napitku cene su kreću od 250 dinara (i to ako ste srećni) pa do nekih 300 ili 400 ako baš imate želju da pijete šlag i šljokice, sa nešto malo kafe. Najjeftinija opcija vam je ovde lepo da pozovete drugarice kući, i za četvrtinu tih para skuvate toliko turske kafe da možete da se podavite u njoj. Sa sve dodatakom slatkiša i grickalica.

Čuveni dejt iz američkih filmova – “dinner and movie” podrazumeva laganu klopicu i odlazak u bioskop. Danas bioskopi, odnosno sinepleksi u tržnim centrima nude sve to zajedno, tako da za vas dvoje ta klopica ide u rasponu od nekih 1000 do 1500 dinara za lagani zalogajčić ili kokice, uz neko piće, pa do 3000 dinara i više ako ste baš spremni da pojedete nešto malo dragačije ili više. Onda na to dodamo i karte za bioskop, koje nisu uvek iste. Ako je neki 3D film karte su oko 800 dinara, tj 1600 za dvoje, dok su za, normalnija 2D izdanja oko 600 ili 700, odnosno do 1400 za dvoje. Naravno svaki bioskop ima taj svoj dan kad su karte jeftinije, ali to su mahom ponedeljak, utorak, sreda, kad morate da usaglasite sa ostalim obavezama. Naravno, ako ste fan starijih ili art filmova, postoje bioksopi poput Kinoteke ili Kolarčevog gde su cene dosta jeftinije (200 do 300 dinara i manje), dok postoje i projekcije u gradu koje se plaćaju na donacije (Bioskop Zvezda, Kvaka 22). Pored toga što su jeftiniji, da se ne lažemo, puštaju i bolje i proverenije filmove od ovih novih u tržnim centrima. Onaj “dinner” momenat iz kombinacije večera i bioskop može da se sredi i kupovanjem grickalica u prodavnici. Ili najjeftinija opcija, “Netflix and chill” kod kuće, pod uslovom da ne plaćate svoj Netflix, već ste se nakačili na ortakov.

Što se tiče klabinga, omiljene radnje mladih u Beogradu, realno to nikad nije bilo jeftino, ali niko i ne želi da razmišlja o tome dok mu je zabavno. Sam ulaz u neke od boljih klubova grada se povećao. Pa tako na domaće žurke i DJ-eve karta ide i više od 500 dinara, ka 800, dok cena za strane izvođače ide preko hiljadu. Tu pričamo naravno o manje poznatim izvođačima i prostorno manjim klubovima. Oni veliki DJ-evi u većim prostorima naplaćuju karte minimum 20 evra, pa naviše. Naravno, većina Beograda će posegnuti za konceptom spiska, koji je samo poslovično jeftin i za dž. Sve to funkcioniše kao “tante za kukuriku” i “ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji”. Ne pitajte kako znamo.

Naravno, pića su u klubovima oduvek skupa, bilo da pijete pivo, nešto žestoko ili špricer, računajte da vam jedna tura po osobi izađe oko 500 dinara, i to ako ste pogledali u meni i našli one jeftenije tekućine. A ako ste se našli u klubu posle ponoći i platili već veliku cenu za ulazak, nećete ostati samo na jednom piću, tako da ćete se najsigurnije osećati sa 5 hiljada dinara u džepu. Ne udara vas niko po ušima da ih sve potrošite, ali isto svi znamo da samokontrola u kasnim noćnim satima nije svačija vrlina. Najeftinija opcija za sve ovo vam je kućna žurka, piće iz lokalne prodavnice koje je na sniženju i miks popularnog DJ-a na Youtube.

Ako ste više u fazonu za izlazak u lokalni pab, kafić, kafanu, samo u osnovnoj zamisli proćićete jeftenije, jer realno, potrošićete na piće ono što biste za kartu u klubu, a i realno, u pabskoj atmosferi popićete više. Cene su nešto jeftinije nego u klubovima, ali samo malo. Pivo, ono lager industrijsko, od 0,5 litra, gotovo nigde više nije ispod 300 dinara (čast izuzecima), dok kraft piva se kreću od 350 pa na više. Jeftinije kod kraftova možete proće eventualno ako posećujete tap room mesta koji drže proizvođači pića. Žestina kao i sa pivom, teško ide ispod 300 dinara, što se tiče rakija, a što se tiče drugih kratkih pića, tu vam već treba po 400 ili 500 dinara za šot. Omiljeno piće, džin tonik, ne idi ispod 500 dinara, a ako ste fanovi koktela, pogotovo u specijalizovanim mestima za njih, realno nećete ispod 1000 dinara platiti piće.

Na kraju, ako vaš izlazak podrazumeva i koncert omiljenog benda, teško da ćete naći ulaz manji od 800 dinara. Evenutalno ako ste se uputili na svirku manjih demo bendova, koji su još na svojim počecima. A ako ste krenuli na neke veće i poznatije, a pritom niste kupovali karte mesecima pre nastupa, već ste se odlučili da ih u poslednjem trenutku pazarite, odvojite u startu minimum 1200 do 1500, pa i 2000 dinara. Gledajući koliko kreću da koštaju svirke domaćih bendova, možda je i bolje što nas turneje stranih bendova zaobilaze, jer pitanje je koliko ljudi je spremno da plati kartu za svirku benda od 30 evra pa na više.

Naravno, ako ste u fazonu “ima se može se”, volite splavove i separee i rashlađene kible skupog šampanjca, sve ovo napisano je sića za vas i vama nije teško da platite više stotina evra u izlasku, a da vaši računi poslu izađu na razni portalima, sa naslovom “Od računa na ovom splavu vam neće biti dobro tri dana (foto)”.

Naslovna fotografija: Aleksandr Popov on Unsplash