Preslušali smo sve naše navijačke pesme rađene za fudbalska takmičenja i sad nam je jasno što nikad ništa nismo uradili

Prvi dani Evropskog prvenstva teku, a mi pevamo sve one navijačke pesme koje, nažalost, znamo napamet.

Gotovo svako igranje naše reprezentacije na nekom velikom prvenstvu praćeno je barem po jednom pesmom, a nekad i sa više i sve imaju nešto zajedničko. Baš su loše.

I to sam ih častio, mogla je ova ocena da bude mnogo grublja. Da, ove pesme nisu tu da bi uživali u zaraznim rifovima i melodijama, već su tu da dignu atmosferu, ali na kraju dobijamo samo “cringe” momente u kojima Mima Karadžić viče “mnogo smo jaki mnogo smo ludi”.

Pred Evropsko prvenstvo smo “počašćeni” samo jednom navijačkom pesmom, što valjda govori u kakvom raspoloženju dočekujemo ovo takmičenje. Mim stranica Negujmo je sa Bobanom Rajovićem obradila njeov stari hit “Piroman”, i napravila “Ložimo se ložimo”, pesmu koja je čini mi se stekla više antipatija nego simpatija u prethodnim danima.

Kad već pominjemo one koji su bili pre, red je i da ih izlistamo. Pričaćemo samo o onim pesmama posle raspada SFRJ, tako da ovde neće biti mesta za Sneki i Ti Saluto Italia, pesma kojom je dugonoga narodna pevačica ispratila Osimovu reprezentaciju na Svetsko u Italiji 1990. godine.

Prljavi Inspektor Blaža i Kljunovi – Allez You

Imam teoriju da je ovaj čovek kriv za sva ispadanja sa svetskih i evropskih prvenstava, jer je baksuz, i kako bi se prilbližio treninzima naše repke, i opevao igrače u pesmama, tako bi se put naše ekipe završavao jako brzo.

Pamtimo svi ovu pesmu iz 1998. godine, i Blažino trčanje među fudbalerima pre njihovog poletanja u Francusku, međutim malo ko zna da ova pesma ima nekoliko svojih nastavaka, pa je tako imao i verziju za 2010. i 2018. godinu. Tako da molimo vas, ne puštajte Blažu nigde blizu naše ekipe ovih dana.

Ivan Gavrilović feat Dejan Stanković – Idemo u finale

Škoti su 1998. godine imali navijačku pesmu benda Del Amitri Don’t Come Home Too Soon, baladicu u kojoj se nadaju da njihova ekipa neće odmah kući i da bi mogli barem da dobace do nekog kruga i posle grupnog takmičenja. Da li možete da takvu pesmu zamislite kod nas? Naravno da ne.

Prvak turbo folka devedesetih, Ivan Gavrilović je čak i doveo tad mlađahnog Dekija Stankovića da mu i odrepuje deo u pesmi koja je prognozirala finale Brazil-Jugoslavija, jer tako očigledno funkcioniše stvar kod nas, ili finale ili ništa. Obično je ovo drugo. Primećuje se isto da su se ljudi zaletali te 98. sa pesmama, koje su kasnije samo reciklirane. Oficijalni spot za pesmu pogledajte na OVOM LINKU.

Čobi – Idemo u Pariz

Pre Cobija bio je Čobi, a pevač sastava Pro Arte je imao nešto kao zvaničnu himnu navijanja tih dana, jer RTS nije hteo da da šansu mladim lavovima poput Blaže ili Ivana Gavrilovića već su se opredelili za iskustvo. Naravno sa refrenom “fudbal je život fudbal je dans” “ko će biti prvak sveta, sanjao sam ja Jugoslavija”. izbaksuizrao nas je Čobi za sve pare, a ovu pesma nam se urezala u sećanje i evo ne napušta nas više od 20 godina kasnije, kao i ostale tragične situacije iz detinjstva, poput Mijatove prečke i Mijatovih belih kopački.

Hajmo hajde/ Napred plavi

Pink je preuzeo dvehiljaditih emitovanje utakmica reprezentacije, pa je otud i rešio da skupi sve svoje vedete u jednoj pesmi koja je pratila repku tih godina. Ovaj Live aid za domaći fudbal je imao taj pevljivi refren, ali i blamantne ispade poput već pomenutog Mime Karadžića, kao i toga da je Karleuša očigledno osvojila prava za ovu kompoziciju, pa je na Youtube moguće naći samo verziju na kojoj je ispisano da ovo peva ona i njene kolege.

Srbiju i Crnu Goru uz ovu pesmu je Ilija Petković odveo na prvenstvo, ali i svog sina, zbog čega je nastala užasna atmosfera, koju je dokusurila svađa Vidića i Kežmana kad smo na kraju bili ubedljivo poslednji.

Kako je vreme prolazilo broj pesama je u suštini rastao, ali nije bilo televizija da ih poguraju, pa je u kloaki interneta svako živ rešio da pruži podršku našim plavim momcima/orlovima. Ubeđen sam da je postojalo “Radomir Antić kolo” sa spotom gde harmonikaš na prepad ispred Kovilova svira dok ga Antić gleda, ali tog snimka očigledno više nema na interentu. Ostaje ipak već pomenuti Blaža sa ispraćajem igrača koji su se izblamirali 2010, ali i napravili najveću pobedu u posledinjih X godina, kad su drknuli Nemce.

Riblje Pušenje – Gubitnička

Za kraj, pesma koja je ipak najviše puta i emitovana i šerovana u poslednjih 20 godina. Tada su je nazivali proročkom, ali je samo oportunistička, jer su i isto vreme Bora i Nele snimili dve pesme, za svaki slučaj. Za moju generaciju, ovo ostaje pesma sa kojom smo mogli da opušteno pred roditeljima pevamo psovke, jer su se i roditelji slagali sa stihovima.