Izložba “Afektivna vezanost” // Dom omladine Beograda

Izložbom „Afektivna vezanost“ Ane Simić i Nikole Pavkovića Galerija Doma omladine Beograda otvara novu izlagačku sezonu u 2024. godini. Početak godine obeležiće projekti sasvim mladih umetnika koji su na završnim godinama studija ili koji su tek odskora izašli iz akademskih okvira i zakoračili u ozbiljniju izlagačku praksu.

Izložba „Afektivna vezanost“ predstavlja crteže na platnu i skulpture u metalu autora Ane Simić i Nikole Pavkovića. Pored zajedničkog interesovanja za psihologiju, umetnici dele i srodan senzibilitet i umetnički izraz. Svojim ahromatskim radovima, svedenih formi, umetnici teže neposrednosti i jednostavnosti zarad efektivnijeg dočaravanja izvesnih emotivnih stanja, u ovom slučaju aspekata afektivne vezanosti.

Pored veštog umetničkog izraza i oštroumnosti, umetnici skreću pažnju na veoma važan segment psihologije koji utiče na oblikovanje ljudskog identiteta i njegove svakodnevice kroz usvojene obrasce ponašanja. Oba umetnika odgovaraju na temu iz pozicije ličnog, zaokupljeni mogućnostima osvajanja novih horizonata u domenu ličnog i društvenog razvoja.

***************************

Predmet umetničkog projekta je pojam iz psihologije preuzet iz teorije afektivne vezanosti. Pojam afektivne vezanosti odnosi se na sistem genetski programiranih obrazaca formiranih s ciljem održavanja blizine i kontakta sa majkom. Inspirisani ovom teorijom, Ana Simić i Nikola Pavković, istražuju uticaj odnosa privrženosti između čoveka i figure afektivne vezanosti na oblikovanje ljudskog identiteta i njegove svakodnevice.

Nikola Pavković odgovara na sprovedeni istraživački proces iz ličnog ugla, usredsređujući se na odnos sa bratom blizancem. U seriji radova „Aleksa ima brata, ali to nisam ja” vizualizuje gubitak individualnosti kroz stapanje dve ličnosti. Pitanje koje autor postavlja jeste da li su individualna postignuća dovoljna za razgraničavanje te srasle povezanosti ili je njihov identitet zauvek osuđen na uokvirenost blizanačkog odnosa.

Afektivnu vezanost Ana Simić istražuje na širem društvenom planu problematizujući načine na koji su se, kroz istoriju, formirali identiteti žena i oblici njihovog ponašanja u odnosu na suprotni pol, samim tim i njihove društvene uloge. Serija radova pod nazivom „Ko su one, ako nisu njegove?” prikazuje monumentale kompozicije žena, naglašavajući potrebu da se one sagledaju i van određenih ustaljenih okvira, vrednujući njihovo nezavisno duhovno i intelektualni biće.