Fotografske prakse Dejana Golića, Borisa Burića i Radovana Nastića, svojim odnosom prema vremenu, zahvataju stvarnost na različite načine. U Golićevim fotografijama kroz motive koji povezuju prošla vremena sa sadašnjim prepoznajemo težnju ka nostalgičnim oživljavanjem osećaja. Burić fotografije koristi kao skice, njima slama realnost u tačke, momente, svedene forme koje postaju materijal za neke druge izmaštane ali ne i nerealne stvarnosti. Nastićeve slike svedoče o intimnoj i dubokoj uronjenosti u sada, svedoče o stvarnom prisustvu.
Skrajnuti, liminalni novobeogradski prostori i isti takvi rok-koncerti tema su fotografija Dejana Golića. Boris Burić je autor i učesnik filma čije scene, krokije, prepoznaje i uzima, kolažirajući ih, praveći odstupnicu ka novom, drugom svetu. Radovan Nastić, duboko i empatično uronjen u život koji se kotrlja losanđeleskim pločnicima preispituje granice zajednice.
Ulaz je slobodan!