Izložba „Život je pozornica“ u Institutu Servantes

Plakati Nikoline Radulović Velić, koji su obeležili brojne pozorišne produkcije u Kantabriji, biće predstavljeni na izložbi „Život je pozornica“ od 7. marta do 2. aprila u galeriji Instituta Servantes.

Povodom Međunarodnog dana žena Institut Servantes ovog marta predstavlja niz pozorišnih plakata autorke Nikoline Radulović Velić.

Postavku „Život je pozorinica“ (Puro teatro) čine radovi nastali između 2014. i 2022. godine za potrebe različitih producentskih kuća u oblasti scenskih umetnosti u Kantabriji. Postavku će činiti i pozorišne fotografije troje autora iz Santandera, Belen de Benito, Alvara Romera i Aurea Gomesa.

Izložba će svečano biti otvorena 7. marta u 19 časova, a tom prilikom posetioce galerije pozdraviće autorka kao i direktor Instituta Servantes u Beogradu Đuzep Marija de Sagara Anhel.

Već 8. marta, na Međunarodni dan žena, u 17 časova biće organizovano autorsko vođenje kroz postavku. Radulović Velić će iz prve ruke podeliti svoja iskustva o životu i radu u Španiji, otkrivajući brojne zanimljive priče iza produkcija na kojima je radila.

Do kraja izložbe biće organizovan i niz stručnih vođenja (18. i 25. marta, 1. aprila). Svi vođeni obilasci na srpskom su jeziku, a ulaz je slobodan.

Nikolina Radulović Velić (1972, Knin) grafička je dizajnerka i ilustratorka. Školovala se na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Od 1997. godine živi u Santanderu (Kantabrija) gde razvija svoju profesionalnu karijeru.

Belen de Benito (1974) je diplomirala na Univerzitetu u Njujorku u oblasti međunarodnog marketinga. Ima više od dvadeset pet godina iskustva u oblasti fotografije, vođenja marketinških i umetničkih projekata, a njene fotografije objavljivane su u španskim i međunarodnim medijima i na izložbama.

Alvaro Ramiro (1973) zaljubljenik je u fotografiju od malena, a profesionalnu karijeru započeo je 2000. godine. Njegov stil odlikuju jednostavne kompozicije, mešavina tekstura, oblika i boja, potraga za lepotom svakodnevice, koja nam je neprestano pred očima, a ne primećujemo je.

Aureo Gomes (1968) studirao je dramsku umetnost, glumi kada god ima priliku, a od pre nekoliko godina počeo je i da fotografiše svoje kolege s druge strane četvrtog zida ili sakriven među kutijama.