Promocija poetskog stvaralaštva Milice Špadijer // SKCNS // 30.05.

Promocija poetskog stvaralaštva Milice Špadijer održaće se 30. maja u 19 časova u Klubu Studentskog kulturnog centra Novi Sad, koji se nalazi u Ulici Vladimira Perića Valtera 5. Događaj zajednički organizuju SKCNS i Udruženje studenata književnosti “Uliks”.

Učestvuju: Milica Špadijer i članovi Udruženja studenata književnosti “Uliks” – Helena Šćopulović, Anja Perović, Pavle Zeljić i Uroš Stanisavljević.

Milica Špadijer rođena je 1989. godine u Beogradu. Osnovne i master studije završila je na Katedri za klasične nauke Filozofskog fakulteta, a usavršavala se u Engleskoj i Grčkoj. Doktorske studije pohađala je na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta u Beogradu.

Do sada je objavila zbirke poezije „Šar-planina” i „Novo groblje”. Laureat je nagrada „Lenkin prsten” za 2023. i „Mladi Dis” za 2019. godinu, a sa svojim zbirkama je ušla i u uži izbor za nagrade „Branko Miljković”, „Mika Antić”, „Đura Jakšić” i „Jefimijin vez”.

Poeziju, prozu i prevode objavljivala je u časopisima Letopis Matice srpske, Polja, Povelja, Koraci, Bosanska vila, Književne novine, Književni magazin, Sent, Buktinja…

Sa grčkog jezika prevela je roman „Kasandra i vuk” Margarite Karapanu, pesničku zbirku „Afrodita u plavom” Petrosa Stefaneasa kao i izbor iz poezije Tomasa Calapatisa „Ovo mesto”. Član je Udruženja novinara Srbije i trenutno uređuje časopis „Mali Politikin zabavnik”.

O Miličinom stvaralaštvu:

U zbirci „Novo groblje”, groblje je novo, a priče su stare. Ali važi i obrnuto: grobovi su prastari, ali priče o njima su nove. Ono je, uostalom, novo samo utoliko ukoliko znamo ko tamo počiva, inače nam je kao i svako drugo. Bez uplitanja individualnog, svako mesto, i u prostoru i u tekstu je, u stvari, opšte mesto. Kao što kaže pesnik, (samo) „mesta koja volimo ne možemo napustiti” – Pavle Zeljić

Zbirka „Šar-planina” se gotovo u celosti bavi prošlošću, njenim odjecima i refleksijama, prošlošću što progoni kao zmija, koja predstavlja srž iz koje autorka uzima materijal za građu svog poetskog sveta. Ipak, zbog samog izvora inspiracije, ali i zbog atmosfere koju ova pesnička knjiga pri čitanju stvara, javlja se utisak da njen poetski svet nije nastao odeljeno od stvarnosti, i da ne egzistira paralelno sa životom, već da je pesma za Milicu Špadijer osobeno skladište za uspomene i muzej za najsočnije zalogaje i ožiljke života – Uroš Ristanović