Zlatne godine #39: Johnny Cash & JJ Cale // Dom omladine Beograda // 08.02.

Predstavljamo neke od najvažnijih stranica i najboljih albuma popularne muzičke istorije! Veče posvećeno uspomeni na dvojicu velikih američkih otpadnika – individualaca: Johnny Cash “American Recordings” (1994) & JJ Cale “5” (1976).
Ploče donose: Žikica Simić i Dragan Ambrozić

Johnny Cash “American Recordings” (1994)

Poreklom iz Arkanzasa, Johnny Cash je prve snimke načinio u rokabili stilu, ali je njegova kasnija karijera bila u znaku kantrija. U okviru ovog žanra je kreirao poseban lik odmetnika, kakav ranije nije bio viđen – nadimak „čovek u crnom“ koji ga je pratio zbog scenske garderobe, bio je adekvatna ilustracija karaktera ovog umetnika. Kao jedan od najslavnijih izvođača u istoriji popularne muzike, Cash je postao mitološka figura još za života.

Približavajući se poslednjem periodu svog života, on je pokušao nešto novo, neočekivano i sasvim smelo, što je iznenadilo i na kraju oduševilo ceo svet: saradnju sa producentom Rickom Rubinom, poznatom po radu sa najmodernijim hip hop i hard rock izvođačima osamdesetih i devedesetih. Njihova kolaboracija se produžila na četiri albuma pod imenom „American Recordings 1 – 4“, od kojih je ovaj prvi kreirao novu pop estetiku.

U njoj je legendarni Cashov glas snimljen u sobi, ogoljeno, i uz minimalnu instrumentalnu pratnju, kako peva svoje orignalne kompizicije, kao i dramatične verzije nekih od najpoznatijih pesama iz repertoara drugih umetnika, uglavnom iz oblasti alternativnog roka, gde je našao svoje novo tržište. Ovaj pozni umetnički vrhunac dodatno je zacementirao njegovu poziciju jednog od najvećih pop kulturnih fenomena svih vremena.

JJ Cale “5” (1979)

Poreklom iz Oklahome, JJ Cale je stvorio „laid-back“ stil, u kome su se mešali kantri, folk i rokenrol na opušten način, kako to ime i sugeriše. Ova eklektičnost bila je revolucionaran prodor u svoje vreme, jer su ovi muzički žanrovi bili uvek razdvojeni i utrla je put kao budućoj pojavi „amerikane“.

Kao veliki autor mimo svih kanona, on je smislio autentičan pravac utičući svojim kompozicijama na mnoge druge, od Erica Claptona do Santane, čije verzije Caleovih numera su bile hitovi širom sveta. Ali njegov jedinstveni stil nije bilo moguće prekopirati, te se pravi poznavaoci uvek vraćanju njegovim izdanjima kao izvoru mudrosti jedne arhetipske lutalice. Uz „Troubadour“ iz 1976, album „5“ je vrhunac njegovog najboljeg perioda, u kome se etablirao kao omiljeni savremeni stvaralac svih pravih poznavalaca korena američke muzike.