Da li stres povećava rizik od dobijanja srčanog udara?

Svi već znamo da stres negativno utiče na naš organizam. Da li je on, međutim, u stanju da izazove neka teža oboljenja, kao što je, na primer, srčani udar?

Pre nego što odgovorimo na ovo pitanje, napomenućemo najčešće faktore rizika ove bolesti. To su:

• gojaznost;
• visok krvni pritisak;
• pušenje;
• povišen nivo holesterola;
• nedostatak fizičke aktivnosti;
• neadekvatna ishrana.

Kako stres utiče na telo?

Kratkoročni stres nije nužno loš za nas. On nas, na primer, može podstaći da završimo hitan zadatak i budemo produktivniji. S druge strane, kada smo konstantno izloženi stresu, možemo očekivati probleme kao što su: anksioznost, depresija, napetost mišića, nesanica, bol u stomaku i glavobolja.

Može li stres da dovede do infarkta?

Kada smo pod stresom, naše telo luči kortizol, koji je poznat i kao „hormon stresa“. Ako je proizvodnja ovog hormona previsoka u relativno dugom vremenskom periodu, to može dovesti do smanjenog dotoka krvi u srce, rasta krvnog pritiska, pojave zapaljenja, a to su sve faktori rizika za dobijanje infarkta i drugih kardiovaskularnih bolesti.

Dakle, odgovor na pitanje iz naslova je potvrdan, zbog čega je važno da zarad prevencije stresa, osim na ishranu i fizičku aktivnost, obratite pažnju i na svoje mentalno zdravlje i potrudite se da izbegnete suvišan stres u svojoj svakodnevici.

Izvor: Aktivni.si
Autorka naslovne slike: Kat Smith