Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije
Zašto upijamo loše vesti?

Dokazano je da loše vesti imaju većeg efekta na nas nego pozitivne. To znaju društvene mreže, to znaju mediji. To zloupotrebljavaju. Svuda oko nas samo su zlokobne informacije. Kako da se od njih sačuvamo?

Autor: Dojče Vele

Telefon kao da se lepi za ruku i nikako da ostane miran u džepu ili na stolu. Svakog časa ga potežemo da vidimo nešto tobože važno: neko nam piše, neko nas lajkuje, stižu vesti. Dok se okreneš, provedeš sate buljeći u ekran. Vesti su mahom loše, sve nas nervira, ljuti ili čini tužnim.

Kako piše DW, na engleskom se fenomen zove doomscroling, u slobodnom prevodu prelistavanje u propast. Izraz opisuje beskrajno konzumiranje loših vesti, iako znamo da naše listanje poruka i vesti ne vodi hepiendu. Doomscroling je postao izraz u modi najviše tokom pandemije, koja nas je zaskakala sa svih kanala.

Sve to nauka zna odavno. Recimo, da smo skloni negativnosti (Negativity Bias), da nas kritika više utuče nego što nas pohvala osokoli. „Naš mozak obrađuje negativne reči brže, bolje i intenzivnije i zbog toga ta osećanja duže pamtimo“, kaže naučnica Maren Urner, koja ispituje tajne ljudskog mozga.

Kaže, to evoluciono ima smisla. „U vreme sabljozubih tigrova i mamuta je jedna propuštena negativna vest lako mogla da bude poslednje u nečijem životu“, dodaje Urner.

Aplikacija nije tigar

Naš pra-mozak i danas pokušava da sistemski pribavlja informacije i zaštiti se od neizvesnosti. Hoćemo da budemo spremni na sve pretnje. Paradoksalno, u što smo više loših vesti upućeni, to se osećamo bolje pripremljenim.

U tome je začkoljica: što je radilo u doba mamuta, ne radi u doba aplikacija. Jer, one su smišljene baš tako da ih nikad ne napuštamo. Svaka se može beskonačno prelistavati (skrolovati). Društvene mreže nam nude nagrade, lajkove i ritvitove. To oslobađa dopamin, uvek hoćemo još.

Ali, pošto je tu isuviše loših vesti, opada nivo serotonina poznatog kao hormon sreće. Posledice mogu biti iscrpljenost, unutrašnja napetost, razdražljivost, potištenost, loš san.

U igru potom ulazi hormon stresa kortizol – umerena količina nas čini budnim, jačim, bržim u stresnim situacijama. Ali stalno povišeni nivo kortizola je štetan.

Tako, dok prelistavamo telefon do (svoje) propasti, često idemo ka anksioznosti, depresiji i stresu. Studije su čak dokazale vezu količine loših vesti koje upijamo i jačine simptoma sličnih posttraumatskom stresnom poremećaju.

Hafington post je zadužio psihologe da načine mali eksperiment. Zaključili su da ispitanici koji ujutru tri minuta čitaju loše vesti posle šest do osam sati imaju 27 odsto višu verovatnoću da svoj dan opišu kao „loš“. Grupa koja čita vesti koje nude rešenja u 88 odsto slučajeva je govorila da im je dan bio dobar.

Koloplet negativnih vesti čini i naša životna očekivanja negativnim. „Jer živimo sa slikom sveta koja je lošija nego što svet zapravo jeste“, kaže Maren Urner. Onda ni depresije, ali ni kardiovaskularne tegobe i dijabetes nisu daleko.

Photo by MARK ADRIANE on Unsplash

Birajte čemu poklanjate pažnju

Urner istražuje i ulogu medija u ovome. A mediji odavno znaju da su najgore vesti najbolje vesti, donose čitanost, gledanost, klikove, naposletku novac. Stara je mudrolija if it bleeds, it leads – što krvavije, to veća vest.

„Novinari bi u prvom redu uvek trebalo da se pitaju šta dalje?“, kaže Urner. Važno je opisati problem, ali i ponuditi rešenja. U teoriji medija se to zove konstruktivno novinarstvo.

A šta možemo da uradimo kao korisnici aplikacija i publika za sve te negativne vesti? Maren Urner kaže da bi, za početak, valjalo ustati iz kreveta, a da se ne zgrabi odmah telefon, uključi radio ili televizor, „jer tako sa pet, šest kanala direktno zaspemo sebe informacijama“.

Nema čarobnog rešenja, i svako mora da nađe svoju rutinu kako da bude informisan, ali ne 24 sata dnevno, i ne udavljen lošim vestima.

Neki saveti bi mogli biti da se vreme poklanja proverenim medijima, i pre svega analizama vesti koje zalaze u pozadinu dešavanja, umesto uvek brzog, novog i bombastičnog. Pametno je isključiti obaveštenja na telefonu, posebno kod aplikacija za vesti.

I još ako može da se odredi tačno vreme za informisanje, recimo pola sata posle podne ili slično, umesto stalnog posezanja za lošim vestima.

Izvor: DW

Naslovna fotografija: charlesdeluvio on Unsplash

Najčitanije

Navike koje samo pogoršavaju anksioznost

Epidemija Covid-19 negativno se odrazila na mentalno zdravlje stanovnika većine zemalja, i o tome treba da se polemiše. Stoga smo…

„Konstrakta je NAŠA“: Ida Prester oduševljena nastupom predstavnice Srbije na Evroviziji, ali i reakcijom ljudi iz regiona

Ida Prester, koja se proslavila s grupom Lollobrigida, nije krila svoje zadovoljstvo nastupom Konstrakte na drugoj polufinalnoj večeri ovogodišnje Evrovizije…

5 namirnica koje smanjuju holesterol

Ako se borite sa povišenim holesterolom verovatno ste svesni koliko je važno da se zdravo hranite kako biste održali nivo…

Top 5 stajlinga na drugoj polufinalnoj večeri Evrovizije

Sinoć je u Torinu održano drugo polufinalno veče Evrovizije, na kome je učestvovalo 18 zemalja, od kojih je 10 prošlo…

Koje sve vrste usamljenosti postoje?

Usamljenost je česta prepreka na putu do ispunjenog, srećnog života. Osećaj se može pojaviti iz raznih razloga. Ako želite bolje…

7 rečenica koje bi deca trebalo češće da čuju

Odnos koji je dete imalo s majkom i ocem, ili sa osobama koje ih zamenjuju, ima značajan uticaj na njegov…

Najnovije - Zdravlje

Šta je „efekat reflektoraˮ i zašto se negativno odražava na život?

Psihološki učinak efekta reflektora očitava se na sledeći način: uveliko precenjujete pažnju drugih na sebe, na svoje greške, nedostatke i…

„Tour De Fruška” krajem maja na Vrdniku

Na obroncima Fruške gore, na 25 kilometara od Novog Sada i 75 kilometara od Beograda, kraj maja biće obeležen nesvakidašnjim…

Kako da se razbudite bez kafe?

Možete li da zamislite jutro bez kafe? Pretpostavljamo da je vaš odgovor ne, ali vam nudimo potencijalne zamene. Krenimo… 1.…

Ovo su pokazatelji da je prijateljstvu došao kraj

Možda ćete češće čuti kako ljudi kažu da veza nije uspela jer su se otuđili – ali to se može…

Besplatan joga čas i piknik na otvorenom u parku Ušče

Beogradski trkački klub i projekat Želim. Hoću. Mogu. u nedelju, 22. maja u 12 časova organizuju besplatan joga čas i…

5 principa za pronalaženje izgubljenih stvari

Kada izgubimo ključeve od kola, ličnu kartu, selotejp ili neki drugi predmet koji nam je baš potreban u datom trenutku,…