20 veličanstvenih letnjih namirnica

Svaka sezona nam nudi sveže sastojke u kojima možemo da uživamo, ali letnja je ona u kojoj se najviše radujemo svežem voću i povrću. Od šumskog voća do paradajza, od začinskog bilja do lubenice, leto nas obasipa ukusima i bojama.

Kupine

Savršen su spoj kiselog i slatkog ukusa. Rođake su malinama i potiču sa severne hemisfere. Potrebno im je više vremena da sazru od bilo koje druge bobice. Ovo vrlo sočno voće često se služi sveže ili s pudingom, parfeom, kao voćni pire ili pita.

Nana

Njeni listovi se koriste za pripremanje čaja, ali i letnjih koktela i deserta. Medicinski se koristi kao dodatak jelima koja se teško vare (pasulj i kupus). Nana je proveren lek protiv tegoba s varenjem, a neguje usta i zube i osvežava dah.

Nektarine

Vrsta breskve s glatkom kožom. Prema istraživanjima, ovo voće potiče iz Kine i postoji više od četiri hiljade godina. U odnosu na breskve nektarine se razlikuju po glatkoj koži, a meso im je crvene, žute ili bele boje. Bogate su vitaminima A i C. Najčešće se koriste sveže, kao džem i u desertima.

Kajsije

Bogate su beta karotenom i vlaknima, i jedan su od prvih vesnika leta. Koriste se sveže, ali i suve, kako bi opstale cele godine. Sveže su bogate vitaminom C. Za razliku od breskvi, kajsije su maleno narandžasto voće, s manje soka, ali sočnog i slatkog mesa.

Cvekla

Istraživanja pokazuju da je dobar izvor antioksidanata i ima sastojke koji pomažu u smanjenju krvnog pritiska i LDL holesterola. Takođe, izgledaju divno na tanjiru zahvaljujući betalain pigmentu koji im daje boju. Betalaini se uništavaju toplotom, pa je cveklu najbolje pripremati na pari ili je peći manje od sat vremena. Ovo povrće ima posebno lep ukus ako se njegova slatkoća preseče s malo ljutine, na primer renom. Pored klasične salate mogu se napraviti čorba od cvekle, rižoto i deserti.

Trešnje

Procenjuje se da ima oko petsto sorti ovog klasičnog letnjeg voća. Koristi se za deserte, slana jela, džemove i sokove. Trešnje sadrže vrlo malo kiseline, pa u kuvanju ne menjaju mnogo ukus. Najčešće se koriste u slatkim jelima: voćnim salatama, tartovima, kolačima, sufleima i klasičnom francuskom kolaču clafoutis.

Višnje

Tamnije su od trešanja i sadrže znatno više voćne kiseline, pa su i pogodnije za kuvanje. Obično se koriste u džemovima i kompotima, ali i u slanim jelima kao što su divljač i pačetina. Trešnje i višnje su članovi porodice ruža. Kad se uberu, ne nastavljaju da sazrevaju, pa se shodno tome samo zrelo voće bere i prodaje.

Patlidžan

Klasifikuje se kao rođak paradajza i paprike. Ljubičasta, tamnoplava boja je moćno oružje u borbi protiv bolesti srca jer je bogat izvor biljnih materija koje štite od bolesti. Hlorogena kiselina, jedan od najmoćnijih sakupljača slobodnih radikala, nalazi se u njegovom tkivu.

Maline

Uglavnom su crvene, sočne, slatko-kiselog ukusa i vrlo aromatične. Ovo voće je posebno osetljivo na pritisak i mora pažljivo da se bere. Maline se lako vare i koriste se u klasičnim voćnim desertima, u voćnom želeu, sorbeu, sladoledu i kolačima. Istraživanja su pokazala da ishrana bogata malinama može sprečiti abnormalnu podelu ćelija. Maline su i bogat izvor flavonoida kuarcetina i galne kiseline, koji su važni za srce i sprečavaju gojaznost.

Ribizle

Rastu u grozdovima i sadrže dosta limunske kiseline, pa se ređe jedu sirove, a češće se koriste za žele, džem i liker. Koriste se i za pripremu sorbea, voćnog krema, suflea i tarta.

Šargarepa

Odlična je za vid zato što sadrži beta karoten, organsko jedinjenje koje sprečava razvoj katarakte. Šargarepa se može koristiti zajedno s ostalim povrćem kao salata.

Peršun

Voli sunce, pa je potrebno obezbediti mu takvo mesto. Upotrebljava se kao dodatak raznim jelima i odličan je izvor vitamina A, B i C. Čaj od peršunovog lista je jak diuretik.

Paprika

Postoje slatke paprike koje su u obliku zvona, zelene i ljubičaste su gorkastog ukusa, dok su crvene, narandžaste i žute slađe i skoro voćnog ukusa. Aleva paprika se dobija od crvenih plodova. Za ljutinu u paprikama zadužen je sastojak kapsaicin. Iako su dostupne tokom cele godine, paprike su u sezoni tokom leta i rane jeseni. Mogu se koristiti sveže, u salati, u kuvanim jelima i kao zimnica.

Krastavac

Pripada istoj botaničkoj porodici kao i dinja ili tikva. Postoje dve vrste za komercijalnu upotrebu, krastavci koji se koriste sveži i oni koji se kisele. Bogati su antioksidantima.

Pasulj

Sadrži velike količine amino-kiselina i belančevina biljnog porekla. U kombinaciji sa žitaricama, belančevine i amino-kiseline iz mahunarki daju potpuni sastav koji nam je potreban za održavanje organizma. Mahunarke sadrže magnezijum, gvožđe, fosfor, cink, selen, vitamine B i E.

Blitva

Sadrži betalaine (nalaze se i u repi), vitamin A, C, E i K, magnezijum, kalijum, vlakna, kalcijum, holin, mnoštvo vitamina B, cinka i selena.

Keleraba

Svoj sladunjav ukus duguje sumporu i ulju senfa koje sadrži. Keleraba može da se priprema na nekoliko načina, a odlična je sveža, kao prilog uz meso ili ribu, s testeninom ili u salati. Obično se krtole ljušte pre pripreme, ali s veoma mladim stabljikama kelerabe to nije neophodno. Zeleni delovi se mogu iskoristiti za supe, sosove i salate, jer sadrže dosta hranljivih materija.

Borovnice

Bogate su prirodnim sastojkom antocijaninom koji bobicama daje prepoznatljivu plavu boju. Borovnice su dobre za vid, snižavaju nivo šećera u krvi i poboljšavaju pamćenje.

Mladi krompirići

Imaju tanku kožu koju nije potrebno ljuštiti. U toku pripreme zadržavaju svoj oblik, a slađi su od običnog krompira jer se njihov šećer još nije pretvorio u skrob. Zbog slatkoće su dobar sastojak salata, a koriste se i kao prilog uz povrće i meso.

Tikvice

Potiču iz iste porodice kao krastavac, tikva i dinja. Veoma su popularne zbog jednostavne pripreme i široke primene, kao i niskokalorične vrednosti. Imaju tamnu ili svetlozelenu kožu i, ako se dobro operu, mogu da se koriste bez ljušćenja kore. Ne preporučuje se kuvanje tikvica, pošto tako gube ukus i teksturu. Cvetovi su im takođe jestivi, mogu se puniti i pržiti.

Fotografije: Shutter