Da li znate šta je Overtourism?
Koliko turista je previše turista? Kad turizam razvija lokalnu zajednicu, a kad počinje da je uništava? Barselona, Venecija i Amsterdam samo su neki od gradova sveta koji su počeli aktivno da postavljaju ova pitanja, a zatim i odlučili da obuzdaju ekspanziju turizma. Ovakva odluka začudila bi mnoge, pogotovo u svetlu toga da je upravo turizam u ogromnoj meri doprineo ekonomskom prosperitetu ovih gradova – zar će sami sebi iseći ruku koja ih hrani?
Ali, stvar je u suštini prilično jednostavna – ovi gradovi se ne odriču turizma, samo su rešeni u tome da pre svega budu gradovi u kojima se kvalitetno živi, jer i sam prihod od turizma je upravo u službi toga. „Poenta ograničavanja masovnog turizma nije u uvođenju restrikcija turistima, već u odbrani prava građana“, ističe prvi čovek gradske uprave Barselone za planiranje turizma.
Komšija ili turista
Pre nekoliko godina AirBnB napravio je pravu malu revoluciju u načinu na koji posećujemo gradove, u njima odsedamo i doživljavamo ih, upravo na konceptu da nam približava lokalno iskustvo. AirBnB je otvorio vrata soba i stanova koji su u posedu lokalaca, koji su oni sami opremili prema svom ukusu, i koje se nalaze u stambenim zonama. Bezlične hotele zamenila je toplina doma, otvarajući vrata za ceo „paket“ lifestyle-a jednog lokalca – tu nadomak je supermarket u kojoj baš taj žitelj grada kupuje svoje dnevne potrepštine, negde u blizini je kafe u kome ispija kafu listajući lokalne novine, svuda okolo su njegove komšije… Zahvaljujući revolucionarnom AirBnB pristupu, turista u poseti ima priliku da za tih nekoliko dana doživi grad ispunjen svakodnevicom jednog lokalca. Ili barem sve dok ne postane okružen turistima umesto komšijama.
Iseljavanje lokalnog stanovništva
Barselona je prva svetska turistička destinacija koja je odlučno rekla Ne ekspanziji AirBnB-a, a ubrzo joj se u tome pridružio i Amsterdam. Gradske vlasti odlučile su se na ovaj korak upravo zato što ponuda „iskustva lokalaca“ koju AirBnB plasira ima smisla negde samo u domenu malih brojeva. Kako ovi gradovi privlače milione i milione turista, ono što se u realnosti dešava jeste da se u „traženim“ stambenim četvrtima sve više stanova nalazi u ponudi AirBnB-a dok vrlo malo lokalaca ostaje da živi u njima, te čitav koncept „lokalnog iskustva“ pada u vodu. Naravno, odluka gradskih vlasti nije motivisana lokalnim ili ne iskustvom korisnika AirBnBa, već upravo posledicama koje takav režim korišćenja ostavlja na lokalno stanovništvo. Stanovi u kojima se više novca obrne za nekoliko dana turističke posete nego za ubiranje mesečne kirije postaju nedostupni stanarima, koji onda bivaju prinuđeni da se isele i odsele u neke „jeftinije krajeve“. Lokalne vlasti ovih turističkih meka upitale su se: „Ako grad podredimo turizmu, šta od njega ostaje za život?“
Umesto hleba suveniri
Dok je Barselona donela ozbiljne mere koje ograničavaju ekspanziju pretvaranja stambenih jedinica u smeštajne kapacitete, Amsterdam je otišao i korak dalje. Grad uskih ulica, s tek nekih milion stanovnika, vrlo intenzivno oseća milione ljudi koji u njega svakodnevno hrle. „Overtourism“ je postao termin koji je sve češće u upotrebi, a možda se najbolje oseća na ograničenom ostrvskom prostoru Venecije, ili pak, u zidinama ograničenom starom jezgru Dubrovnika. Gradska vlast Amsterdama najavila je zabranu turističkih grupa u distriktu Crvenih fenjera jer „izazivaju frustracije time što dolaze samo da bulje“. Uveliko instagramisani I Amsterdam znak uklonjen je iz muzejske četvrti jer su turisti stvarali previše gužve redovima za selfije. Takođe, uvodi se i ograničavanje broja radnji turističke ponude u samom centru grada, jer lokalno stanovništvo od šaltanja na prodaju suvenira više „nema gde da kupi hleb“.
Kulturno nasleđe ili tematski park
„Overtourism“ odnosi se na horde i horde turista koji zagušuju svakodnevno funkcionisanje gradova i menjaju ih u skladu sa svojim kratkoročnim potrebama. Ali, kako brojne kritike ističu, nije uticaj na grad samo usled broja turista. Vrlo često zajedno s tim procesom dolazi i do takozvane „diznifikacije“, „festivalizacije“ i „turistifikacije“ javnih prostora, pa čak i pojave „karaoke arhitekture“. Oblikovanje grada s turistima kao primarnim korisnicima često ide ruku pod ruku sa stvaranjem sadržaja koji su primereniji tematskim parkovima, pre nego gradskim jezgrima. Omogućavanje instant iskustva, naglašenost konzumerizma, intenzivnog doživljaja i brendiranje u lako čitljive slike obuzelo je gradove širom sveta kako bi se što bolje upakovali za serviranje kratkoročnoj poseti turista. Paradoks je kad se to dešava gradovima s bogatom istorijom i kulturom i razvijenim identitetom, jer je upravo ta osobenost ono što ih čini konkurentima na svetskoj mapi iskustava.
Ko će prvi?
Još krajem pedesetih godina prošlog veka nemački filosof Hans Mangus Encenberger izneo je paradoks turističke industrije. Tada, dok se masovni turizam tek ljuljuškao u svojoj kolevci, Encenberger je primetio da turisti teže da nađu nešto novo i jedinstveno, ali da masovni turizam funkcioniše upravo na mehanizmu da je željena destinacije već otkrivena, da je udobna staza barem u izvesnoj meri već utrta i da grad koji se posećuje poseduje infrastrukturu potrebnu za smeštaj i boravak turista. I upravo time svaki turista postaje konkurencija drugima, dok istovremeno krči stazu i omogućava lakši boravak ostalima.
Udobnost poznatog
Takođe, kvaka 22 leži i u tome da iako turisti mahom hrle da dožive autentično iskustvo drugog grada, u velikoj meri ih zapravo privlači ono što je već poznato. Lanci istih radnji prisutni su maltene na svim evropskim trgovima, ista kafa u istom enterijeru služi se od Pariza do Stokholma, a poznati brendovi, logoi i iskustva siguran su izbor na udaljenim krajevima sveta. Naravno, mnogi će zaviriti u posebnost zanatske radnje, posegnuti za domaćim proizvodima i želeti da okuse autentičnu lokalnu kuhinju. Ali na kraju dana udobnije je biti okružen poznatim i sigurnim prizorima nego se naći izgubljen u prevodu apsolutno nepoznatnog i teško razumljivog. I to je upravo jedna od vodećih kritika masovnog turizma – dok prodaje autentično i lokalno, masovni turizam zapravo u velikoj meri uniformiše u globalno isto. Tako pitanje više nije samo šta turizam stvara, već i šta pod njim nestaje.
Ključ je u umerenom i u prioritetima
Naravno, turizam nije preko noći postao bauk. On ne prestaje da bude značajna grana privrede, pokretač kako lokalnih zajednica, tako i čitavih regiona, i vredan izvor ne samo prihoda, već i razmene kulture i iskustava. I to i vlasti i lokalci Barselone i Amsterdama vrlo dobro znaju. Pitanja koja se postavljaju su koliko turizma, kakvog turizma, i naravno, šta su prioriteti u razvoju gradova. Jer ove svetske destinacije su te milione turista privukle upravo svojim duhom mesta, načinom života, razvijenom kulturom i svime onime što se u ovim gradovima vekovima krčkalo. I upravo to je ono što žele da i dalje imaju na svom turističkom meniju, svesni da na kraju krajeva, grad koji je dobar pre svega svojim građanima – turistička je destinacija bez premca.