Bioskopski repertoar: Letnje filmske poslastice

Piše: Đorđe Bajić

Za početak, jedna dama. I to kakva dama! Ana je novi špijunski akcijaš Lika Besona, film koji je delimično sniman i u Srbiji (Beograd veoma uspešno „glumi“ Moskvu), i u kome naslovnu ulogu tumači ruska manekenka Saša Lus. Neosporno, Beson ovde reciklira formulu koju je primenio u kultnoj Nikiti mnogo godina ranije, ali to ne smeta. Glavna glumica je lepa kao san, akcija je sasvim zadovoljavajuća, a tu su i retro štimung (radnja je smeštena na sam početak poslednje decenije XX veka) i nekoliko sjajnih glumačkih bravura (pre svega ona koju je ostvarila Helen Miren). Kontroverze oko Besona (optužen je za silovanje) omele su da Ana dobije odgovarajuću reklamu u SAD i postane hit, što je šteta, imajući u vidu da je u pitanju sasvim dobar film, uz to, što paradoksalno imajući u vidu optužbe, prilično feministički. U srpskim bioskopima Ana solidno prolazi, što je i očekivano imajući u vidu da srpska publika voli Besona.

https://www.youtube.com/watch?v=WgWsV9a3ENA

Ako volite akciju, svakako treba da pogledate i film Džon Vik 3: Parabelum. Čad Stahelski nudi odlične koreografije tuča i vatrenih obračuna, a krv, po običaju za ovaj serijal, pršti na sve strane. Neuništivi Kijanu Rivs je ponovo raspoložen za borbu, a tu je i pojačanje u vidu Marka Dakaskosa, Hali Beri, Anđelike Hjuston… Manju ulogu u trećem delu ove akcione sage glumi i sprski košarkaški as Boban Marjanović. Serijal o Džonu Viku ima armiju obožavalaca, što pokazuju i rezultati sa bioskopskih blagajni – kako u svetu, tako i u Srbiji. Četvrti deo je već najavljen, tako da će se druženje sa smrtonosnim Vikom nastaviti…

Od filmova koji su već nekoliko nedelja (i više) na repertoaru treba svakako izdvojiti i Juče, džuboks mjuzikl Denija Bojla (Trejnspoting, Plaža, Milioner s ulice) u kome se mogu čuti najpoznatije pesme neprolaznih Bitlsa. U pitanju je sjajno napisana ljubavna drama (za scenario je zadužen uvek pouzdani Ričard Kertis, čovek koji je pisao kultnu seriju Crna Guja, kao i voljene romatnične filmove Četiri venčanja i sahrana, Ja u ljubav verujem, U stvari ljubav, Vreme za ljubav), začinjena sa puno muzike i prstohvatom fantastike (čitaj: alternativne stvarnosti). Lepa i talentovana Lili Džejms glumi uz Himeša Patela kome je ovo prvi značajan film u karijeri, dok značajnu epizodu ima i pevač/kantautor Ed Širan. Pravo uživanje u svakom pogledu.

Spajdermen je ovog leta deleko od kuće (o čemu će uskoro biti više reči), a Anabel se vratila kući. Anabel 3: Povratak kući je sedmi film iz razgranatog horor serijala Prizivanje zla koji je za šest godina iznedrio čak sedam filmova. Crvenokosa lutka ponovo privlači zle sile, a ovoga puta su na njenoj meti devojčica i dve srednjoškolke koje je čuvaju dok su joj roditelji na putu. Devojčica je ćerka Eda i Lorejn Voren (ponovo ih glume Vera Fermiga i Patrik Vilson, ovoga puta u epizodnim ulogama), bračnog para koji je nekoliko decenija istraživao paranormalne pojave. Treći film sa Anabel u fokusu je svakako bolji od katastrofalnog prvog, ali vidno zaostaje za drugim koji je bio mnogo razigraniji i strašniji. Postavka je dobra (tri mlade dame u kući prepunoj ukletih predmeta), ali je realizacija prilično mlaka.

Što se tiče filmova koji su premijere imali u julu, kao najveći hit leta izdvaja se novi Marvelov superherojski spektakl. Potpuno zasluženo! Spajdermen: Daleko od kuće je jedan poletan i razoružavajuće simpatičan film u kome reditelj Džon Vots još jednom uspeva da na pravi način iskoristi dečački šarm Toma Holanda. Nakon poslednjih Osvetnika i njihovog (za Marvelove standarde) mračnog kraja igre, Daleko od kuće donosi jednu veliku letnju avanturu koja obuhvata putovanje po Evropi (Venecija, Prag, Berlin…), ljubavne muke tinejdžera i puno akcije. Džejk Džilenhol se pridružio glumačkoj podeli, mada klinci i dalje vode glavnu reč. Znam da su mišljenja podeljena, ali meni je Holand odličan kao Piter Parker, njegova saigra sa Zendejom i dalje drži pažnju, kao i srednjoškolski milje na kome se i insistira. Tako Spajdermen u ovoj svojoj inkarnaciji postaje jedan od glavnih stubova Marvela, što je, očigledno i bio plan još od Holandovog pojavljivanja u Građanskom ratu. Uz to: strina Mej (Marisa Tomej) nikada nije izgledala mlađe – ako ovako nastavi u nekom od sledećih filmova krenuće sa Piterom u školu na časove. Zato i ne čudi što je Hepi Hogan (Džon Favro) podlegao njenim čarima…

Kad smo već pomenuli Favroa, red je da se pozabavimo i njegovom svežom režijom. Nova verzija Kralja lavova je upravo stigla u bioskope i moram priznati da je prilično dobro ispala. Trend po kome se Diznijevi animnirani klasici prerađuju u igrane filmove je sve prisutniji (ove godine smo već gledali nove verzije Damba i Aladina), a Kralj lavova je jedan od najboljih naslova u ovom talasu. Doduše, ovo zapravo i nije igrana verzija, pošto su životinje ponovo animirane – samo što su sada potpuno realistične (sa izuzetkom genitalija koje su „uklonjene“ iz razloga koji izmiče zdravoj pameti), oživljene 3D animacijom. Krtičari dosta toga zameraju ovom filmu (uglavnom to što je „bleda kopija“ izvornika), mada je mene prilično zabavio, možda i zbog toga što (eto, priznajem!) nikada nisam pogledao famozni crtać iz 1994. godine. Favro je „ispekao zanat“ tokom rada na preradi Knjige o džungli, pa se u Kralju lavova našao na poznatom terenu. Životinjama glasove pozajmljuju Donald Glover (Nikola Šurbanović u srpskoj verziji), Bijonse (Andrijana Oliverić), Džejms Erl Džons (Vladan Živković), Čuitel Edžiofor (Dragan Vujić Vujke), Set Rogen (Marko Gvero) i Bili Ajhner (Milan Antonić). Kralj lavova nudi sasvim pristojnu zabavu za čitavu porodicu, uz sve prednosti i ograničenja proistekla iz činjenice da je film producirao Dizni (uključujući i pomenuto „uklanjanje“ genitalija). Pa, ko voli…

Američki horor Plen režirao je Aleksandar Aža, francuski reditelj koji se početkom veka proslavio svojim krajnje nasilnim i uvrnutim slešerom Krvava romansa. Nakon svetskog uspeha ovog filma, tada mladi reditelj je prešao u Holivud, gde već godinama tavori. Plen predstavlja kakav-takav povratak u formu za Ažu, a nakon niza veoma neupečatljivih filmovima, među kojima se kao uspeliji mogu izdvojiti dva rimejka: Brda imaju oči i Pirana. Nastao u produkciji Sema Rejmija, novi Ažin horor nudi jednostavan  zaplet: tokom uragana, mlada žena (Kaja Skodelario) pokušava da spase sebe i svog oca (Beri Peper) od gladnih aligatora. Zanimljivost je da je film u celini sniman u Luci „Beograd“ i okolini, iako se radnja odigrava na Floridi. Sve to prilično dobro fercera, iako scenario zahteva veliki stepen potiskivanja neverice. Skodelario i Peper su dobri, a ne izgledaju loše ni komjuterski generisani aligatori.

Akciona komedija Ortaci na točkovima je šarmantna i na mahove uzbudljiva, mada u celini ne baš sasvim zadovoljavajuća. Dejv Bautista (ovoga puta sa kosom) i Kumail Nandžiani glume likove koji su sušte suprotnosti, a koji se ipak, sticajem okolnosti, udružuju kako bi doživeli zajedničku avanturu koja uključuje jurnjave kolima i mnogo pucnjave. U filmu ima komedije, ima i ubijanja. Prikazano deluje poznato (slične postavke smo već videli u klasičnim ostvarenjima 48 sati i Smrtonosno oružje, kao i mnogim drugim filmovima), ali u zbiru uglavnom prija. Pod uslovom da volite akcione komedje ove vrste, naravno. Treba još dodati da se manjoj ulozi u ovom filmu pojavljuje Mira Sorvino koju dugo nismo imali da vidimo na velikom platnu.