Kako rashladiti organizam u vrelim danima
Spas od vrućine ovih dana mnogi traže na različite načine. Nekome prija odlazak na bazen, neko uživa da lenčari u debeloj hladovini, ima i onih koji ne izlaze iz klimatizovanih prostorija dok se temperatura ne spusti ispod 20. podeoka Celzijusove skale. Ali, većina ne zna koju hranu je najbolje konzumirati kada zvezda upeče, kao i koliko tačno tečnosti treba da pijemo kako bismo sprečili dehidraciju tela.
Odgovore na ta pitanja daje profesor dr Budimka Novaković, dijetoterapeut sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Naime, tokom perioda visokih spoljašnjih temperatura treba biti vrlo obazriv u izboru namirnica.
„U uslovima visoke spoljašnje temperature potrebne su namirnice visoke nutritivne gustine koje se najvećim delom mogu konzumirati u sirovom obliku. Za letnje obroke preporuka su velike količine sirovog povrća, dozvoljene količine sirovog voća, namirnice od celog zrna. Nutritivna preporuka su niskomasni kiselo-mlečni proizvodi. Mršavo meso ili riba svaki drugi dan je sasvim dovoljno. Male količine hladno ceđenog ulja su dozvoljene. Ne dodavati so obrocima. Konzumiranje slatkiša nije preporuka. Obroke pripremati uz minimum termičke obrade“, savetuje dr Novaković.
Voda je najbolje piće
Preporuke za unos tečnosti su takođe individualne, zavise od uzrasta, pola, zdravstvenog stanja, fiziološkog stanja, stanja uhranjenosti, profesionalne i diskrecione fizičke aktivnosti i temperature spoljašnje sredine. Opšte preporuke kažu da unos tečnosti treba da je tri litra za žene (od toga dva litra da bude zdravstveno bezbedna voda) i 3,7 litara za muškarce (od toga tri litra da bude zdravstveno bezbedna voda). Ali, zašto je važno piti dovoljno tečnosti? Profesorka Novaković kaže da usled neunošenja dovoljne količine tečnosti u uslovima visokih spoljašnjih temperatura može doći do dehidracije i nemogućnosti održavanja stalnosti telesne temperature. Unos dovoljne količine tečnosti je osobito važan za odojčad, malu decu, trudnice, dojilje i stare osobe. Kod osoba koje naporno fizički rade na visokim dnevnim temperaturama unos dovoljne količine tečnosti je od osobite važnosti.
„Voda čini 60 do 70 odsto organizma čoveka i čovekov organizam ne poseduje rezerve vode. Održavanje stalnosti telesne temperature organizma je fiziološka uloga vode te je u uslovima visokih spoljašnjih temperatura unos tečnosti veoma važan. Preporuka je da najveći deo unesene tečnosti bude zdravstveno bezbedna voda za piće“, ističe dr Novaković.
Namirnice koje sadrže vodu
Osim što je pijemo važno je i da konzumiramo namirnice koje sadrže vodu. Sirovo voće, povrće i mlečni napici su namirnice koje sadrže najviše vode. Dr Novaković kaže da svo sirovo povrće, osim korenastog povrća, sadrži obilje vode. Jabuka, jagodičasto i bobičasto voće sadrže oko 90 odsto vode, mleko i mlečni napici takođe. U visokom sadržaju vode u sirovom povrću i voću nalaze se brojni vitamini, minerali i fitohemikalije kojima baš voda omogućava pozitivno sadejstvo i blagotvoran uticaj na organizam čoveka. Visok sadržaj vode u nekoj namirnici najčešće znači i nisku energetsku vrednost. A postoje li namirnice koje greju telo i koje u vrelim danima ne prijaju?
„Ne postoje namirnice koje greju telo, već postoje one koje imaju veliku energetsku vrednost. Topli napici i topla supa mogu zagrejati telo čoveka“, dodaje dr Novaković.
Rashlađivanje i zaslađivanje
Postavlja se i pitanje koliko dnevno smemo da popijemo sokova sa niskokalorijskim zaslađivačima, kako bismo se rashladili, a ujedno i zasladili?
„Niskokalorijski zaslađivači se koriste za zaslađivanje napitaka u kućnim i prehrambeno-industrijskim uslovima što je stručno opravdano. Zamena šećera niskokalorijskim zaslađivačima je preporuka Svetske zdravstvene organizacije, ali i drugih internacionalnih organizacija koje se bave ishranom i zdravljem. Koliko će neka osoba konzumirati određenog bezalkoholnog napitka zaslađenog sa niskokalorijskim zaslađivačem zavisi od mnogobrojnih činioca, pre svega sastava svakog pojedinačnog bezalkoholnog napitka“, smatra dr Budimka Novaković.
