Ne, vukovi nisu lideri kakve priželjkujemo na radnom mestu

Fotografija čopora vukova, koja se već nekoliko godina pojavljuje na društvenim mrežama, dobila je novu ulogu – sada služi da nauči ljude šta znači biti dobar lider. Nedavno je postavljena na poslovnoj mreži LinkedIn sa propratnim tekstom, odakle je našla put do novih obožavatelja.

Vukovi su na fotografiji linijski raspoređeni preko predela prekrivenog snegom, tako da se jasno vidi svaki član čopora. Opis poručuje da su na čelu kolone tri stare i bolesne jedinke, koje diktiraju tempo ostatku grupe. Da je drugačije, one bi zaostale i izgubile kontakt sa čoporom. Sledećih pet vukova su najsnažniji. Njihov zadatak je da štite one iza sebe od nepredviđenog napada. Petorka koja se nalazi na začelju ima istu zaštitničku ulogu. Poslednji, usamljeni vuk je alfa. Lider, kako poručuje tekst. On sa kraja kolone ima pogled na sve, brine se da nikoga ne izgubi i uvek je spreman da potrči u bilo kom pravcu da bi zaštitio svoje podanike.

U slučaju da poenta romantizovane priče nije shvaćena, tekst ističe da biti lider ne podrazumeva da se bude ispred svih. Zadatak pravog lidera je da vodi brigu o timu kojim upravlja. Takva poruka neophodna je u vreme u kom se većina direktora i privatnih preduzetnika neprofesionalno ponaša kao „gazda“ tamo gde bi zapravo trebalo da se ponaša kao poslodavac. Vukovi, međutim, nemaju nikakve veze s tim i zavijaju po sopstvenim pravilima.

Fotografiju o kojoj je reč napravio je Čaden Hanter, reditelj i producent dokumentarnog odseka televizijske kuće BBC, prilikom rada na filmu Frozen Planet. Ona se još uvek u originalu može pronaći na sajtu Gardijana, sa potpuno drugačijim opisom. Vukovi su snimljeni u Nacionalnom parku Vud Bafalo u severnoj Kanadi. Zanimljivi su jer predstavljaju jedine vukove na svetu koji su se specijalizovali za lov na višestruko teže bizone, zbog čega i sami predstavljaju najveće i najsnažnije primerke svoje vrste. Kreću se u linijskoj formaciji da bi uštedeli energiju prilikom probijanja kroz sneg, a famozni lider sa društvenih mreža nalazi se na samom čelu kolone i to je, zapravo, alfa ženka. Veličinu čopora ne diktira hijerarhijska podela uloga, već u opisu stoji da je brojnost pokazatelj koliko je bogat ulov tokom zime.

Stvarnost je, drugim rečima, još jednom žrtvovana da bi podilazila emocijama. Fotografija sa fascinantnim i retkim bićima na planeti postala je priča o starim, bolesnim, zaštitnički nastrojenim i, pre svega, menadžerski uzornim životinjama. Čopor vukova pretvoren je u nešto čemu treba konstantan nadzor zbog preteće opasnosti, iako ove životinje nemaju prirodnog neprijatelja. Povremeni sukobi sa krupnijim predatorima svode se na eksces, a ne na pravilo. Zašto je takav nepromišljeni scenario primamljiviji od priče u kojoj snažna alfa ženka krči put dok je u stopu prate svi članovi njene zajednice ostaće misterija, čije bi razrešenje trebalo tražiti u ekskluzivnoj osobini ljudske vrste – potrebi da se laže čak i kad je s istinom sve u redu.