„Prevare“ u dokumentarcima o prirodi
Ako vas zanima kako se stvarno prave dokumentarne emisije o prirodi i životinjama, obavezno pogledajte ovaj veoma informativni video klip. Njegov autor Simon Cade nam otkriva koje su to tehnike koje koriste televizijski režiseri kako bi nas privoleli da gledamo njihove emisije.
Ispostavilo se da se tehnike u dokumentarcima o prirodi ne razlikuju mnogo od istih koji se koriste u igranim filmovima. Pre svega, dodavanje zvučnih efekata je neophodno kako bi nam se približila atmosfera u prirodi, jer je praktično nemoguće snimiti autentične zvukove bez uznemiravanja životinja. Takođe, veliki broj snimaka nastaje sa velike udaljenosti (na primer iz helikoptera), što ne ostavlja mogućnost snimanja zvukova u blizini životinja. Naravno uz zvučne efekte, ponekad se dodaje i dramatična muzika kako bi se povećala tenzija.
Sledeća bitna karakteristika je manipulacija u montaži. Većina video snimaka bi bila dosadna bez montiranja, pa autori emisija gledaju da naprave priču od materijala koji im je dostupan, kompresovanjem vremena i pravljenjem sekvenci od događaja koji se nisu dogodili u realnom vremenu. Naravno, sve ovo se radi kako bi gledaoci emotivno reagovali na prikazane scene i zainteresovali se za sudbinu životinja u njima. Poslednji element manipulacije, i po nama najviše sporan, su specijalni efekti.
Autor ovog kratkog video klipa smatra da korišćenje datih tehnika nije samo po sebi negativno. Ako se umereno koriste, mogu značajno da povećaju zadovoljstvo gledalaca i zainteresuju ih za živi svet oko nas. Problematično je jedino preveliko oslanjanje na ovakve manipulacije.