Smak sveta u stripovima Korada Roija: „Apokalipsa“, „Uspavanka za poslednju noć“ i ostali košmari od mastila i papira

Nakon izbijanja pandemije koronavirusa, poznavaoci stripa skrenuli su pažnju na podudarnosti između onoga što se trenutno dešava i epizode Dilana Doga koja je prvi put objavljena 1993. godine. U pitanju je epizoda Poslednji čovek na Zemlji u kojoj je čitavo čovečanstvo zbrisano „običnim“ virusom gripa. Naravno, u ovom stripu, čiji scenario potpisuje veliki Ticijano Sklavi, situacija je dovedena do ekstrema, ali paralele između stvarnosti i fikcije bolno su očigledne. Pomenutu epizodu nacrtao je italijanski umetnik Korado Roi čija su, slučaj je hteo, dva stripa prošle nedelje premijerno objavljena u Srbiji: Apokalipsa u izdanju Čarobne knjige i Uspavanka za poslednju noć u izdanju Veselog četvrtka. Ovih nekoliko koincidencija lep su povod da se u ovim ružnim danima osvrnemo na stvaralaštvo talentovanog umetnika, a pogotovo na dva njegova najsvežija rada dostupna na srpskom.

Italijanski crtač i ilustrator Korado Roi skrenuo je na sebe pažnju u drugoj polovini 80-ih, nakon što je postao jedan od stalnih saradnika na Dilanu Dogu, Bonelijevom strip-serijalu koji je u to vreme bio u povoju. Iako je profesionalno crtao stripove od svoje 16. godine, Roi (rođen 1958) doživeo je punu afirmaciju kada je počeo da sarađuje sa Ticijanom Sklavijem. Moj prvi susret sa Roijevim stvaralaštvom datira upravo iz tog perioda, a započela ga je epizoda Priviđenje Ane Never (1987), originalni četvrti broj Dilana Doga. Tokom narednih godina i decenija, Roi je postao jedna od okosnica ovog serijala, radeći na nekim od ključnih epizoda tokom prvih pet godina izlaženja. Alfa i omega (1987), Motel Bejts (1988), Video sam kako umireš (1988), Džekil (1988), Sto godina kasnije (1990) i Kamena klepsidra (1991) su zaista sjajan niz, a i danas se odlično kotiraju među dilandogovcima. Kada je izbio rat u SFRJ, Dilan Dog je prestao da izlazi u Srbiji, pa se, bar privremeno, prekinulo i druženje sa Roijem.

Još od vremena kada je Ana Never ušetala u život Dilana Doga, Roi je podelio poklonike stripa. Neki su obožavali njegov specifični stil koji se toliko razlikovao u odnosu na ono što je Serđo Boneli Editore uobičajavao da ponudi, dok je duge zamarala stalna igra svetlosti i tame, Roijev crtež koji nije posedovao „oštrinu“ i „preciznost“ drugih saradnika. Priznajem, u početku sam i ja spadao u tu drugu kategoriju, Roi mi je dugo bio jedan od manje omiljenih crtača Dilana Doga, ali kako su godine i decenije prolazile sve više sam uviđao neosporne kvalitete koji su njegovi radovi posedovali. Danas, njegov značaj i veličinu retko ko dovodi u pitanje, uključujući i mene. Roijev stil mi danas, sada kada sam odrastao, neuporedivo više prija nego kad sam bio dete. U sada već kultnom izdanju naslovljenom Dilan Dog: Dnevnik, koji je izašao povodom proslave 30 godina od izlaska prve epizode, Roi je bio među prvim autorima koji je dobio priliku da se osvrne na svoj rad na serijalu (odmah nakon uvodnih tekstova i sećanja Ticijana Sklavija) i vreme kada je Dilan Dog mirisao na „novo“. „Ne mogu da objasnim zašto“, prisetio se Roi u Dnevniku svojih ranih radova koristeći pripovedački prezent, „ali kada završim epizodu, imam utisak da sam prisustvovao prvom izvođenju magične tačke.“

Roi je nastavio da crta Dilana Doga svojim uobičajenim tempom od jedne do dve epizode godišnje, da bi 2013. prestao da radi na serijalu koji ga je proslavio. Kada je 2008. godine Veseli četvrtak na tržištu Srbije „vaskrsao“ Dilana Doga i druge Bonelijeve junake, vratio se i Roi, što u regularnoj seriji (Manila, Vradžbina, Reinkarnacija, Trinaesti čovek, Opasne veze, Plač vile zloslutnice…), što u specijalima (Klub strave i užasa, Mefisto, Sedam prokletih duša, Egzodus…), a propuštene epizode objavljivane su i u okviru edicije Biblioteka Dilan Dog za koju je Roi crtao i naslovnice.

U vreme kada je Roi privremeno napustio Dilana Doga, serijal je već zapao u ozbiljnu krizu. Ta kriza se ispoljila i u kvalitetu crtačevog rada koji više nije posedovao onu raniju snagu i ubedljivost. Iako njegov crtež nikada nije doživeo degradaciju kao što je to bilo u slučajevima Luiđija Pikata ili Pjera Dalanjola, odsustvo inspiracije primetno je na tablama koje su nastale nakon Sklavijevog odlaska. Roi se postepeno udaljio od serijala, a počeo je sve više da crta i druge junake izdavačke kuće Serđo Boneli Editore (Marti Misterija, Brendon, Julija, Teks, Dampir…), dok je, na primer, sa Paolom Barbato 2016. sarađivao na mini serijalu Ut (koji su kod nas prošle godine u tri knjige objavili Phoenix Press i Lokomotiva). Ipak, prva ljubav zaborava nema, pa se Roi Dilanu Dogu vratio 2017. godine, nakon četvorogodišnjeg odsustva. Povrtanička epizoda Uspavanka za poslednju noć upravo se pojavila na srpskim trafikama.

U Uspavanci za poslednju noć (original: 367, broj u numeraciji Veselog četvrtka: 158), Roi po prvi put sarađuje sa mladom scenaristkinjom Barbarom Baraldi. Njoj je ovo treća epizoda (Uspavanci su prethodile Pogrešna ruka i Divlje godine), a njemu prva epizoda pod uredništvom Roberta Rekionija. Baraldi u scenariju kombinuje Selo prokletih (đavolja deca) i Gospodara lutaka (đavolje lutke) u efektnu priču koja uspešno gradi jezu od uvodne scene (epizoda počinje, po dobro oprobanoj Sklavijevoj formuli, intrigantnim ubistvom koje postavlja ton i određuje temu) pa sve do razrešenja u ukletom luna-parku (park Fearland se može videti već na maestralnoj naslovnici Điđija Kavenaga). Epizoda uvodi dva važna lika za ovu priču: lutkara grčkog porekla Markusa Kuvrasa (koji često igra šah sa Dilanom u londonskom Ridžents parku – iako se ti susreti, kako Baraldijeva tvrdi, odigravaju već godinama, ovo je prvo Markusovo pojavljivanje u serijalu) i dečju psihološkinju Domitilu Foster (koja angažuje istraživača noćnih mora da otkrije uzrok nestanka njenog malog klijenta i druge dece).

Roija je očigledno nadahnuo scenario Baraldijeve – Uspavanka je prekrasno nacrtana, vratio se onaj stari žar koji je Roi imao tokom rada na nekim od ranijih epizoda. Povratak velikog majstora svetlosti i tame znaće da cene svi oni koji još uvek pasionirano prate Dilana Doga, ali čak i oni koji su ovaj serijal prestali da čitaju. U mesecima koje dolaze, očekuju nas Roijeve saradnje sa Barbatovom (Belo i crno, original: 372) i, što će biti posebno zanimljivo, italijanskom horor legendom Darijom Arđentom (Duboko crnilo, 383). Roi je maestralno nacrtao i dve prve epizode novog ciklusa Dilana Doga (koji je u Italiji počeo u januaru ove godine sa brojem 401), ali o tome neki drugi put…

Iste nedelje kad i Uspavanka, u prodaji se pojavila Apokalpsa, prvo izdanje Čarobne knjige u novoj biblioteci Riznica Bonelli Gigante. Iskusni scenarista Alfredo Kasteli adapirao je završnu knjigu Novog zaveta, a uz pomoć, pogodili ste, ilustratora Korada Roija. U Italiji je ovaj strip album objavljen nedavno, u novembru 2019. godine. Na velikom A4 formatu i glaziranom papiru, Apokalipsa donosi prilično vernu vizuelizaciju novozavetne knjige Otkrivenje Jovanovo (poznate i kao Otkrovenje Jovanovo i Apokalipsa) u kojoj je, u vidu proročanstva i/ili vizije, opisan smak sveta. Prigodno, zar ne? Imajući u vidu situaciju u Srbiji i svetu, Apokalipsa deluje kao veoma aktuelno štivo.

Kasteli, čitalačkoj publici najpoznatiji kao tvorac Martija Misterije, hvatao se i ranije ukoštac sa svetskim misterijama, a ovoga puta se namerio na jednu od najvećih. Apokalipsa većim delom predstavlja prilično vernu adaptaciju novozavetnih spisa, uz određena pojednostavljivanja i sažimanja, a sve u cilju da se ova komplikovana priča rasporedi na 88 strip-tabli. Tu su i predgovor i pogovor, bogato ilustrovani i veoma informativni, pa tako ovo izdanje pruža sveobuhvatan uvid u verovatno najintrigantniji deo Svetog pisma. Akteri Apokalipse i njen (mogući) autor Jovan, kao i ljudi koji su je tokom proteklih vekova tumačili: Isak Njutn (doduše, segment sa njim je smešten u 1779, u vreme kada je fizičar bio mrtav već više od pola veka – što je ili previd ili brojčana greška), okultista Alister Krouli i pisac Horhe Luis Borhes. Njihova pojavljvanja na po nekoliko tabli služe da bi se prodiskutovalo o pročitanom i ukazalo na neka moguća tumačenja. Mada, naravno, konačni ključ za tumačenje ovog drevnog spisa ne postoji. Bar ne još. Predložak je veoma zagonetan i težak za tumačenje, što je zadržano i u stripovskoj verziji. Roijeve ilustracije anđela i čudovišta su fascinantne, prepune mitske jeze, lavkraftovski drevne i zastrašujuće. Zaklano jagnje (zapravo Isus), četiri jahača Apokalipse, žena obučena u Sunce, crvena aždaja, Velika Kurva… Više simboli nego likovi, svi oni daju svoj doprinos Apokalipsi koja se završava na jedini mogući način – konačnim sukobom Boga i Sotone. Roijev doprinos konačnom efektu je tu od ključne važnosti. Zanat koji je ispekao crtajući Dilana Doga u Apokalipsi dolazi do punog izražaja.

Zavir u Apokalipsu:

Korado Roi se tokom proteklih decenija namentuo kao „stručnjak“ za smak sveta, što je kulminiralo upravo njegovom saradnjom sa Kastelijem. Spone Roija i onoga što se danas događa takođe su jake. On je u okviru serijala Dilan Dog više puta crtao epizode u kojima je opisano širenje smrtonosnog virusa, baš kao u Crvenoj smrti (regularna serija #126), Kugi (specijal #19, u kome se, prikladno, ponovo pojavljuje Ana Never) ili Morbo M (regularna serija #397, kod nas u izdanju Veselog četvrtka na kioscima 7. jula 2022. godine). Poslednji navedeni strip, još jedna saradnja Roija i Barbatove, objavljen je Italiji u septembru 2019. godine, a mnogi i ovu epizodu citiraju kao proročku i kao svojevrsnu najavu opasnosti zvane COVID-19. Ipak, Poslednji čovek na Zemlji (u Srbiji dostupan u 26. tomu Biblioteke Dilan Dog) esencijalan je (i u ovoj priči se, verovali ili ne, pojavljuje Ana Never), pa ga, kad budete u mogućnosti, svakako potražite, kao i pomenutu Apokalipsu. Do tada, ne zaboravite da je Uspavanka za poslednju noć dostupna na kioscima širom Srbije. Druženje sa Roijem nastavlja se i tokom dana samoizolacije… Dok u stvarnosti može postojati samo jedan smak sveta (koji, nadam se, neće još skoro), mogućnosti u stripovima su neograničene. Držimo se stripova.

Fotografije: SBE/Veseli Četvrtak/Čarobna knjiga