Novo izdanje „Zimske Zmije“ – avanture u kojoj je Zagor izgubio nevinost

Baš kao što je i bilo po planu, Veseli četvrtak je u 31. knjizi Biblioteke Zagor objavio Zimsku Zmiju, jednu od najpoznatijih Zagorovih avantura iz zlatnog perioda ovog junaka. U pitanju je priča koja je u Italiji premijerno objavljena tokom 1974. i 1975. godine, i to u pet nastavaka, od broja 112. do broja 116. regularne serije. Zagorov prvi susret sa Fridom Lang i Zimskom Zmijom je pred čitaoce u Jugoslaviji stigao koju godinu kasnije, u okviru legendarne Zlatne serije. Ova avantrura je već jednom ponovljena u Srbiji (2017. godine u okviru edicije Odabrane priče i pod naslovom Marš očajnika), a sada je, pod naslovom Zimska Zmija, postala deo luksuzne Biblioteke Zagor.

Zimska Zmija se sastoji od epizoda: Proplanak glasova (poznata i pod naslovom Zimska Zmija), Poruke smrti, Marš očajnika, Crveni pesak! (poznata i kao Preživeli) i Poslednja žrtva, a Veseli četvrtak je kompletnu avanturu sakupio u tvrdokoričnom izdanju od 415. strana i sa dodacima u vidu originalnih naslovnih strana. U pogledu poveza i kvaliteta štampe, ovo je zaista ultimativno izdanje ove avanture na srpskom, a ujedno i lep poklon koji će neinicirane upoznati na Darkvudom i njegovim stanovnicima. Slično kao i Nasilje u Darkvudu, Zimska Zmija je priča koja može da posluži kao početna tačka za one koji se tek upoznaju sa Zagorom, dok će posvećenici pronaći u njoj sve one elemente po kojima je ovaj serijal čuven… pa i više od toga. Po prvi put u okviru Biblioteke Zagor čitaocima je pružena mogućnost da izaberu koricu koja im se više sviđa: korica A podvlači akcionu stranu priče (Zagorov sukob sa naslovnim Indijancem), dok korica B ukazuje na romantičnu komponentu (Frida u Zagorovom naručju). Obe korice je, specijalno za ovo srpsko izdanje, nacrtao Mauro Laurenti, ističući dva glavna aduta ove Zagorove avanture: akciju i romansu.

Romansa u Zagoru? Zašto da ne! Iako na početku serijala prilično nezainteresovan za suprotni pol, Zagor Te-Nej je tokom godina doživeo svojevrsnu seksualnu revoluciju. U trenutku kada su objavljene epizode sakupljene u Zimskoj Zmiji, Zagor je na kioscima u Italiji bio prisutan duže od 13 godina. Serđo Boneli (koji je Zagora pisao pod pseudonimom Gvido Nolita) odlučio je da svog junaka malo „osavremeni“ i podari mu devojku – pa makar i privremenu. Bile su to vesele 70-e, plodovi seksualne revolucije su se nalazili na svakom koraku, a Italija je već bila poznata po filmovima i stripovima u kojima su bili zastupljeni veoma eksplicitni seksualni sadržaji. Zagor je u takvom „oslobođenom“ okruženju delovao prilično anahrono. Uostalom, neko bi mogao pogrešno da zaključi da Zagora i Čika veže nešto više od prijateljstva, trebalo je preventivno delovati i glasine saseći u korenu. Austrijska baronica Frida Lang je tako postala prva žena u koju se Zagor zaljubio, a njihov sudbonosni susret se odigrao u epizodi Poruke smrti.

Frida Lang se sa svojim ocem nalazila u karavanu Maksimilijana fon Svitena, bahatog bečkog barona koji je sa grupom evropskih plemića došao na Divlji zapad kako bi se proveo i doživeo avanturu. Nakon što su Fon Sviten i njegova družina iz obesti pobili bizone na koje su naišli tokom puta, Indijanci odlučuju da se osvete. U poteru za karavanom kreće mladi poglavica Zimska Zmija, najsrčaniji među Kajovama, ali ujedno i najnemilosrdniji. Zagor i Čiko pokušavaju da na opasnost upozore barona i Memfis Džoa, pustolova koji je izdašno plaćen da sa svojim momcima predvodi karavan, a kao nagradu za to bivaju posluženi za doručak crvenim mravima. I upravo tada u priču stupa Frida.

U većini Zagorovih avantura, Duh sa sekirom je onaj koji se pojavljuje i spašava druge od smrtne opasnosti. Sada se to menja: Frida je ta koja u poslednjem trenutku uspeva da oslobodi Zagora i Čika, tako ih spasavajući od horde izgladnelih mrava – ali time i sebe izlažući velikoj opasnosti. Kada je zahvalni Zagor upita zašto se odovjila od karavana i izložila vlastiti život opasnosti kako bi im pomogla, Frida mu objašnjava da se zainteresovala za njega od prvog trenutka kada ga je ugledala. Imajući u vidu da je naš junak veče pre toga već bio na udaru zaljubljivih žena iz Fon Svitenove svite (mada ni približno tako lepih i hrabrih kao Frida), Zagor je isprva zbunjen i (reklo bi se) uplašen Fridinim priznanjem, ali onda dolazi sebi i shvata kakvu lepoticu ima ispred sebe; počinje da se prilično nespretno udvara ovoj dami, nakon čega, dok Čiko šokirano gleda, usledi strastveni poljubac. Ali, to sve je samo početak…

Nešto kasnije, u Crvenom pesku!, dolazi do ključnog trenutka: preživeli iz karavana su se sklonili na rečno ostrvce i čekaju jutro koje će doneti odlučujući okršaj sa Kajovama. Zagoru se na straži pridružuje Frida: sledi još poljubaca (ovoga puta pod mesečinom, kako bi bilo što romantičnije), a onda… Onda se ta scena prekida, baš u najvatrenijem trenutku, dok se lepa crnka topi u junakvom zagrljaju. Da li su se Zagor i Frida prepustili strastima? Da li je baronica dala darkvudskom deliji „dokaz ljubavi“? Opipljiv dokaz za to ne postoji, mada je iz konteksta jasno da jeste. Još kako! Tanatos i eros lepo idu zajedno: suočeni sa nadolazećom pogibijom (koja je u tom trenutku delovala izvesno), dvoje mladih je potražilo zaborav u zagrljajima, poljupcima i seksu (ovo poslednje, istina, nismo videli, ali možemo da pretpostavimo da nije izostalo).

Iako se pretpostavljalo da je Zagor i pre Fride imao nekih iskustava sa suprotnim polom (što je i potvrđeno u nekim kasnijim epizodama koje su se bavile njegovom prošlošću i vremenom pre nego što je postao gospodar Darkvuda), Crveni pesak! je epizoda u kojoj su čitaoci ovog serijala po prvi put mogli da vide svog omljenog junaka u strastvenom zagrljaju (sa svim implikacijama koje to donosi), što je označilo definitivni kraj njegove seksualne apstinencije. Nakon ove epizode, u svetu Zagora više nije ništa bilo isto. Nakon Fride, pojaviće se i druge žene koje će pokušati da zavedu Zagora (o jednoj od njih – Blondi – već smo pisali), a neke će u tome i uspeti, mada će baroničino mesto u junakovom srcu ostati neprikosnoveno.

Zimska Zmija i danas, četiri i po decenije od prvog objavljivanja, pleni svojom naivnošću i neposrednošću. Zaplet je jednostavan, a akcije ne manjka. Kada se priča zahukta – ne staje. Zagor je po običaju pametan, častan i hrabar, a ovoga puta pored sebe ima i devojku koja ga voli i koja mu pomaže. Humora takođe ima i za njega je, po običaju, zadužen Čiko, mada mu ovoga puta u tome svesrdno pomaže i zbunjeni Zagor – a posebno u delu u kome pokušava da se odbrani od dve ružnjikave Austrijanke koje su se namerile da preduhitre Fridu (i koje nakon toga nestanu iz ostatka stripa, kao da ih nije ni bilo). Pri kraju avanture nalazi se deo u kome se Čiko od jedne posebno agresivne služavke brani tako što je udara čekićem po glavi. Danas bi takva scena u stripu bila nezamisliva, ali je sredinom 70-ih bila deo folklora ovog voljenog serijala.

Ferijev crtež je u Zimskoj Zmiji slabiji u odnosu na njegove najbolje trenutke (primetno je da se čuveni crtač umorio i da je preopterećen, pa mu povremeno u pomoć priskače Franko Binjoti), ima tu nelogičnosti i neusaglašenosti (na početku se čini da je u baronovom karavanu barem dvocifren broj dama, da bi ih na kraju ostalo samo četiri – bez objašnjenja šta se sa ostalim dogodilo, pošto njihove smrti nisu prikazane ili pomenute), dok scenario sadrži i neke neuspele saharinske delove bez kojih se moglo (kao, na primer, smrt muzičara koji je nastradao pokušavajući da spase svoju violinu), mada sve to doprinosi šarmu i suštinskoj nepretencioznosti čitave priče. Zimska Zmija je prava-pravcata vremenska kapsula i kao takva će prijati svima koji vole retro štimung i Zagora iz zlatnog perioda.

Kako to pravila strip-serijala nalažu, Zagor na kraju avanture mora da napusti Fridu. To izvodi na prilično nespretan način, koji samo još više podvlači sveukupnu naivnost narativa koja, iz perspektive 2020. godine, deluje kao koncept. Iako je Frida voljna da se odrekne svog ušuškanog života evropske plemkinje kako bi u Darkvudu delila život sa čovekom koga voli, Zagor nije spreman na brak i (bukvalno) iskače kroz prozor kako bi pobegao od ove „opasnosti“. Postoje glasina koje kažu da je Feri svojevremeno nacrtao posljednju epizodu Zagora u kojoj se Zagor ženi Fridom, međutim to nikada nije potvrđeno. U poslednjih 40 i više godina i druge lepotice su pretendovale na junakovu naklonost, tako da je lepa Austrijanka dobila konkurenciju u vidu Gambit, Virdžinije Hambolt i drugih. Bez obzira, mnogi smatraju da je upravo Frida Zagorova najveća ljubav, tim pre što joj je prilikom jednog od narednih susreta sam Zagor rekao da je voli više nego ijednu drugu. Ne kaže se zabadava… Prva ljubav zaborava nema.