Katarina Kačunković i Jelena Jovović: „Čast nam je da pesme naših velikih kompozitora možemo da podelimo sa svetom“
Kakav-takav ostatak leta je pred nama, a i leto zaslušuje što je bolju i osobeniju muzičku pratnju i pokrivalicu, zar ne? Neka naš predlog u ovoj branši bude istinska poslastica za ljubitelje vokalnog ali i standarnog džeza, te klasičnih radova ovdašnjih džez-legendi iz poodavno minulih dana. Uz dve autorske pesme, na albumu Christmas Cards cenjene, umešne i (što je podjednako važno) istrajne džez pevačice, Katarina Kačunković i Jelena Jovović, izvode srpske i jugoslovenske džez-klasike u sasvim novim aranžmanima. Otkud, kako i zašto to i tako – naravno, u razgovoru koji sledi.
Koliko je prošlo od inicijalne ideje do završetka ovog poduhvata i koje su najkrupnije prepreke na koje ste naišli na tom putu?
Katarina, Jelena: Nakon odobrenih sredstava od strane Fonda za kulturna davanja za koje smo ovim projektom konkurisale SOKOJ-u, razmišljale smo da li da se uopšte upustimo u ovu muzičku avanturu, shvativši da je suma koja nam je dodeljena dovoljna za temelj te muzičke tvorevine. Finansijska potka je bila najveća prepreka u realizaciji ovog albuma. Na našu sreću, našao se dobrotvor i umetnički mecena gospodin Dragan Odžaklijević, koji nam je obezbedio sredstva koja su bila potrebna da nastavimo kreativni proces.
Da li je ovaj božićni okvir bio početna ideja ili ste do njega došle nešto kasnije?
Jelena: Božićni okvir je bio početna ideja, zahvaljujući kreativnim impulsima Katarine Kačunković koja je znala da ovakav album ima neprolaznu vrednost, tj. evergreen. Božić, koji sa sobom nosi emociju zajedništva, vere, ljubavi, duhovnosti, humanosti i mistike je sjajna sekularna tema. Kod nas nije tako često obrađivana, a da nije vezana za isključivo sakralni aspekt života, koji se inače po datumu i običajima, razlikuje od ostalog dela planete. Pokušale smo da objedinimo ova dva aspekta, a da se pritom ne odreknemo svog nacionalnog identiteta, upravo kroz kompozicije koje su deo našeg kulturnog nasleđa.
Na uzorku iskustva rada na ovom albumu, da li ste spoznale preciznije konture odgovora na pitanje – koliko daleko se može ili koliko daleko je dobro ići u obradi poznatih standarda i radova drugih autora?
Jelena: Za velike i značajne pesme koje čine deo opšte kulturne baštine nije bilo lako osmisliti novo ruho, a da ne budemo pretenciozne. Uvek postoji opasnost da u nečemu preteraš, da pre svega ne budeš tačan u želji da sve staviš u drugi kontekst. Sama tema Božića nam je pojednostavila tu ideju: puko prepevavanje na engleski jezik i aranžmanska rešenja od pre 60-ak godina nisu dolazili u obzir, jer sadašnji trenutak traži novi pristup retro-zvuku. Katarina i ja smo pre ulaska u studio osmislile i isprobale više aranžmanskih rešenja za kompozicije koje su na albumu, te se saglasile oko postojećih verzija. Tema Božića pretpostavlja jednostavnost, eleganciju, frazeološku lakoću te smo se vodile sloganom No Art, Just Christmas.
Džez je oduvek baštinio ono što je od pre par decenija šire poznato kao kultura sećanja, zar ne?
Katarina, Jelena: Opšte poznato mesto, kada govorimo o ovom žanru je džez standard. Mi smo se, u tom smislu, odlučile za neke kompozicije koje traju i imaju sva obeležja jednog standarda, te prosto donele „novo čitanje“ tih materijala. Dve kompozicije koje su autorske su takođe rađene u istom maniru. Trudile smo se da estetika ostane ujednačena. Nadamo se da će i one postati deo standardnog džez repertoara.
A da li je zbog opsega izdanja ili drugih konkretnijih datosti, neka od vama dragih i bliskih pesama ovde okupljenih autora pretekla za neki drugi album?
Katarina, Jelena: Ideja i pesama ima napretek. Biće nam zadovoljstvo da nastavimo ovaj proces i još starih dobrih hitova okitimo božićnim ukrasima.
Da li je u planu ipak i izdanje sa izvornim tekstovima na srpskom (gde je to moguće) ili je Christmas Cards ipak ponajpre usmeren na džez-posvećenike koji ne mare za jezičke finese i barijere i osmišljen kao rad za izvoz?
Katarina, Jelena: Duh ovog vremena podrazumeva globalizaciju na svakom nivou. Kulturološki amalgami brišu granice komunikacijom raznolikim sadržajima, a pre svega kroz muziku. Nismo imale nameru da pretendujemo ni na šta drugo osim na emociju ovog velikog praznika. Čast nam je da pesme naših velikih kompozitora Ivanovića, Šouca, Revišina ili Kraljića možemo da podelimo sa svetom. Pod sjajem zvezda, K’o nekad u osam, Ljubav i moda, globalna slušalačka publika sada ima priliku da doživi makar kroz ove verzije. Time što smo ovim pesmama udahnule novi život, zapravo produžavamo njihovo trajanje.
Kako vam nakon rada na ovom zajedničkom izdanju izgleda – da li se Christmas Cards zapravo može posmatrati i kao proces vesternizacije u rikverc, budući da je džez jedan od dokaza vesternizacije i amerikanizacije tada mlade srpske i jugoslovenske popularne kulture, a sada ovdašnje viđenje vokalnog džeza vi nudite u ruhu na engleskom jeziku i mahom na božićne teme?
Katarina, Jelena: Džez muzika se vaspostavila kao kulturno blago planete Zemlje. Neki od snimaka Luisa Armstronga i Djuka Elingtona su poslati u svemir kao izraz ljudske duše. Ovaj žanr je postavio novi etalon kada je univerzalizacija komunikacije u pitanju samim tim što je uveden Svetski dan džez muzike. Kulturna politika mnogih evropskih zemalja 60-ih godina prošlog veka je bila uslovljena kompleksnim geopolitičkim previranjima, te potpuno razumemo Vaše pitanje koje se odnosi na rikverc vesternizaciju, no mišljenja smo da XXI vek ima drugačije premise o tome šta je sve kulturno nasleđe i kako ga sačuvati. Naša je namera da podelimo sa svetom deo muzičke baštine koja se obraća univerzalnim jezikom koji govori o neprolaznim vrednostima.
S tim u vezi, kako vam sada izgleda stanje savremenog vokalnog džeza u Srbiji?
Jelena: Etabliranjem džez odseka, prvo u srednjim muzičkim školama, a potom i na Fakultetu muzičkih umetnosti obnovila se i izvođačka scena.
Katarina: Vokalni, kao i instrumentalni izvođači džez muzike se trenutno susreću sa problemom nepostojanja adekvatnih mesta gde bi se džez izvodio uživo. Ovaj grad momentalno nema pravi džez klub, kao što je slučaj sa Londonom, Berlinom, Parizom, Njujorkom… klub u kome bi se džez promovisao kroz nastupe i sešne koji imaju umetnički i kreativni džez karakter, mesta gde je svaki nastup jedan biser stvoren u trenutku impovizatornog nadahnuća. Trenutno imamo samo privid da postoji puno mesta u kojima se nešto svira, a često su to mesta gde su džez muzičari prinuđeni da se prilagođavaju zahtevima vlasnika i njihove publike kojima do te vrste muzike nije mnogo stalo, već je to samo pitanje trenda. S tim u vezi, odgovor na ovo pitanje bi bio: ova zemlja ima veoma kvalitetnih izvođača džeza, koji ne mogu da budu viđeni u dovoljnoj meri.
A kako vam izgleda vokalni džez sa tačke pedagoškog rada, ima li tu nade i vidnih nagoveštaja boljitka?
Jelena: Mislim da treba preformulisati pitanje u: Kako da ovim mladim i kreativnim ljudima obezbedimo medijski prostor da bi bili vidljivi, da bi njihov rad bio prepoznat, da njihova imena budu često pominjana u kontekstu novog stvaralaštva i kulturne politike kojom se predstavljamo svetu? S obzirom da je manje od 1% predviđeno za kulturu u našoj zemlji, pretpostavljam da se to neće desiti i da će u ovoj medijskoj gustoj magli njihovi napori ostati nevidljivi, makar pevali i na maternjem jeziku. Za sve njih je internet kao budućnost jedino rešenje.
Šta se sve može i ne može kada ste džez-pevačica u Srbiji danas, šta je tu teško izvodljivo a šta je nemoguće, a trebalo bi da bude moguće?
Jelena: Mislim da sam u prethodnom odgovoru delimično načela ovu temu. Ono što je realno otežavajuća okolnost bavljenja ovim muzičkim idiomom je nepostojanje muzičke industrije koja bi to podržala.
Katarina: Prevashodno, džez je muzika koja je svetska kulturna baština, baš kao i klasična muzika. Pa, ipak, često moram da se „izvinjavam“ što pevam džez, što pevam na engleskom jeziku, što izvodim muziku stranih kompozitora… Podjednako bi bilo besmisleno dovoditi u pitanje zašto se izvodi jedan Džordž Geršvin, kao i Mocart. Jelena i ja se bavimo umetnošću, a umetnost i umetničko povezivanje je iznad granica etničke, verske, nacionalne ili polne pripadnosti. Srbija ima kvalitetne umetnike, samo ih treba podržati u njihovom prirodnom nastojanju da se pokažu svetu.
Džez je, između ostalog, stvar nadahnuća, slobode i poigravanja zadatim, te slutite li povoljnije, slobodnije i berićetnije prilike za džez u našoj zemlji u doglednoj budućnosti?
Katarina, Jelena: Slutimo.
I još:
Na ovom albumu (u izdanju Dallas Records-a) okupljene su dobro poznate pesme Darka Kraljića (Zvižduk u osam, Ljubav i moda, Nemir u snu), Mirka Šouca (Kada dođe dan, Vizija), Predraga Ivanovića (Pod sjajem zvezda), Aleksandra Revišina (Plavi sneg), kao i dve nove kompozicije.
Za ove pesme Katarina i Jelena su napisale nove, originalne tekstove na engleskom jeziku, kao želja da se ovo naše muzičko blago što više internacionalizuje u eri kada smo svi deo „globalnog sela“, a album će se naći i na domaćem i inostranom tržištu. Namera autorki je bila da se ljubiteljima božićne i evergrin muzike u svetu skrene pažnja na kvalitetne kompozicije, koje kod nas žive i danas još iz vremena pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka.
