Na snimanju filma „Hadžijino zvono“ i serije „Nečista krv“: Uzdizanje starog Vranja

Snimanje filma Hadžijino zvono i serije Nečista krv u punom je zamahu. Scenograf Milenko Jeremić i njegov tim u Ripnju su izgradili repliku devetnaestovekovnog Vranja kojim ovih dana hodaju junaci iz imaginarijuma čuvenog srpskog pisca Bore Stankovića, a među njima i Hadži Trifun, glavni junak filma i prve tri epizode TV serije, koga tumači Dragan Bjelogrlić.

Filmsko-serijski projekat Nečista krv je trenutno u šestoj, od ukupno planiranih četrnaest nedelja snimanja. „Sjajno nam ide, da ne ureknemo, svi smo veoma zadovoljni“, kaže producentkinja Snežana van Hauvelingen. „Nema kašnjenja, sve protiče po planu. Trenutno se snima materijal koji će biti iskorišćen za film i prve tri epizode televizijske serije. Trudimo se da zbog reditelja i glumaca snimamo što više hronološki. Plan snimanja obuhvata dve velike celine: Milutin Petrović režira film i prvih pet epizoda, a onda Goran Stanković preuzima i režira sledećih pet epizoda“.

Podsećamo… Koristeći se pričama, dramama i romanima besmrtnog Bore Stankovića, Vojislav Voja Nanović početkom 1980-ih godina napisao je scenario za razgranatu porodičnu sagu koja kroz deset epizoda obuhvata period od četiri decenije. Milena Marković adaptirala je prve tri Nanovićeve epizode u scenario za film čiji je radni naslov Hadžijino zvono, dok su na preostalim epizodama radili mladi scenaristi Dejan Prćić (od 4. do 10. epizode) i Katarina Mitrović (4. i 5. epizoda).

Scenografija je sve potpunija, neke građevine su već završene, a neke samo što nisu poprimile svoj konačni oblik. „Završavamo rad na objektima u kojima će se uskoro snimati i započinjemo rad na onim koji su nam potrebni za kasnije“, istakla je producentkinja. „Imamo već veliki broj završenih objekata: u Hadži Trifunovoj kući se već uveliko snima, baš kao i u Jovčinoj, a okončan je rad i na eksterijeru sudnice. Pored glavnog seta koji smo izgradili na kome će biti snimljeno oko 70 odsto materijala, kao enterijer sudnice poslužiće Konak kneginje Ljubice…“

Delegacija Filmskog centra Srbije obišla je nedavno snimanje. Direktor FCS-a Gordan Matić rekao je tom prilikom da ova poseta predstavlja podršku ekipi i da je FCS uvek na raspolaganju kad god je potrebno: bilo da se radi o finansijskoj, logističkoj ili moralnoj podršci. Snežana van Hauvelingen potvrdila je tu konstataciju rečima: „FCS nam je zaista već dosta pomogao. Zahvaljujući posredovanju Gordana Matića uspeli smo da postignemo dogovor sa Gradom Beogradom o umanjenu taksi za lokacije i zauzeće javnih površina“.

Filmski radnici su, baš kao i svi drugi žitelji Srbije, ugroženi koronom. Ipak, to nije prekinulo snimanje, iako ga je svakako učinilo zahtevnijim i složenijim. U našoj zemlji se trenutno snima desetak serija i nekoliko filmova. Na setu Nečiste krvi sve propisane mere se poštuju: glumci su testirani, svi članovi ekipe su obavezni da nose maske, vrši se dezinfekcija, drži odstojanje… Posredstvom Filmskog centra Srbije, filmski radnici su od Instituta Torlak dobili preporuke za prevenciju, tako da je sastvani deo ekipe Nečiste krvi postao i doktor koji prati zdravstveno stanje svih prisutnih na snimanju. Matić dodaje: „Čitave porodice žive od filma i bilo nam je veoma važno da omogućimo uslove potrebne da se snimanja nastave i ne prekidaju, naravno sve to uz predostrožnost i sve mere opreza. Želimo da izađemo iz kancelarije i pomognemo. To je jedan od razloga zbog koga smo ovog leta posetili snimanje filmova Toma, Leto kada sam naučila da letim i Hadžijinog zvona, a uskoro treba da posetimo i setove filmova Južni vetar 2: Ubrzanje i Bilo jednom u Srbiji“.

Reditelja Milutina Petrovića zatekli smo u kontrolnoj sobi koja se nalazi u posebno opremljenoj prostoriji u gornjem delu Jovčine kuće. Pokazao nam je deo snimljenog materijala i svoje omiljene kadrove. Na molbu da prokomentariše dosadašnji tok snimanja, kazao je: „Hauard Hoks je rekao – da bi jedan film bio dobar mora da ima bar dve dobre scene i nijednu lošu. Na trećini smo snimanja i mislim da se dosta dobro držimo. Ima još hiljadu prilika da nešto zabrljamo i verovatno samo jednu da zadovoljimo Hoksa, tako da nam preostaje samo jedno: da svakog dana marljivo radimo po dvanaest sati i pružimo svoj maksimum. Svakako je ovo veliki izazov, pre svega zbog odgovornosti prema nacionalnom blagu koje čine geniji Bora Stanković i Vojislav Nanović, ali i zbog opsega projekta koji zbog svog obima i složenosti zahteva puno vremena i još više truda“.

Na setu je svakodnevno i Goran Stanković. Sa njim smo porazgovarali o još jednom bitnom aspektu ove Nečiste krvi – muzici. „Muzika je veoma važna u seriji, a posebno pred kraj kad ključni deo priče postane lik Koštane. Srećom, na vreme smo krenuli da se bavimo istraživanjem… Proučavali smo stare vranjanske pesme, instrumente koji su u to vreme korišćeni i pokušavali da pronađemo odogovarajući zvuk. Nismo želeli da se sve svede na puko kopiranje postojećeg, pa se trudimo da unesemo određene novine, osavremenimo melodije. Tradicionalni elementi su i dalje tu, s tim da su iskorišćeni na jedan svež način. Svima nam je važno da imanentna muzika, ona koju slušaju ili izvode naši junaci, bude na vreme spremna i da se zaista čuje tokom samog snimanja, da uz pomoć nje oživimo određene scene“. Muziku za film komponuje Aleksandar Ranđelović koji već ima zavidno iskustvo i koji je radio, između ostalog, na Travelatoru, Senkama nad Balkanom, Južnom vetru…

Snežana Penev ističe da su pripreme bile veoma iscrpne i dragocene. Nije se samo unapred radilo na kostimima, scenografiji i muzici, njima su obuhvaćeni i mnogi drugi aspekti. Svoj doprinos Nečistoj krvi dali su mnogobrojni konsultanti koji su ekipi pomogli da bolje razumeju to vreme, istoriju, religiju običaje… Glumci su išli na časove jahanja, a istovremeno su se spremali sa Dijanom Marojević, profesorkom dikcije na Fakultetu dramskih umetnosti. U filmu se čuju tri strana jezika: turski, albanski i nemački. Što se starovranjanskog tiče, on neće biti deo Nečiste krvi, barem ne u svom izvornom obliku. Goran Stanković pojašnjava: „Ideja nije bila da idemo u potpuni naturalizam i verizam. Originalni scenario je napisan savremenim srpskim književnim jezikom i to nismo previše menjali. Nastojimo da ostanemo u duhu vranjanskog dijalekta, da naši junaci povremeno izgovore poneki turcizam ili reč iz tog vremena, sve sa ciljem da se stvori utisak da smo u tom vremenu i na tom mestu, ali junaci neće pričati jezikom koji se tada pričao u Vranju, već je u pitanju jedna stilizacija tog govora. Slično smo uradili i sa scenografijom i kostimima“.

Direktor filma i serije je Ivan Krstović, Saša Radojević je urednik serije, a projekat nastaje u produkciji kuće This and That Productions, na čijem je čelu Snežana van Hauvelingen (film i serija) i RTS (serija), kao i uz podršku FSC i MEDIA programa. Prvih pet epizoda i film režira Milutin Petrović, a njegovi ključni saradnici su direktor fotografije Erol Zubčević i montažer Petar Jakonić. Drugih pet epizoda režira Goran Stanković, a sa njim će sarađivati direktor fotografije Aleksandar Karaulić i montažer Uroš Maksimović. U autorskoj ekipi ovog projekta nalaze se scenograf Milenko Mile Jeremić, kostimografkinja Marina Medenica, maskerka Dušica Vuksanović, kompozitor Aleksandar Ranđelović… Pored pomenutog Dragana Bjelogrlića, važne uloge u ovoj celini snimanja tumače mladi glumci Marko Grabež i Nedim Nezirović, a pored njih tu su i Nela Mihajlović, Teodora Dragićević, Anđela Jovanović, Aleksandar Ristoski… Sara Sandeva, nova filmska Sofka, ekipi će se, za petnaestak dana, pridružiti, tokom druge etape snimanja, kad rediteljsku palicu preuzme Goran Stanković. Planirano je da snimanje traje 84 dana i očekuje se da film Hadžijino zvono pred publiku stigne tokom 2021. godine.

Naslovna fotografija: Filip Andrejević, This and That Productions