Distopija nam stoji kao salivena: Filmovi „Spontaneous“, „Love and Monsters“, „Save Yourselves!“

Zapravo, ako ćemo pošteno, i jesmo se svako malo, često i bez stvarnog i smislenog povoda, za sve pare poigravali distopijom, a koja, u svoj toj svojoj radikalnosti i konačnosti, i mami i biva kadra da potcrta lako uočljivu varljivost i krhkost naše pozicije. I evo gde smo sada. Istina, bilo je tu i mučnih preterivanja, i nezrele ishitrenosti, ali i istinskih klasika, a niz se nastavlja, te, evo, i na uzorku od samo mesec dana imamo tri zgodna, ljudski dobra, krajnje zanimljiva i osobena nova filma na očito tako nam milo-bliske diostopijske teme.

• Spontaneous

Brajan Dafild se gromko preporučio scenariom za odličnu i sočnu Mekdžijevu idejno retro-intoniranu ekstravagancu The Babysitter, a ubrzo je dobacio do ambicioznog filma koji je i režirao. U eri nepotrebno, katkad i suludo visokih koncepata, Dafild u filmu Spontano podseća na potencijale svesno svedene i ogoljene narativno-dramaturške potke, naravno, u veštim rukama i u izvođenju onih kojih evidentno nisu zalutali na pozicije sa kojih bi još više i još zamašnije. Naprosto, ova Dafildova crnohumorna priča o nemogućnosti ljubavi u svetu koji zapravo još može da se uruši i o zrelosti kao nužnosti, čak i onda, kada bi sveopšti apsurd trebalo da abolira sve smisleno i uvreženo, počiva na krajnje jednostavnoj začkoljici o životu tinejdžera u američkom gradiću u trenutku kada naprosto krenu da, ama baš ničim izazvani, masovno eksplodiraju usled trenutnog spontanog sagorevanja. Dafild tu dosetku koristi i iščitava u postmodernom ključu, uz šarmantno rušenje četvrtog zida, obraćanje likova publici…, ali i uz nadahnuto referisanje na bogatu istoriju kvalitetnog i rečitog omladinskog filma u SAD. Mimo postupka, ipak ono što najviše oduševljava i uz to snaži ovaj izvrstan film su duhovitost, poletnost i dramaturška raznovrsnost, zahvaljujući kojima priča, krcata krajnje simpatičnim likovima, prevazilazi inicijalne okvire skočnog i živopisnog filma za mlade ili nešto mlađe i o mladima a na narečene distopijske teme.

• Love and Monsters

Brajan Dafild je važna kreativna stavka i u slučaju takođe baš friškog distopijskog filma Love and Monsters čiji je scenarista; prava je šteta što je ovaj očigledno ambiciozni spektakl srednjeg ali nesumnjivo dovoljnog i ubedljivog budžeta nije dobacio do regularne bioskopske distribucije. I ovde je reč o prilično svedenom zapletu – kreće opšta kataklizma, razna čudovišta i karakondžule ovladavaju svetom, ljudi su desetkovana lovina, a i dalje zaneseni zaljubljeni mladić, pritom, sa popriličnim problemima sa stanjima akutnog straha, napušta svoju do tog trenutka manje-više sigurnu i ušuškanu komunu ne bi li pronašao svoju voljenu sa kojom je u kontaktu putem retro-radijske skalamerije. Tu negde otpočinje ova dinamična, zabavna i veoma maštovita odisejasta ekstravaganca koja se, podno drugih svojih ideja i značenja, poigrava i sa uvek potentnim motivom utihnulog mačizma i zaturene tradicionalistički shvaćene muškosti. Dilan O’Brajen (poznat po ulogama u serijalu Lavirint i u seriji Vukodlak-tinejdžer) ovde pokazuje zavidnu komičarsku formu, manje primetnu do sada, a reditelj Majkl Metjuz (u svom tek drugom celovečernjem ostvarenju) i ovde više puta pominjani Dafild zaslužuju sve pohvale i na račun elegancije i umeća sa kojima su ovu distopijsku priču oslobodili balasta obično iritantno mrtvozbiljnog superherojskog kvazi-tragizma, stvorivši tako krajnje pitku i veoma ilustrativnu filmsku priču kao odličan ekvivalent ranijim stripovskim poletnim viđenjima te tematike.

• Save Yourselves!

Možda i najdalje po kriterijumu jetke sprdnje na temu neminovnog skorog kraja sveta otišli su autori ovog krajnje šarmantnog malog nezavisnog filma kojima iznenadna propast čitavog sveta služi ponajpre kao zanimljiv kontekst za priču o nevoljama suštinski prilično funkcionalnog mlađeg para koji ciljano odlazi na odmor u seoskoj idili u zabiti, bez telefona i ostalih voljenih nam štaka, kako bi tamo poradio na možda i umišljenim, ključnim manjkavostima vlastite emotivne i suživotske dinamike. Scenarističko-rediteljski dvojac Aleks Haston Fišer i Eleonor Vilson ovde kreću od tradicije komične struje američkih mamblkor indi bisera od pre, recimo, desetak godina, ali taj okvir nadograđuju savremenim porivom za dekonstrukcijom svega, uključujući i tipska viđenja apokalipse. Save Yourselves! tako brzo izrasta u ubedljivu i veoma duhovitu i zabavnu studiju ovovremenskih karaktera koji zapravo možda i ne bi da iskorače iz zamke onoga što i sami milenijalci prepoznaju kao svoja opšta mesta i ključne slabosti – nepreduzimljivost, autosabotažu, sklonost ka mućenju ionako ne preterano bistre vode, užasnuti prokrastinacijski beg od svega što i samo u bledom nagoveštaju zaliči na zrelost, ukorenjivanje i ozbiljnost, hitro posezanje za instant-znanjima i poroznim rešenjima… Pa sve to još uz dodatak modnih izbora svedenih na loš džins, bele čarape za fiskulturu i normkor majice. Mimo sasvim ubedljivog vizuelnog identiteta i CGI/VFX rešenja, a na konto čega ovaj veoma uspeli film iskoračuje iz svoje niže budžetske lige, film, uključujući i maestralnu i znakovitu završnicu, nosi i definiše šarm i izvanredna glumačka saigra Sunite Mani i Džona Rejnoldsa, kojima će, ako pravde bude, ovaj slatki mali film, uostalom, baš kao i scenaristima i rediteljima, biti dovoljno ubedljiv zalog za bolju budućnost u svetu, nadajmo se, isključivo valjanih i osobenih filmova poput ovog, ali i sva tri iz ovog tematski srodnog izbora.

Naslovni kolaž: Paramount Pictures/Bleecker Street/