Bags: Inside Out – O tašnama iz svih uglova

Aktuelna izložba Bags: Inside Out u muzeju Viktorija i Albert u Londonu posetiocima pruža priliku da na jednom mestu vide tašne dizajnirane u proteklih 500 godina. Izložba predstavlja najzanimljivije primerke omiljenog asesoara – tašne različitih autora, stilova, namena, oblika, izrade… Otvorena je prošlog decembra, a može se pogledati do 12. septembra ove godine.

Predstavljeno je više od 300 eksponata, i iz bogate zbirke muzeja (u arhivi muzeja Viktorija i Albert se nalazi oko 2.000 primeraka raznih torbi iz perioda od 16. veka do danas) i iz drugih institucija i privatnih kolekcija.

Lucija Savi, kustos izložbe Bags: Inside Out navela je da su kroz istoriju tašne menjale svoju funkciju i namenu, da su se uvek prilagođavale vremenu i odgovarale na njegove zahteve. I dodala da je ovom postavkom želela da istraži i kontinuirani značaj torbi u našem životu, ali i da osvetli prošlost, i da predstavi tašne kao važan deo istorije dizajna.

Istorijski primerci

Prvi eksponat koji se može videti čim kročite na izložbu jeste ručna torba iz 1940, posebno napravljena za nošenje gas-maske. Praktična i sveprisutna torbica iz vremena Drugog svetskog rata podseća na to kako se modni detalji iz svakodnevnog života menjaju po potrebi i prilagođavaju zahtevima vremena.

U prvom delu izložbe nalaze se tašne iz raznih istorijskih perioda, koje dočaravaju nekadašnji način života. Tokom proteklih vekova tašne su izrađivane s posebnom namenom. Izložba predstavlja i muške i ženske torbice – male tašne za novčanike, neugledne vrećice u kojima su ljudi nosili lekove, veće torbe za dokumenta i pisma, razne kovčežiće, lekarske torbe, vojničke rančeve…

Tu je i zanimljiva tašna u obliku žabe iz 17. veka, kao i splet torbica koji se nosi oko pojasa – Chatelaine, nastao između 1863. i 1885. godine najverovatnije u Engleskoj. Predstavljene su i ljupke minijaturne tašne koje su se u 16. veku nosile na dvorovima, kao i primerci s početka 20. veka – ženstvene tašnice izrađene od svile, s upadljivim kopčama.

Deo izložbe na donjem spratu muzeja donosi saznanja o tome kako se nekad putovalo. Kovčezi za putovanja su, naime, u prošlom veku bili preteški i glomazni, a zanimljiv izloženi primerak je kabasti kofer kuće Luj Viton iz 1900. godine.

Na izložbi u muzeju Viktorija i Albert posebno su zanimljivi istorijski značajni primerci – tašna s vezom u kojoj je kraljica Elizabeta nosila važan državnički srebrni pečat, ili kovčežić za pisma i dokumente iz 1921, koji je pripadao Vinstonu Čerčilu. Među eksponatima je i crna Asprey torbica koja je bila zaštitni znak britanske premijerke Margaret Tačer.

Slavne tašne

Postavka predstavlja i mnoge slavne tašne – one koje su promovisale slavne ličnosti, ili, pak, one koje su dizajnirane specijalno za njih. Tako je trapezasta tašnica s ručkom kuće Hermes iz 1930. stekla novu popularnost i oreol prestiža kada je Hermes dizajnirao posebnu verziju Sac Celly za glumicu Grejs Keli. Princeza Dajana je tašnu Lady Dior kuće Dior nosila u mnogim prilikama i umnogome doprinela njenoj popularnosti sredinom devedesetih godina. Kuća Hermes je 1984. godine dizajnirala praktičnu i elegantnu tašnu Birkin bag, posebno za britansku glumicu Džejn Birkin. Londonska izložba predstavlja prvu Birkin tašnu – onu koju je glumica nosila. Izložba predstavlja i druge tašne koje imaju kultni status – među njima je prošivena Šanel torbica 2.55, kao i tašna koja se nosi pričvršćena za pojas, a potpisala ju je kuća Pako Raban.

Pored ovih slavnih tašni aktuelna izložba predstavlja i autentičnu Baguette tašnu (mala, ljubičasta svetlucava i zgodna za razne prilike) kuće Fendi koju je Sara Džesika Parker nosila u seriji Seks i grad. Među eksponatima su i dve čuvene tašne kuće Mulbery – prva, Alexa bag, nazvana je po Aleksi Čang, britanskom modelu i voditeljki, a druga, Bayswater, postala je zaštitni znak britanske manekenke Kejt Mos. Tašna Speedy handbag koju je Mark Džejkobs dizajnirao za kuću Luj Viton 2006, stekla je popularnost nakon što su je u raznim prilikama nosile Paris Hilton i Kim Kardašijan.

Kustos izložbe, Lucija Savi, objašnjava da su ove slavne i željene torbe (nazvane – IT torbe) vrhunac popularnosti dosegle krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih godina. One su uglavnom dugo postojale na tržištu pre no što su se vinule u zvezdanu modnu orbitu zahvaljujući svojim slavnim vlasnicama.

Maštoviti dizajneri

Izložba u muzeju Viktorija i Albert podseća i na to da mnoge tašne svoju popularnost duguju originalnom dizajnu. Maštovitih primera je mnogo – među njima je i tašna Bao Bao Iseja Mijakea (jednostavne forme i s upečatljivim desenom), Falabella Stele Mekartni (ljupka, vrećasta, praktična i s upečatljivim lancima umesto kaiševa) ili tašna Lips britanske dizajnerke Lulu Ginis (tašna jedinstvenog geometrijskog oblika koja, kad se otvori, ima crvenu postavu u obliku ženskih usana). Lulu Ginis je i autorka originalnih tašni Love letter (Ljubavno pismo) ili Rose Basquet (Korpa ruža).

U delu postavke koji predstavlja modele od različitih materijala i začudne kreacije nalazi se i Šanelova Milk Carton Bag – torba od srebrne kože koja izgleda kao kartonska kutija mleka. Torba sa zanimljivom idejom ima natpis i srebrni kaiš. Interesantna je i ljubičasta večernja torbica dizajnerke Anje Hindmark s natpisom – Dairy Milk.

U jednom svom delu izložba Bags: Inside Out posebno razmatra umetničke aspekte dizajniranja torbi. Istražuje i objašnjava načine njihove konstrukcije, upotrebu različitih materijala, dizajnersko insistiranje na detaljima… Tako se, na primer, može videti kako je nastao monogram kuće Luj Viton (znak koji se koristi na svim torbama ove kuće) i kako je realizovana saradnja s umetnikom Takašijem Murakamijem koji je 2007. uradio raznobojnu verziju LV monograma i usmerio razvoj slavne kuće u novom pravcu.

Tu su i posebne kopče koje je za svoje torbe osmislila Vivijen Vestvud, kao i raritetna tašna umetnika Demijena Hersta urađena za kuću Prada – radeći na njoj Herst je upotrebio prave, balsamovane insekte. 

Asesoar koji svedoči o duhu vremena

Tašne su asesoar koji je uvek odražavao duh vremena. U vreme liberalizacije mode, šezdesetih godina, nosile su se manje tašne s mnogim detaljima – rajsferšlusima, unutrašnjim džepovima, kopčama… Prateći (i anticipirajući) trendove Luj Viton je pre dvadeset godina tržištu predstavio torbe na kojima je naziv brenda bio ispisan u grafiti stilu. Ova saradnja kuće Viton i dizajnera Stivena Sprouza nadahnula je potom mnoge autore i donela na modnu scenu estetiku luksuzne ulične odeće.

Trapezasta, praktična i autentična kolor blok torba kuće Celine je, nakon što se pojavila 2010, inspirisala mnoge kopije koje su se u narednim godinama pojavile na tržištu. A platnena torba dizajnerke Anje Hindmark s natpisom „I’m Not A Plastic Bag” (Nisam plastična torba) koja se pojavila pre 13 godina podseća da je borba protiv plastike otpočela davno. (Jednostavnu platnenu torbu s efektnim natpisom nosile su mnoge slavne ličnosti – Kira Najtli, Lili Alen, Riz Viterspun…)

Na izložbi je zanimljivo videti i koje tašne su postale posebno skupe i cenjene. Stvar prestiža su danas tašne Lady Dior i Chanel 2.55 (teško ih je nabaviti, a njihova cena iznosi nekoliko hiljada funti). Stvar prestiža je i Birkin tašna kuće Hermes koja se proizvodi u malim serijama, i za koju je potrebno upisati se na listu čekanja.

Izložba Bags: Inside Out u muzeju Viktorija i Albert pruža pogled u modnu istoriju i dočarava razvoj tašni, njihov značaj i simboliku. I istražuje kako je omiljeni asesoar vremenom postao mnogo više od praktičnog i funkcionalnog detalja. Postavka predstavlja mogućnost da se na jednom mestu vide mnoge dizajnerske ideje, te da se shvati kako su tašne postale važan modni detalj koji pored ličnog stila i odnosa prema modi razotkriva i status i položaj u društvu.  

Na samom kraju predstavljeni su i modeli tašni cenjenih brendova današnjice – turskog Manu Atelier, američkog Mansur Gavriel, italijanskog Bottega Veneta. Predstavljen je i pogled u budućnost. Autori izložbe podsetili su da je masovna proizvodnja odavno zamenila zanatsku izradu tašni, kao i da je budućnost ove industrije (koja je najveći izvor prihoda za mnoge poznate modne kuće) definitivno u – okretanju održivim modnim principima.