Kako da postanete „jutarnja osoba”?

Svet je podeljen na dve grupe ljudi, ranoranioce i one koji ostaju budni do kasno u noć. Naravno, vremenom prepoznamo kom tipu osobe pripadamo, što zavisi od našeg unutrašnjeg sata, odnosno cirkadijalnog ritma. Iako ne možemo ništa loše da kažemo za „noćne ptice”, brojna istraživanja na ovu temu upućuju na to da rano ustajanje donosi više prednosti, od kojih izdvajamo bolju produktivnost i manje stresa. Na sreću, navike su tu da se menjaju, pa tako možemo početi ranije da ustajemo, uz upornost i doslednost. Doktor V. Kristofer Vinter, inače dobri poznavalac ove oblasti, smatra da se hronotip u izvesnoj meri može korigovati, uz pridržavanje sledećih obrazaca ponašanja.

1. Ranije leganje

Za početak, navijte sat računajući vreme unazad, odnosno tako da odspavate 7 do 8 sati. Satnica koju izvedete je vaše optimalno vreme za odlazak na spavanje u skladu sa ustajanjem. Naravno, ovo je lakše reći nego uraditi, te se postepeno prilagođavajte na večernju promenu rutine, 15 po 15 minuta ranije, dok ne stignete do cilja.

2. Priprema za spavanje

Sama odluka da ćete ranije utonuti u san, ne znači da se to može desiti u bilo kojim uslovima. Prigušite svetlo i ugasite sve uređaje, da biste potom pustili podkast ili čitali knjigu, što su aktivnosti koje opuštaju. Jedan od predloga je i upotreba eteričnih ulja, a ukoliko volite meditaciju ili praksu dubokog disanja, slobodno im se prepustite pred spavanje.

3. Dnevna svetlost

Naše telo luči melatonin tokom predvečerja, a jutarnji zraci sunca stimulišu razbuđivanje organizma. Savet je da bar sat vremena pre spavanja ugasite uređaje, jer oni emituju plavo svetlo sa ekrana, a sa druge strane, ujutru otvorite prozor i krenite u susret novom danu puni energije.

4. Vežbe

Ukoliko ostaje budni do kasno u noć, rano ustajanje može vam se činiti kao kazna. Ipak, ukoliko jutro započnete vežbanjem, raspoloženje vam se brzo može popraviti. Za ovo je potrebno izdvojiti svega 20 minuta vremena, a pozitivan efekat je osetan i nakon 12 sati.

5. Proteinski doručak

Rezultati jednog istraživanja sprovedenog protekle godine pokazali su da „noćne ptice” neretko imaju lošije navike u ishrani. To podrazumeva: preskakanje doručka, manji unos povrća, a veći kafe i alkoholnih pića. Doručak bi trebalo da bude rano ujutru i pripremljen tako da prija organizmu, i sadrži više proteina, a manje ugljenih hidrata. Ideja je da se podstakne lučenje dopamina, koji utiče na zadovoljstvo, ali i motivaciju.

Izvor: Grazia Italia

Fotografije iz naslovnog kolaža: Unsplash