Književni klasici u novom ruhu: „Dugo opraštanje“ Rejmonda Čendlera je esencija krimi-žanra
Prošle godine sam na virtuelnim stranicama našeg i vašeg popkulturnog portala City Magazine započeo ciklus tekstova Književni klasici u novom ruhu, a sa željom da vas upoznam sa friškim srpskim izdanjima proverenih književnih klasika, te sam se pozabavio zaista sjajnim romanima kao što su Doručak kod Tifanija, Poštar uvek zvoni dvaput i Piknik pored puta. Nedavno sam se, u sličnom ključu, osvrnuo i na triler-klasik Kad jaganjci utihnu.
Danas nastavljamo ovaj ciklus na najbolji mogući način: izdavačka kuća Čarobna knjiga je, naime, nedavno pokrenula biblioteku Najbolji krimi-romani sveta u kojoj su, u okviru prvog kola, objavljena četiri klasika: Stakleni ključ Dašijela Hameta, Dugo opraštanje Rejmonda Čendlera, Jeza Rosa Makdonalda i, pre svega nekoliko dana, Neznanac u mom grobu Margaret Milar. Odličan potez i izbor, pa samim tim i izdavački poduhvat koji svakako zavređuje pažnju i hvalu! Kvalitetnih krimića nikada dosta, a odabir onog najboljeg i najvažnijeg iz bogate svetske zaostavštine ovog popularog žanra je svakako dobrodošao. Bravo, čarobnjaci!
Osvrt na prvo kolo Najboljih krimi-romana sveta započinjemo kako i dolikuje: osvrtom na jedan od najboljih naslova iz opusa besmrtnog Rejmonda Čendlera (1888-1959). Dugo opraštanje (The Long Goodbye, roman premijerno publikovan 1953. godine u SAD) izdvaja se, već na prvi pogled, svojim obimom: krimi-romani su obično ekonomični i veoma retko prelaze trista stranica štampanog teksta. Dugo opraštanje je sa svojih 416 stranica vidno opširniji u odnosu na standard a i u odnosu na druge Čendlerove naslove iz čuvenog serijala o Filipu Marlou.
Takođe, ovaj roman je delimično drugačiji i po svom tonu u odnosu na, na primer, Veliki san i Zbogom, lepojko, pesimističniji je i protkan finom sveprožimajućom setom (što ne čudi, imajući u vidu da ga je Čendler pisao tokom bolesti svoje voljene supruge Sisi Paskal Čendler).
To sve ne znači tu da nema akcije i uzbudljivih preokreta, ima ih, još kako, već samo da se Čendler ovoga puta odlučio za drugačiji pristup: njegove prethodne romane je prevashodno pokretala priča, dok je Dugo opraštanje karakterna studija pišćeve najvažnije kreacije – nepotkupljivog i u život razočaranog privatnog detektiva Filipa Marloua. A Marlou je zaista veličanstven lik, ciničan do srži i neretko mamuran (treba popiti sve te „burgije“ i druge alkoholne đakonije), uvek spreman za pesničenje i vatrene obračune, a istovremeno moralno nekorumpiran i rad da plati visoku cenu da bi isterao svoju pravdu. Zaista prava momčina, nema šta.
Prvi deo romana je uglavnom priča o muško-muškom prijateljstvu, što je dobrodošao ugao i osveženje. Filip Marlou se sprijateljuje sa Terijem Lenoksom, srebrnokosim ratnim veteranom unakaženog lica koga je život pregazio i u kome detektiv prepoznaje, pa makar i delimično, samog sebe. Nakon što Lenokosva supruga Silvija, promiskuitetna bogatašica, bude pronađena mrtva, Lenoks (koji ju je možda ubio, a možda i nije) beži iz Los Anđelesa, ostavljajući Marloa u nevolji do guše…
Kasnije, Marlou biva uvučen u živote još jednog problematičnog bračnog para. Na molbu Ajlin Vejd, privatni detektiv će krenuti u potragu za njenim u alkoholu ogrezlim suprugom, čovekom koga, ispostaviće se, muči neka teška i mračna tajna. Vejdovi na prvi pogled imaju sve: Rodžer je uspešan pisac čiji istorijski romani puni seksa ne silaze sa bestseler lista, dok je njegova supruga Ajlin vilinski lepa plavuša čija pojava razmekšava i najtvrđa srca.
Ali, to je samo privid. Marlou je stručnjak za to da se nađe u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, a tako je i ovog puta. Situacija sa Vejdovima se sve više komplikuje, sve do trenutka kada se ispostavi da su Vejdovi poznavali Terija i Silviju Lenoks. Tada komplikacija prerasta u kulminaciju i postaje jasno da sve to može da se završi samo na jedan način: tragično.
Iako šesti naslov u serijalu, Dugo opraštanje je sjajno (možda i najbolje) početno mesto za upoznavanje sa Marlouom, a ujedno i Čendlerov najličniji roman: odavno je poznato da je pisac ugradio deo sebe u svog detektiva, ali ovaj roman donosi čak još dva piščeva alter-ega: Terija Lenoksa i Rodžera Vejda. Lenoks i Vejd su izuzetno iznijansirano prikazani i po svojoj reljefnosti odudaraju od „dežurnih krivaca“ iz krimi-romana, a njima se po upečatljivosti može s lakoćom pridužiti i Ajlin Vejd, sasvim sigurno najkompleksiji i najzanimljiviji ženski lik koji je Čendler stvorio u svojoj karijeri, ta neuhvatljiva plavuša u kojoj su tako efektno sjedinjeni i isprepleteni noar arhetipovi „dobre devojke“ i „fatalne žene“.
Ipak, ovo je pre svega roman o Filipu Marlou, o njegovom pogledu na život i njegovoj borbi za principe i dostojanstvo, sve to, naravno, u scenografiji poročnog i neumoljivog El Eja. Pravo krimi-uživanje, nema šta, a ujedno i sjajan način da se načne prvo kolo biblioteke Najbolji krimi-romani sveta. Dugo opraštanje Rejmonda Čendlera je, kao što sam već istakao u naslovu teksta, esencija krimi-žanra, a ujedno i roman u kome će, verujem, umeti da uživaju i oni koji baš preterano ne vole krimiće. Klasik u pravom smislu te reči.
Želite da pročitate početak Dugog opraštanja i sami se uverite u moć Čendlerove proze? Nema problema, evo linka: https://carobnaknjiga.rs/chest/odlomak/_Dugo%20opra%C5%A1tanje%20prelistavanje.pdf.
Naslovna fotografija: Đorđe Bajić
