Gistro priče: Cigla
Zgrada u kojoj živim je napravljena od bele cigle. Iznad mog prozora, negde u visini sedmog sprata, nalazi se jedna cigla koja je drugačija u odnosu na sve ostale. Ona štrči. Dok su sve druge cigle normalno slepljene uz zid zgrade, ta jedna nakrivljena viri. Deluje kao da bi svakog trena mogla pasti. S obzirom na to da je zgrada napravljena pre 30 godina i da ta cigla oduvek tako štrči, male su šanse da se ona zaista i odvali od zida zgrade.
Gledajući je tako iz dana u dan, godinama već, nekad mi tako prođe kroz glavu da sam i ja kao ta cigla. Doduše, ne bih baš rekao da sam na prvi pogled toliko drugačiji u odnosu na ostale, ali definitivno često pomislim da sam nakrivo nasađen. Ona izgleda kao da može pasti svakog časa. Ako bi se to desilo, svakako bi se razbila u paramparčad. Nažalost, ukoliko bi neko prolazio ispod zgrade i pala mu na glavu sa sedmog sprata, teško da bi taj preživeo. U onim mračnijim trenucima života slično pomislim za sebe. Da bih mogao pasti i da bi nakon toga neko nedužan mogao da strada.
A onda pogledam one druge cigle. One su tako identične, prazne, bele, dosadne. Nijednu od njih nikad nisam primetio, iako znam ovu zgradu od kada je napravljena. Samo znam da ih ima na hiljade i da zahvaljujući njima zgrada još uvek stoji. Bez njih, sasvim sigurno ne bi ni bilo ove zgrade. A bez ove jedne koja štrči, čak i da ispadne i razbije se, ako niko u tom trenutku nije prošao ispod, ništa se ne bi promenilo. Verovatno niko sem mene ne bi ni primetio da fali cigla u zidu.
Dugo sam razmišljao kakva me to muka naterala da poredim svoj život sa jednom glupavom, bezličnom, dosadnom ciglom koju je neki radnik pre tri decenije loše zamalterisao. Iako nisam još uvek dokučio, imam par ideja koje nisu za javnost. Ali jesam nešto drugo. Zapravo, to sam već odranije znao, samo me ova slika podsetila. Koliko god da si poseban i drugačiji, bez tebe se uvek i svuda može. Bilo da stojiš nakrivo nasađen ili da si se slomio u deliće. Ali šta bi bilo da ima mnogo takvih nepravilnih cigli? Sumnjam da bi zgrada izdržala sve ove godine, sve te vetrove, kiše i snegove, da je trećina cigala tako loše zamalterisana. Verovatno bi se odavno srušila. To me dovodi do samo jednog zaključka – ako štrčiš ne valja, ako ne štrčiš ne valja. Bio cigla ili čovek.
Nalovna fotografija: Vladimir Skočajić Skoča