Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Pouke iz prošlosti: Ljudi smrti i ljudi života

AUTOR: Mirjana Ognjanović 22 Oct, 2021
Pouke iz prošlosti: Ljudi smrti i ljudi života

Kreni stazom duge: prati put pesme, pa će se sve što se tebe tiče, pretvoriti u lepotu. Postoji izlaz iz svake guste magle. On vodi preko dugine staze!

Ova pesma Navaho Indijanaca podseća na legendu o Ratnicima Duge. Reč je o drevnom mitu čija izvorna verzija nestaje u magli mučne sudbine Severnoameričkih Indijanaca. U legendi se kaže da će doći dan kada će ptice padati sa neba, kada će uginuti životinje u šumama, more postati crno, a reke teći otrovane. Tog dana ljudi svih rasa će se ujediniti kao braća, poput Ratnika Duge kako bi se zajedno borili protiv uništenja Prirode.

Indijanci su verovali da je priroda ispunjena duhovnim značenjem: u njoj se susreću svetovi ljudi sa svetom duhova. U stvari, duhovi su ti koji pokreću svet, a čoveku ukazuju u vidu prirodnih fenomena. Biljke, životinje, baš kao i geološke formacije, ne samo što ga imaju, već i same mogu da budu duh! Za čoveka je ključno da se ponaša u skladu sa prirodom i da je poštuje. U suprotnom, svoj opstanak će dovesti u pitanje.

Zato nije nikakvo čudo što su Ratnici Duge postali svojevrsni simbol mnogih ekoloških i mirnodopskih pokreta. Takođe, i hipi pokreta. Na nesreću, svedoci smo da se indijansko proročanstvo (još) nije ostvarilo. Ljudi se nisi ujedinili. Uništili smo mnogo više nego što su naši preci u neka davna vremena mogli i da sanjaju. Gledajući u blisku budućnost, utisak je da ona neće biti ni lepa, ni spokojna, a najmanje zdrava. Neka od mnogih onespokojavajućih podataka bude naveden tek jedan: svake godine, u Sredozemno more čovek baci 230 hiljada tona plastike. Ne računajući drugi otpad.

Istinita priča koja sledi, govori o događaju koji se desio pre pola veka. Septembra 1971. godine, dvanaestoro mahom mladih, slobodoumnih ljudi različitih profesija, krenulo je starim, rasklimatanim ribarskim brodićem Filis Kormak iz Vankuverske luke put Aljaske. Filis Kormak je, inače, bilo ime žene vlasnika brodića, Džona Kormaka. Međutim, članovi ekspedicije dali su plovilu još jedno, ispisano na zastavi. Ono je glasilo: Greenpeace. Njihov cilj bio je da zaustave tada najveću svetsku vojnu silu – američku. I da se suprotstave odluci Ričarda Niksona da u udaljenoj vojnoj bazi Amčitka na Aljasci izvrši nuklearnu probu. Ali moglo se naslutiti da je taj poduhvat unapred bio osuđen na propast.

Zamislimo ta vremena. Tehnološke sprave nisu bile dostupne. Doduše, članovi ove neobične posade nisu imali ni novca. Izgleda da su bili samo odvažni, ili optimistični bez pokrića! Verovali su da će ono što se u vreme hipi pokreta nazivalo snagom naroda zaustaviti nuklearnu ratnu mašineriju.

Naravno, nisu uspeli. Njihovo putovanje nije sprečilo nuklearnu probu. I ne samo to. Imali su prilike da uživo posmatraju kako je nemilosrdan i bespoštedan lov na kitove koji vodi ka njihovom istrebljenju. Kao i da se uvere kako na zapadnoj obali Kanade, u provinciji Britanska Kolumbija jadno živi zajednica indijanskih starosedelaca – Kvakijutla.

Kvakijatl devojka sa minđušama od školjki; izvor Wikipedija

Ali, pošlo im je za rukom da reči zeleno i mir spoje i tako daju ime pokretu koji je tih sedamdesetih godina prošlog veka nadahnuo mnoge idealiste da se hrabro usprotive kako ratu, tako i uništavanju prirode. Osim toga, budući da su masovni mediji preneli vest o hrabrom poduhvatu posade brodića Filis KormakGrinpis, javnost se uskomešala, pa je Vlada SAD donela odluku da ipak odustane od novih nuklearnih proba kod Amčitke „zbog političkih i drugih razloga“.

„Naš cilj je vrlo jednostavan, jasan i neposredan, da pokažemo svetu razliku između ljudi smrti i ljudi života. Mi uporno nastojimo da sačuvamo životnu sredinu za decu i buduće generacije“ – tako je glasio proglas prve posade Grinpisa.

Kako se onda dogodilo sve što je usledilo kasnije i zbog čega danas životarimo? Da se možda nije ostvarilo neko drugo, mračno proročanstvo? Da li nas je neko prokleo? Zašto smo sve to sebi dozvolili? Gde su nestali miroljubivi ljudi koji vole druge ljude, ali i prirodu?

Nije loše podsetiti se putovanja ribarskog brodića iz Kanade na Amčitku.

Italijanski pisac Gabrijele Klima napisao je pre dve godine knjigu za decu i mlade – Ratnici duge. To je romansirana povest o događajima koji su se zbili početkom jeseni 1971. godine. O putu koji je vodio iz Vankuvera do Amčitke i ekspediciji spasavanja kitova. Ovu knjigu nedavno je u prevodu na srpski jezik objavila izdavačka kuća Propolis Books. Neka bar deca saznaju nešto o mirnodopskim i idealističkim dešavanjima iz ne tako drevne istorije. Kad smo mi već zaboravili. Najblaže rečeno.

Fotografije iz naslovnog kolaža: Robert Bob Hanter, jedan od učesnika ekspedicije i ko-osnivač Greenpeace-a, izvor bobhunter.org; Naslovna strana knjige Ratnici duge

Najčitanije

Bredli Kuper donosi čuveno naučnofantastično delo na veliko platno

Dug je put za pojedine adaptacije od štampanih stranica do njihovih filmskih ili serijskih verzija. Takav je slučaj i sa…

10 sireva koje možete jesti bez griže savesti

Namirnica o kojoj će danas detaljno biti reči dragocena je u ishrani, jer je bogata proteinima i važnim vitaminima, a…

Koliko često treba da menjamo peškire ako želimo da ostanemo zdravi?

Peškiri koje koristimo za brisanje ruku, lica i tela prljaviji su nego što nam se čini. Problem ili bar ne…

Bil Gejts preporučuje ovih 5 knjiga za zimske praznike

Ako planirate da predstojeće zimske praznike provedete uz knjigu, Bil Gejts je tu da vam kao i svake godine pomogne…

Horoskop: Šta vam zvezde predviđaju za mesec decembar?

Zakoračili smo u decembar, privodimo kraju obaveze za ovu i pravimo spisak želja i planova za narednu godinu. Tim povodom,…

Viktorija i Dejvid Bekam sa kapama u „Peaky Blindersˮ stilu

Iako dizajnerka Viktorija Bekam živi na relaciji Engleska – Amerika, prvenstveno zbog posla, osnova njenog stila jeste sa područja porekla.…

Najnovije - Kolumne

Kikiriki, semenke, sport za zube: Oglasi za motocikle

Gledam ja pre par godina motor na oglasima, ne znajući jednu vrlo važnu stvar. Gledam ja dakle motor na oglasima,…

Pouke iz prošlosti: Triler u gradskom vodovodu

Uvek je blagotvorno setiti se nekog dobrog filma. A sada kao da su se baš stekli uslovi da se podsetimo…

Gistro priče: Jesenja devojka

Jutro sredinom novembra. Početak još jednog običnog radnog dana u glavnom gradu zemlje promaje, bagera i propalih revolucija. Tu negde…

Kikiriki, semenke, sport za zube: Sa morem nikada nisi sam

Treba uvek imati sa sobom papir i olovku. Ako ne papir i olovku, onda salvetu, krejon, onaj zaobljeni komad cigle…

Pouke iz prošlosti: Muzika je nezaboravna

Ovo je priča o čoveku, čija je neobična sudbina, opisana u evropskoj štampi pre deset godina, navela mnoge da razmisle…

Žena na ivici nervnog sloma: Savladavanje grada

Svaki put kad treba da odem do drugara koji je kod Đerma, kažem mu – evo me za pet! Na…