Prikaz filma „Venom 2“: Tom Hardi ponovo među Srbima (i simbiotima)
Tri godine nakon prvog dela, u bioskope je stigao nastavak avantura proždrljivog vanzemaljskog simbiota koji se udobno (mada ne i bez trzavica) ugnjezdio u telu (i umu) novinara Edija Broka (ponovo ga glumi Tom Hardi, jedan od miljenika ovdašnje publike). Kao što je već najavljeno na kraju prvog dela, u novom filmu glavni negativac je serijski ubica Klitus Kesidi (Vudi Harelson sa riđom perikom) koji, eto nezgodacije, postaje domaćin Karnidža, simbiota koji je, ispostaviće se, krvoličniji od Venoma. Zvuči zabavno? I jeste.
Venom 2 (pun engleski naslov je živopisniji – Venom: Let There Be Carnage) po scenarističkim rešenjima Keli Mersel i Toma Hardija dosta podseća na filmove iz poznih 80-ih i ranih 90-ih: priča je već viđena i definitivno u okvirima očekivanog, s tim da je naracija pregledna i veoma, veoma efiksana, bez nepotrebnog odugovlačenja – trajanje od svega 97 minuta nije uobičajeno za superherojske spetkakle i to je ovoga puta veoma dobrodošlo. Nema u Venomu puno vremena za predah i razradu likova, radnja se brzo odvija i nabijena je sa dosta akcije i crnog humora.
Priča o Klitusu i njegovoj voljenoj Frensis (Naomi Haris) je, očigledno, omaž Mikiju i Melori iz Rođenih ubica: psihotični par je zaljubljen do ušiju, a istovremeno rad da poubija sve one koji su im se zamerili ili su imali tu nesreću da im se nađu na putu.
Film je režirao Endi Serkis, filmofilima najpoznatiji kao glumac koji je pozajmio glas i mimiku brojnim kompjuterski stvorenim likovima – od Goluma u Gospodaru prstena, preko Cezara u Planeti majmuna, do Snouka u novim filmovima iz Star Wars serijala. Serkisova režija je sigurna, mada se njen krajnji domet možda najbolje može opisati sintagmom „kvalitetna konfekcija“.
Tom Hardi je standardno solidan, nije ga napustila ta njegova privlačna stamenost, mada nema tu nekog posebnog unošenja u lik (što je i dobro, pošto je to u filmu poput ovog ionako bilo nepotrebno), a slično važi i za ostale glumce u udarnim ulogama. Pred pomenute trojke (Hardi-Harelson-Haris), veće role u Venomu 2 imaju Mišel Vilijams (po drugi put kao neprežaljena Edijeva ljubav En Vejing koju, povremeno i po potrebi, zaposedne Venom), Stiven Grejam i Rid Skot – i to je otprilike to, sve se u filmu razrešava u interakciji ovih šest likova (uz, naravno, učešće simbiota Venoma i Karnidža).
Imajući u vidu da je u pitanju film iz Marvelove produkcije, krvoproliće je vidno ublaženo i uglavnom svedeno samo na nagoveštaj, što je, baš kao i u prvom delu, pomalo iritirajuće imajući u vidu da je stripovski predložak po tom pitanju primetno hrabriji. No, dobro. Živ se čovek na sve navikne – pa i na odluku da film o vanzemaljskom biću koje jede ljudske glave bude prepakovan u film za celu porodicu.
Pored akcije i nešto malo horora, treba podvući da film ima obilje komičnih delova – više nego što je to bilo slučaj u prethodniku. Serkis je Venomu pristupio rasterećenije od Rubena Flajšera, reditelja prvog dela, pa je serijal po tonu još više približio Dedpulu koji je od početka bio zvezda vodilja prilikom oblikovanja ovog Marvelovog serijala.
Ipak, najvažnije od svega jeste da je Venom 2 čak i bolji od Venoma (što je, znate i sami, retkost u svetu nastavaka), te da ono glavno/najbolje tek dolazi: scena umetnuta u špicu otkriva jedno ogromno izneneđenje planirano za treći deo, nešto što su ljubitelji Venoma odavno priželjkivali da vide na velikom platnu i što počinje na slovo „S“ (a nije Supermen u pitanju).
Posmatrano u tom ključu, gotovo je izvesno da će Venom 3 doneti nešto zaista važno i spektakularno, pa nije nerealno očekivati da će treći film biti onaj u kome ćemo dobiti najboljeg Venoma do sada.
Fotografije: Sony Pictures
