Četvrt veka „Vriska“: Istorijat horor serijala koji je revitalizovao žanr

Povod za nastanak ovog teksta je trostruk. Pod jedan, ovih dana se navršilo punih 25 godina otkako je premijerno prikazan prvi Vrisak. Pod dva, a ništa manje bitno, za nepunih mesec dana, tačnije: 13. janura 2022. godine, u svetske i naše bioskope stiže novi Vrisak, peti po redu i prvi koji nije ražirao Ves Krejven. Pod tri, serijal Vrisak je jedan od najboljih koje je iznedrio horor žanr i svakako zavređuje jedan ovakav osvrt. Iako svi filmovi nisu na istom nivou, svi su zanimljivi i zaslužuju pažnju, a to je u ovo doba štancovanja i sveopšte konfekcije zaista lep uspeh.

Premijera prvog Vriska održana je 18. decembra 1996. u Los Anđelesu, a dva dana kasnije film je ušao u redovnu bioskopsku distribuciju u SAD. Prvi izveštaji sa blagajni nisu bili obećavajući, ali kako su nedelje odmicale dogodilo se nešto što se retko događa – gledanost je veoma sporo opadala i zarada od prodatih karata na matičnom tržištu je na kraju prikazivanja premašila 100 miliona dolara, tako da je Vrisak, na iznenađenje mnogih, postao veliki hit – prvo u bioskopima, a onda i u VHS formatu.

Naravno, nastavci su bili neminovnost i ubrzo su usledili Vrisak 2 (1997) i Vrisak 3 (2000), a posle duže pauze i Vrisak 4 (2011). Sve ih je režirao Ves Krejven koji je zahvaljujući uspehu ovog serijala učvrstio svoje mesto među gospodarima horora.

U vreme prvog Vriska, Krejvenova karijera je bila na izdisaju. On je u filmski posao ušao tokom 60-ih, radeći pod pseudonimom na nizu pornografskih ostvarenja, uključujući i famozno Duboko grlo, mada nije najjasnije koji je tu bio tačno njegov doprinos (režija, scenario ili montaža). Kasnije, kada je stekao samopouzdanje, veze i iskustvo, Krejven se okrenuo horor žanru.

Tokom 70-ih je, pod svojim imenom, režirao kultne niskobudžetne filmove Poslednja kuća levo (1972) i Brda imaju oči (1977), da bi tokom osamdesetih ubeležio prvi glavnotokovski hit – danas legendarnu Stravu u Ulici brestova (1984) koja je svetu predstavila Fredija Krugera. Sledio je niz više ili manje uspešnih horor naslova (uključujući favorite kao što su Ljudi ispod stepenica, Zmija i duga i Nova noćna mora, ali i neke promašaje), da bi 1996. godine snimio svoj najuspešniji film – Vrisak.

Spoj iskusnog Krejvena i mladog scenariste Kevina Vilijamsona, koji je u to vreme bio na samom početku karijere, pokazao se kao pun pogodak. Vrisak je revitalizovao slešer podžanr, obogatio ga humorom i metatekstualnošću, a značaj i uticaj ovog filma osećaju se i danas.

Uvodna scena Vriska u kojoj srednjoškolku Kejsi Beker (glumi je Dru Barimor, u to vreme, a i sada, najveća zvezda u podeli) teroriše maskirani ubica je antologijska, u njoj je postignut savršeni balans napetosti i humora, sve sa brojnim omažima horor ostvarenjima koja su utabala put Vrisku, a među kojima su Noć veštica, Petak trinaesti ili Strava u Ulici brestova.

Vrisak je revitalizovao horor zato što je sva postojeća pravila (ili bar većinu) okrenuo naglavačke – ova dekonstrukcija žanra je urađena sa puno pažnje i ljubavi, bez trunke nipodaštavanja, tako da se nije skliznulo u parodiju iako se balansiralo na njenoj granici. Ono što smo dobili bio je jedan inteligentan i uzbudljiv film, istovremeno jeziv i komičan, film čiji su autori tačno znali „koje dugmiće da pritisnu“ kako bi obezbedili divljenje i ljubav armije poklonika horora, ali i onih gledalaca koji horor ne vole i smatraju ga inferiornim žanrom.

Pored Dru Barimor, koja je u to vreme bila u velikom usponu i koja je iz senke pomogla da film bude produciran, Vrisak je široj publici predstavio niz mladih glumaca koji će u godinama koje dolaze ostvariti pristojne karijere, pre svih Nev Kembel u ulozi Sidni Preskot, a zatim Dejvida Arketa, Rouz Mekgouan (koja će kasnije postati jedan od ključnih svedoka u slučaju Vajnstin), Liva Šrajbera….

Kortni Koks će, naravno, pre svega ostati upamćena kao Monika iz Prijatelja i devojka iz spota Brusa Sprinstina, ali ni njena kočoperna novinarka Gejl Veders iz Vriska nije bez poklonika. Sve u svemu, prvi Vrisak je pomerio granice i doneo nešto novo i sveže, što je značilo da treba iskoristiti momentum i što pre ući u produkciju nastavka.

Drugi deo je u bioskope stigao ekspresno, za manje od godinu dana od premijere prvog filma. Za to se pobrinuo danas ozloglašeni producent Harvi Vajnstin čija je filmska kuća Dimension Films producirala prva četiri filma u serijalu. Nekim čudom sva ta žurba nije donela osetan pad u kvalitetu, verovatno zato što su ponovo angažovani Krejven i Vilijamson koji su imali jasnu viziju o pravcu u kome treba da se razvija serijal.

Vrisak 2 je jedan od najboljih nastavaka u istoriji horor žanra. Iako nema svežinu prvenca, ponudio je dovoljno aduta i šokova (ah, Rendi, Rendi…) kako bi bio dostojan svog prethodnika. Film sadrži bar tri antologijske scene – slasno postmoderni početak u bioskopu (u kome Džejda Pinket zamenjuje Dru Barimor u ulozi uvodne žrve), scena potere u kojoj Goustfejs u tonskom studiju progoni Gejl i Djuia i napeti deo u policijskom kolima.

Naravno, tu su i drugi „mamci“ i aduti, uključujući pojavljivanje Sare Mišel Gelar, u to vreme proslavljene ulogom u seriji Bafi, kao i nadahnute role koje su ostvarili Lori Metkalf i Timoti Olifant, te raspoloženi Krejven koji je podstaknut uspehom prvog filma u nastavku pružio svoj rediteljski maksimum.

Vrisak 3 nije pisao Vilijamson i to se vidi: ovaj deo više podeća na igranu varijantu neke epizode Skubi Dua, razmera horora i humora nije dobro odmerena, mada i ovaj film ima svojih momenata – uključujući dražesnu glumačku bravuru indi kraljice Parker Pouzi. Zamor materijala je primetan, baš kao i promena u tonu. Scenarista Eren Kruger (ako ništa drugo – čovek ima prigodno prezime), doveden umesto Vilijamsona koji je u to vreme bio zauzet drugim projektima, nije se snašao kako treba.

Sidni je gurnuta u drugi plan (što je i posledica zauzetosti Nev Kembel), Djui i Gej ponavljaju dinamiku iz drugog dela, dok su svi novi likovi jednodimenzionalne karikature za koje nas nije briga da li će umreti ili živeti. Uz to, Krejvenova režija se svodi na rutinu, nema onog žara koji je krasio prva dva dela, pa ni u tragovima. Da, Vrisak 3 može da se gleda, ali nije doneo snažnu završnicu koji su svi priželjkivali.

Zato nikoga nije previše iznenadilo kada se izvorni scenarističko-rediteljski tandem udružio na Vrisku 4. Četvrti film je trebalo da oživi franšizu i pokrene novu trilogiju, ali se to, ipak, nije dogodilo. Nešto nije „kliknulo“. Vrisak 4 zapravo i nije loš film, svakako predstavlja vidno poboljšanje u odnosu na mlaku trojku, ali nije uspeo da uđe u trending i privuče mlađe gledaoce.

Pored poznatih lica, u četvorci su se pojavile i mlade nade, ali su Krejven i Vilijamson na kraju poubijali gotovo sve pridošlice. Vrisak nas je naučio da je sve moguće i da niko nije siguran (ah, Rendi, Rendi…), a voljeni originalni trio – Sidni Preskot (Nev Kembel), Gejl Veders (Kortni Koks) i Dvajt Rajli (Dejvid Arket) – preživeo je i četvrti film u nizu. Prva dva filma su znala kako da zabibere i iznenade, trojka je igrala nenadahnuto i na sigurno, dok je četvorka još jednom zadržala status quo i još jednom ponovila oprobanu formulu izbegavajući reskir.

Vilijamson se pobrinuo da unese i varijacije, pre svega oličene u liku mlade Sindine rođake Džil Roberts (Ema Roberts), ali pritisci producenata na autore su ovoga puta bili veliki, što je rezultiralo svađama (Vilijamson je gotovo napustio projekat) i dosnimavanjima. Rezultati na blagajnama nisu bili loši, ali ni sjajni, tako da su Vajnstinovi odustali od planiranih nastavaka.

Nakon Krejvenove smrti 2015. bilo je samo pitanje vremena kada će franšiza biti ponovo oživljena. To čekanje se, doduše, odužilo, delom i zbog pada Vajnstina i komplikacija oko podela njegove filmske zaostavštine. Spyglass Media Group je otkupila prava i, reklo bi se, namera je da se serijal ponovo učini svežim.

Peti Vrisak, koji će biti biti distribuiran bez broja u naslovu, ponovo samo kao Vrisak, režirali su Met Betineli-Olpin i Tajler Žilet, rediteljski dvojac poznat po veoma dobrom slešeru Spremna ili ne od pre nekoliko godina, a po scenariju Džejmsa Vanderbilta (Zodijak, Čudesni Spajdermen) i Gaja Buzika (serija Kasl Rok). Film donosi direktan nastavak priče iz četvrtog dela, ali će ujedno biti i novi početak koji će uvesti nove likove u serijal.

Šta to znači za originalni trio? Ubica je uvek neko koga znate, obećavaju autori. Da li će to biti neko iz originalnog trija? I/ili će neko od originalnog trija izgubiti život u novom okršaju sa Goustfejsom? Sve je moguće i dobro je da je tako. Šokovi i iznenađenja su više nego dobrodošli. Uspeh i značaj prvog dela je teško dostići, pa ostaje da sačekamo nepunih mesec dana i vidimo kako će se pokazati novi Vrisak.

Naslovna fotografija: Dimension Films