Kako biti umetnik – saveti Anrija Matisa

Kojom god umetnošću da se bavite, pametno je učiti od najboljih. Slavni francuski slikar Anri Matis je u mnogim svojim tekstovima objašnjavao šta zaista znači biti umetnik. On je hrabro živeo za sopstvenu umetnost, a u likovnim krugovima svog doba bio je osporavan, omalovažavan, hvaljen, priznat, uticajan, citiran…

Od šoka do novog umetničkog pravca

Matis je u svojim mladim godinama, početkom XX veka šokirao pariski umetnički svet slikom Žena sa šeširom. Platno Woman with a Hat iz 1905. donelo je radikalnu ekspresivnost, do tad nepoznatu, smelu upotrebu boja. Slikar je koristio plavu i zelenu na licu žene, narandžastu na vratu, roze i plavu na rukama. Sve to se protivilo logici, a gledaoci i likovni kritičari našli su se u čudu.

Za mladog i hrabrog umetnika je sve, naravno, bilo vrlo smisleno. On je žive boje na svom portretu koristio ne da bi dočarao ono što vidi u stvarnosti, već da bi predstavio ono što oseća. Ovaj revolucionarni pristup doveo je do razvitka fovizma, prvog modernog umetničkog pravca u XX veku, i odredio Matisa kao velikog autora moderne umetnosti.

Savladajte  osnove

Matisova umetnička mantra bila je – Izraz je sve. Naveo je jednom da su svi delovi njegove slike ekspresivni, baš kao i raspored na njima. Dakle – mesta koje figure zauzimaju, prazan prostor oko njih, proporcije.

Matis je nastojao da na platnima dočara svetlost – ne fizičku pojavu, već jedinu svetlost koja zaista postoji – onu u umetnikovoj glavi. Da bi svoje zamisli uspešno realizovao, umetnik, tvrdio je Matis, najpre mora da savlada osnove. Odnosno da vlada kompozicijom, da zna kako upotrebljava linije, kao i da dobro poznaje dela velikih majstora.

Kao student Matis je često posećivao Luvr kako bi kopirao radove velikih slikara kao što je Rafael. Kasnije, kao profesor umetnosti govorio je svojim studentima da crtaju realno, jer tako treba raditi na početku. Matis je počeo da predaje 1908, usled svog fovističkog perioda, i na predavanjima uporedio slikarstvo sa poslom akrobata – objasnio je studentima da akrobata ne bi mogao sa lakoćom da izvodi sve što izvodi da svemu tome nisu prethodile osnovne pripreme i bazične vežbe.

Kreirajte sopstena pravila

Matis je kršio pravila od rane mladosti. Napustio je školu da bi počeo da slika, a kasnije je napustio studije kod tradicionalnih akademskih umetnika, koji su ga forsirali da slika samo klasične mrtve prirode i pejzaže. Kada se 1898. upoznao sa impresionizmom, odlučio je da provede celu godinu slikajući onako kako zaista želi.

Naveo je jednom prilikom da se tada spasao, radeći samo za sebe. U tom periodu je otkrio strast prema boji koja se vremenom razvila u fovizam. Hrabro je nanosio svetle pigmente na svoje pejzaže i portrete izazivajući stalne negativne reakcije umetničke javnosti. Posebno surove su bile kritike nakon izložbi u Parizu 1905. godine, i izložbi u Njujorku i Čikagu 1913.

Uprkos negativnim reakcijama, Matis se držao svojih umetničkih stavova. Interesantno je da je često koristio crnu boju na svojim platnima, za razliku od većine impresionista. A kada su ga 1912. godine pitali zašto je na jednoj slici paradajz naslikao plavom bojom, rekao je da on tako vidi paradajz, te da ne može da pomogne onima koji ga vide drugačije.

Nastavio je da zagovara originalnost tokom čitave karijere, posebno kada je upotreba boja u pitanju. Rekao je da nova slika mora da bude originalna – umetnik mora da prizove svu svoju energiju, iskrenost i skromnost ne bi li razbio stare klišee, one kojima može lako podlegnuti. Istakao je da je druga reč za kreativnost – hrabrost, kao i da umetnik nikada ne sme biti zarobljenik – samog sebe, stila, ugleda i uspeha.

Okružite se stvarima koje volite

Matis je iste objekte slikao na različite načine – tako je tropska biljka filadendron sa interesantnim rupičastim listovima bila čest motiv na njegovim slikama, od tridesetih godina nadalje. 

Slikar je govorio da je objekat – glumac. I objasnio da, kao što dobar glumac može da igra u deset različitih predstava, tako i jedan objekat može da figurira na deset različitih slika.

U svojim kućama u Nici i u Vensu, na jugu Francuske, Matis je bio okružen raznim predmetima – keramikom, tekstilom, raznim figurama, biljkama, pticama… Među omiljenim bili su tirkizna vaza od duvanog stakla iz Španije, gravirani bokal od kalaja iz Francuske i severnoafričke zavese i paravani. Slavni slikar se poigravao idejama i objektima i vrlo retko se suočavao sa kreativnim blokadama. A jednom prilikom je, promišljajući o nadahnuću, poručio kolegama: „Ne čekajte inspiraciju, ona dolazi dok radite!”.

Ne dozvolite da vas nešto odvuče od umetnosti

Matis je u svojim sedamdesetim oboleo od teške bolesti i imao operaciju od koje se dugo oporavljao. Tokom oporavka, iako ograničene pokretljivosti, radio je sve vreme. Nije odustao od slikanja i realizovao je nove radove koristeći tehniku rezanog papira koju je tada prvi put u potpunosti istražio. Uz pomoć asistenata je bojio komade papira gvašom u željenim nijansama, sekao ih u različite oblike i lepio na papir. U tom periodu, 1952, nastao je rad velikih dimenzija Swimming Pool (danas deo kolekcije njujorškog Muzeja moderne umetnosti).

U pismima sinu Pjeru, Matis je opisao svoj tadašnji život rekavši da se koncentriše samo na jednu stvar – umetnički rad za koji živi.

Fotografije za naslovni kolaž: Album – Fine Art Images / Album / Profimedia