Šta gledati na 50. FEST-u? Inostrana filmska elita za veliki jubilej

Ah, taj FEST… Vreme je za jubilarni, pedeseti po redu Međunarodni filmski festival FEST. Beogradska publika i gosti srpske prestonice biće u prilici da od 25. februara do 6. marta 2022. godine premijerno pogledaju čak 88 filmova iz svetske i domaće produkcije. U tekstu koji sledi osvrnuću se na filmove stranih autora koji su mi privukli pažnju u FEST-ovom programu i za koje pretpostavljam, znam ili se nadam da zaslužuju da budu pogledani na velikom platnu (imajte u vidu da ću srpske filmove iz festivalske ponude predstaviti u zasebnom tekstu).

Naravno, ovo je samo jedan od mogućih izbora, ovde sigurno nisu pobrojani svi filmovi iz ovogodišnjeg FEST-ovog programa koji zaslužuju pažnju, ali od nečega mora da se počne… I zato… Idemo, idemo!

Za početak, kako i dolikuje: teška artiljerija. Na 50. FEST-u biće prikazani filmovi koji su prošle godine osvojili glavne nagrade na dva od tri najznačajnija svetska filmska festivala, oba u režiji mladih rediteljki od kojih se u budućnosti još mnogo toga očekuje. Krvava ekstravaganca Titan (progamska celina Gala), u režiji Žulije Dukorno, osvojila je Zlatnu palmu na 74. Kanskom filmskom festivalu, a očaraće sve one koji vole provokativne filmove u maniru ranog Kronenberga.

Žulija Dukorno je zahvaljujući Titanu postala druga žena koja je dobila Zlatnu palmu (prava je Džejn Kempion, s tim da je njen Klavir nagradu ravnopravno podelio sa Zbogom, moja konkubino Čena Kajgea). Koliko je Titan zaista šokantan, i da li se ispod svog tog seksa i nasilja jasno vidi važan i kvalitetan film? Saznaćemo uskoro.

Događaj (programska celina Glavni takmičarski program – van konkurencije), u režiji Odri Divan, ovenčan je nagradom Zlatni lav za najbolji film na 78. Venecijanskom filmskom festivalu i donosi priču o pravu na lični izbor smeštenu u Francusku 1963. godine, u vreme kada je abortus u toj zemlji još uvek bio nezakonit.

Istina, na nivou sinopsisa ne deluje da je Događaj baš preterano originalan, mada gde ima dima – ima i vatre. Ne treba zaboraviti da je Odri Divan u borbi za Zlatnog lava pobedila Pola Šrejdera, Paola Sorentina, Pedra Almodovara i Džejn Kempion, što je već dovoljna preporuka i uzdanica da ćemo biti u prilici da pogledamo jedan zaista izuzetan film.

U okviru Glavnog takmičarskog programa pažnju su mi, pored Događaja, privukli filmovi Crvena raketa, Vorteks i Iza tamnih naočara. Talentovani Šon Bejker se proslavio filmovima Mandarina i Projekat Florida, a njegova najnovija režija, Crvena raketa, prava je gorko-slatka poslastica (ovaj film je krajem prošle godine prikazan na 7. Festivalu nezavisnog američkog filma IndieBelgrade u Domu omladine tako da su projekcije na FEST-u prilika da nadoknadite propušteno).

Sajmon Reks u Crvenoj raketi glumi porno glumca Majkija koji se bez prebijene pare vraća u rodni gradić u Teksasu i useljava se u kuću svoje bivše žene. Vetropirasti Majki uskoro upoznaje mladu Jagodu (senzacionalna debitankinja Suzana San) koja radi u lokalnoj prodavnici krofni i nevolje su iza ugla… I to kakve nevolje!

Provokator Gaspar Noe se takođe bori za glavnu nagradu festivala: njegov film Vorteks, u kome glumi slavni italijanski reditelj Dario Arđento, nešto je, kažu svetski filmski kritičari, smireniji i svedeniji od naslova iz dosadašnjeg opusa argentinskog reditelja sa stalnim boravištem u Francuskoj (Otpozadi, Uđi u prazninu, Klimaks…), ali je podjednako provokativan.

Sinopsis otkriva sledeće: stariji par je naizgled srećan (Arđento i veteranka Fransoaz Lebrun), ali njihov miran život polako počinje da razdire podmukla bolest… Zaplet podseća na Hanekeovu Ljubav, zar ne? Možda, ali… Noe uvek uspe da iznenadi, pa verujem da će tako biti i ovog puta.

Kada sam već pomenuo Arđenta… Italijanski majstor strave će biti prisutan na 50. FEST-u i kao reditelj: odmah nakon svetske premijere u Berlinu, Arđentov najnoviji film, dugoočekivani triler Iza tamnih naočara, imaće priliku da pogleda i beogradska publika (Glavni takmičarski program – van konkurencije).

Italijanska lepotica Ilijana Pastoreli glumi prostitutku Dajanu koju progoni manijakalni ubica i kojoj, nakon što tokom bega oslepi u saobraćajnoj nesreći, u pomoć priskače snalažljivi kineski dečak po imenu Čin. Važnu epizodu u ovom trileru tumači i Arđentova ćerka Azija, koja je ujedno i jedan od producenata ove italijansko-francuske koprodukcije. Da li će ovo biti Arđentov povratak u formu? Nadajmo se da hoće!

Programska celina Gala donosi impresivan skup novih filmova starih/proverenih favorita. Tu su Paralelne majke Pedra Almodovara, Kockar Pola Šrejdera, Pica od sladića Pola Tomasa Andersona, Priča moje žene Ildiko Enjedi, Sve je prošlo dobro Fransoa Ozona, Bergmanovo ostrvo Mije Hansen-Lov, Tri sprata Nanija Moretija, Dan zastave Šona Pena, Heroj Asgara Farhadija, Anet Leosa Karaksa, Belfast Keneta Brane… Takvim autorima i nije potrebna neka posebna preporuka, tako da iz ove celine, za početak, izdvajam režije dve mlade/mlađe autorke.

Dan majke je, po istoimenom romanu Grejema Svifta, režirala Eva Hason: u pitanju je impresionistička povest smeštena u 1924. godinu u čijem je fokusu jedan dan u životu mlađane služavke Džejn (glumi je sjajna Odesa Jang). Ovo je jedan izuzetno vešto sklopljen film, slasno erotičan i elegično liričan, oneobičen preplitanjem nekoliko narativnih linija. Partneri Odese Jang su Džoš O’Konor i Sope Dirisu, a Dan majke je upotpunjen efektnim epizodama koje su ostvarili Olivija Kolman, Kolin Firt i legendarna Glenda Džekson kojoj je ovo prvi bioskopski film nakon pauze od gotovo tri decenije.

Već pomenuta Olivija Kolman glumi glavnu ulogu u filmu Mračna kći koji je, po istoimenom romanu i kod nas veoma popularne Elene Ferante, režirala Megi Džilenhol. Megi Džilenhol je poklonicima sedme umetnosti već duže poznata kao kvalitetna glumica (Sekretarica, Doni Darko, Ludo srce, Hronike Tajms skvera), a Mračna kći je dokaz da je i dobra rediteljka.

I u Mračnoj kćeri, baš kao i u Danu majke, imamo preplitanje više vremenskih linija, s tim da je ona dominantna ovoga puta smeštena u sadašnjost. Pored Olivije Kolman, u filmu glume Dakota Džonson (koja je u ovoj letargičnoj drami ostvarila najbolju ulogu u svojoj dosadašnjoj karijeri), Džesi Bakli, Ed Haris, Pol Meskal i Piter Sarsgard. Dobra podela, nema šta.

U selekciji Gala, pažnju privlači i ostvarenje Idemo, idemo u režiji Majka Milsa. Hoakin Finiks u ovom filmu glumi Džonija, emocionalno nezrelog radijskog novinara. Kada ga sestra (Gabi Hofman) zamoli da pričuva njenog sina Džesija (Vudi Norman) na nekoliko dana, Džoni kreće na putovanje sa energičnim sestrićem kako bi mu pokazao kakav je život daleko od Los Anđelesa. Naravno, ovo putovanje će im obojici promeniti živote. A kako bi drugačije i moglo da bude?

Van FEST-ove zvanične konkurencije se, ironično, nalazi španski film Zvanična konkurencija koji su udruženim snagama režirali argentinski reditelji Gaston Dupra i Marijano Kon, moja poslednja preporuka u ovom podužem nizu. Trejler filma obećava snažan almodovarski ugođaj uz udarni glumački trio koji sačinjavaju Penelopa Kruz, Antonio Banderas i Oskar Martine. Naravno, jedan je Almodovar, ali Zvanična konkurencija na ovom uzorku deluje veoma poletno i zabavno, tako da ne vidim nijedan razlog zbog koga ovoj komediji ne treba pružiti šansu.

Naslovna fotografija: FEST Promo