„All of Us Are Dead“ – novi Netfliksov hit koji obara rekorde

Arhetip zombija je nešto što je zapadnjačka kultura preuzela od haićanske legende, koja je korišćena kao metafora za dehumanizaciju robova pod francuskom kolonijalnom vlašću. Kasnije je postao osnova za mnoge metafore i paralele sa modernim svetom – konzumerizmom, globalizacijom, gubljenjem individualnosti, besom ljudi…

Holivud je oberučke prihvatio pomamu koja se stvorila za ovakvim filmovima, a koji su ubrzo zasitili tržište. Filmovi su se ređali jedan za drugim i reditelji i scenaristi su se trkali ko će prvi imati naredni „veliki hit“. Zombiji su danas mnogo prisutniji u video igrama nego u filmovima, ali čini se da ipak nisu završili svoj boravak na velikom, a ni na malom ekranu.

Kao potvrda toga stiže jedna južnokorejska serija, pod nazivom All of Us Are Dead, koja u nekom vidu spaja legendu o zombijima sa virusom koji se širi na sličan način kao nažalost još uvek aktuelni COVID-19. Bez obzira na to da li je ova serija pravljena sa namerom da ima veze sa koronom, ili je prosto u pitanju takav tajming, ne može se poreći da ima jači efekat zato što možemo da je pogledamo baš u ovom trenutku.

O čemu se tačno radi u ovoj seriji? Jednu srednjoškolku ugrize pacov, a ona nakon toga ugrize školskog druga i tako, jedan po jedan, ljudi se zaraze novim, nepoznatim virusom, koji ih pretvara u zombije. Ono što je drugačije u odnosu na druga ostvarenja ove tematike je činjenica da je pojava zombi virusa krenula iz srednje škole i da većinu radnje pratimo baš kroz oči učenika. To, pored straha od virusa, donosi i gomilu hormona i drugih tinejdž problema, koji su čak i tada i dalje u njihovom fokusu.

Uprkos tome što su zombiji do sada uglavnom bili tema filmova, ovde za promenu imamo dvanaest jednosatnih epizoda. Serija dolazi iz Južne Koreje i predstavlja treći veliki hit Netfliksa iz ove zemlje nakon serija Squid Game i Hellbound i, nakon popularnosti u matičnoj zemlji, probila se na listu najgledanijih i na međunarodnom nivou. To i ne iznenađuje toliko ako uzmemo u obzir da autori iz ove zemlje već imaju puno iskustva za zombi tematikom. Glavni primer je planetarno popularni film Train to Busan, koji se čak i spominje u ovoj seriji.

Kada je u pitanju ova serija, pred nama je nešto što se definitivno neće dopasti svima, već je namenjeno onima koji vole krvave i surove priče, gde niko ne očekuje srećan kraj. Dobra vest je da dvanaest sati trajanja ne postaje zamorno ni u jednom trenutku, uprkos ponavljanju nekih scena (zaražavanje-čuvanje tajne-opraštanje) i da će svako moći da primeti neki drugačiji detalj u razgovorima srednjoškolaca. Potrebno je malo strpljenja i dobre volje, naravno i otvorenosti prema samoj tematici, ali ono prikazano na ekranu to poverenje na kraju i te kako opravdava.

Za to je umnogome zaslužna gluma glavnih aktera i napetost usled neumoljivosti zombija i surovosti cele situacije. Drugačiji mentalitet tržišta sa kog serija potiče garantuje i potpuno drugačiij doživljaj u odnosu na nešto zapadnjačko, tako da nećete videti samo još jednu listu klišea koji su vam dobro poznati odranije.

Možda vam u ovom trenutku treba nešto malo optimističnije, ali možda će vam baš nešto ovakvo doneti preko potrebnu katarzu i otklon od stvarnosti. Sve je pravljeno sa drugom sezonom na umu, te se nadamo da će autori dobiti priliku da priču ispričaju do kraja na željeni način i da će nam iz ove zemlje stići još puno sati kvalitetnog sadržaja.

Izvor: The Guardian

Fotografije: Netflix