Budućnost digitalne trgovine

Kada je internet trgovina u pitanju, svedoci smo naglih i značajnih promena poslednjih godina. Sve se menja pred našim očima usled globalnih događaja koji nam oblikuju stvarnost. Pravo pitanje je – u kom pravcu idemo? I kako ubrzani razvoj digitalne trgovine menja stil života i utiče na ekonomiju?

U svetu

Dejan Tešić, stručnjak u oblasti bankarstva, u razgovoru za City Magazine kaže da je pandemija doprinela eksploziji internet trgovine, i to u razmerama kakve do sad nisu viđene.

„Iako su trendovi bili jasno vidljivi i pre pandemije, najzad smo shvatili koliko nam je internet u neobičnim okolnostima poput pandemije neophodan za normalno funkcionisanje. Nakon dve godine borbe sa virusom, digitalni svet je ‘eksplodirao’, i tome smo svi svedoci – od beskontaktnog plaćanja, raznih fintech aplikacija, kriptovaluta, ali i dostave hrane i drugih proizvoda, digitalizacije državne uprave, debirokratizacije, rada na daljinu, naplate digitalnih sadržaja, do brojnih drugih usluga.”

Kada su statistički podaci u pitanju, naš sagovornik navodi da je u 2021. godini maloprodaja internet trgovine u svetu iznosila – 4,9 biliona američkih dolara.

„Stručnjaci predviđaju da će ta cifra narasti za 50% u naredne četiri godine, i dostići 7,4 biliona dolara (izvor: Global retail e-commerce sales 2014-2025, Stephanie Chevalier, Statista.com). Svi podaci nam govore da će digitalno tržište nastaviti sa rastom, a naš region mora da ima spreman odgovor na pitanje – Šta dalje?”

U regionu

Dejan Tešić je i jedan od organizatora konferencije Adria Summit, koja počinje 5. maja u Istri, i na kojoj će brojni stručnjaci pokušati da daju odgovor na pitanje kako će regionalno tržište izgledati u budućnosti.

U intervjuu za City Magazine Tešić navodi da naš region u velikoj meri prati globalna dešavanja, kada je digitalna trgovina u pitanju.

„Obim internet trgovine se u većini zemalja regiona približava cifri od milijardu evra i udelu od 2% GDP, koji predstavlja okvirnu granicu srednje razvijenih digitalnih ekonomija. Podaci pokazuju da je između 35 i 65% stanovnika regije (zavisno od zemlje do zemlje) već imalo prilike da kupuje onlajn. Sve ukazuje na to da će rast biti nastavljen veoma dinamično i očekivano brže od globalnih proseka.”

Pravci razvoja

U priči o digitalnoj trgovini naš sagovornik ističe da je ona u prethodnom periodu bila u većoj meri orijentisana na onlajn prodaju i organizaciju dostave tradicionalnih retail (maloprodajnih) proizvoda i usluga.

Dominantnu poziciju zauzele su globalne kompanije – Amazon, AliBaba, Rakuten, kao i neke lokalne – Allegro, EMAG… U budućnosti, navodi Dejan Tešić, digitalna trgovina će se pomerati ka distribuciji digitalnih sadržaja u oblasti dizajna, profesionalnih servisa, industriji zabave i igara, kroz sve značajnije učešće autonomnih uređaja (dronova, e-vozila), društvenih mreža i finansijskih servisa baziranih na blokčejnu.

Sumorna slika današnjeg sveta, ratni sukob u Ukrajini i, posledično, situacija u Rusiji, takođe se odražavaju na trendove u oblasti digitalne trgovine, na poseban način.

„Teško da se može govoriti o ukidanju interneta bilo u Rusiji, ili negde drugde u svetu u današnje vreme. Rusija je pre sukoba bila jedna od najbrže rastućih digitalnih ekonomija, sa nizom naprednih servisa i kompanija, zahvaljujući u dobroj meri i manjim ograničenjima u sferi zaštite privatnosti (kao i u Kini na primer), i izvesno je da se rusko društvo neće odreći tih prednosti i pristati na zaostajanje. S druge strane, ono o čemu se može govoriti je znatno veća kontrola sadržaja, posebno na društvenim mrežama, i diskontinuitet razmene sadržaja i servisa sa zapadom, kao posledice sankcija”, kaže Dejan Tešić.

Transformacija poslovnih modela

Današnji tempo razvoja digitalne trgovine pokazuje da će ona vrlo brzo dostići nivo od preko 30% u ukupnom obimu prometa u maloprodaji.

„To jasno ukazuje da će ubrzano dolaziti do transformacije poslovnih modela, i da će tradicionalni modeli trgovine (trgovina u tržnim centrima i gradskim prodavnicama) gubiti utakmicu sa jeftinijim i efikasnijim digitalnim modelima.”

Ovaj razvoj pogoduje i kompanijama i samim kupcima. Sagovornik City Magazina navodi da digitalne kompanije izvore profita nalaze u ekonomskoj racionalnosti, nižim troškovima operacija, smanjenju broja posrednika u lancu snabdevanja i mogućnostima rada na većim tržištima. A ova ekonomska racionalnost povoljno utiče na kupce – kroz smanjenje cena i veću dostupnost široke lepeze proizvoda i usluga.

Šansa za mala preduzeća

Razvoj digitalne trgovine šansa je i za mala i srednja preduzeća da dosegnu bolje pozicije na tržištu.

„Šansa malih kompanija leži u inovativnosti i agilnosti. Samo kompanije koje su na neki način jedinstvene i neponovljive imaju šansu da budu prepoznatljive u širim razmerama. To mogu da budu određeni proizvodi, ali i različita tehnološka, dizajnerska rešenja, ili sadržaji koji se kao komponente uklapaju u kompleksnije sisteme. Takođe, naša regija je prepoznata kao izvor kvalitetnih IT kadrova i potencijala u kreativnim delatnostima.”

Deo konferencije biće posvećen upravo razvoju biznisa startapova, malih kompanija i preduzetnika. Dejan Tešić ističe da su mogućnosti brojne, kao i da će potreba za inovativnim rešenjima i kompanijama – samo rasti.

„Na konferenciji će se govoriti o mehanizmima finansiranja inovativnog ekosistema kroz podršku različitih investicionih instrumenata iz privatnog sektora, kao i kroz institucionalne podrške Vlada i nevladinih organizacija i udruženja.”

I još…

U fokusu samita Future of Digital Commerce koji se početkom maja održava u Istri biće teme koje čine digitalni ekosistem: od uticaja digitalnog poslovanja u ukupnom obimu ekonomije, preko uticaja brenda na uspeh u digital biznisu, organizacije dostave, do uticaja finansijskih servisa u cilju organizacije čitavog digital biznisa. Biće govora i o „decentralizovanom finansiranju”, blokčejn tehnologiji, kriptovalutama, kao i o alternativnim metodama plaćanja.

Prva konferencija u regionu posvećena digitalnoj trgovini na programu takođe ima brojne panele sa aktuelnim i korisnim temama. Biće reči o korisničkim iskustvima, IT industriji, kao i o uticaju tehnologije – analitike podataka, mašinskog učenja, i veštačke inteligencije.

Predavači na konferenciji su pažljivo birani iz grupe vodećih pojedinaca iz regije u različitim vertikalama digitalne trgovine. Svi su uspešni profesionalci sa značajnim ostvarenjima, a neki su postigli izuzetne i vanserijske uspehe u globalnim razmerama.

Naslovna fotografija: Maxim Ilyahov/Unsplash