Nove predstave u beogradskim pozorištima

Ovog proleća pulsira posebna energija u beogradskim pozorištima. Pred nama su uzbudljive nove predstave, nova čitanja, drugačije poetike, interesantni autori, najave novih premijera…

U Domu kulture Studentski grad 13. aprila održana je premijera komada Simfonija Crnjanski. Reč je o predstavi Omladinskog pozorišta Dadov koju je napisao i adaptirao Đorđe Marković. U ovom svojevrsnom omažu čitavom opusu Miloša Crnjanskog, Marković tumači glavnu ulogu.

„Putujući kroz svet Miloša Crnjanskog i iznova posećujući njegova dela, nesvesno sam počeo da osluškujem muziku jezika, njegovu fluidnost, slikovitost i treperavost. Na tom putovanju sam shvatio da se svi ti slapovi rečenica, stihova, slika i boja slivaju u jednu nerukotvorenu simfoniju.”

Marković dodaje i da je sebi postavio pitanje – koliko je od onoga što je bio životni put pisca utkano u tu simfoniju, i koliko je celokupno to sazvučje predodređeno, između ostalog, i njegovom sudbinom?

„Sudbina ratnika, sudbina ljubavnika, i sudbina izgnanika, sve mi se više čine kao tri noseća stuba onog srebrnog luka Miloša Crnjanskog. Od Čarnojevića, preko Hiperboreje, pa sve do londonskih godina omeđen je drum kojim je lutao Crnjanski, ponevši sa sobom ono ushićeno, zaneseno, setno i melanholično. Onaj njegov luk se uznosi nad nama, toliko velelepno, pa kao da osećamo da postaje oreol sudbine celokupnog našeg naroda. Ta tri stuba su postala tri čina predstave.”

Ostale uloge u predstavi Simfonija Crnjanski tumače Milan Vučković, Kristina Pajkić, Mihailo Laptošević i Marta Bogosavljević.

Kostim potpisuje Selena Tomašević, scenografiju – Vladimir Pavlović (uz asistenciju Jovane Božić i Bojane Marković), a Stevan Milošević – muziku i dizajn zvuka. Ana Milojković je bila saradnik za scenski kostim, a majstor svetla je Gordana Pantelić.

Termini narednih izvođenja mogu se videti na sajtu Dadova.

Predstava Mogućnost zabavljanja kod ptica premijerno je izvedena 15. aprila na sceni Bitef teatra. Reditelj Nikola Isaković naveo je da ova predstava, čiji je predložak dramski tekst Mogućnost zabavljanja kod ptica Tijane Grumić, podseća da svet nije i ne treba da bude antropocentričan.

„Ljudi su samo deo prirode koja takođe ima svoje pravo da raste, cveta, leti, peva, trči, kljuca, pa i da se zabavlja. Zbog toga smo kao formu predstave odabrali jednu podvrstu lutkarstva – pozorište predmeta. Ono nas podseća da ni umetnost ne treba uvek da bude antropocentrična. Čovek za sobom ostavlja stvari – lične predmete i umotvorine, stvorene radi njegovog preživljavanja ili zabavljanja. Međutim, ti predmeti takođe imaju svoj život i svoje iskustvo. Oni prisustvuju mnogim važnim događajima i istorijskim trenucima koji ponekad na njih ostavljaju i direktne posledice. Napretkom tehnologije, sve više običnih kućnih predmeta dobija i razne nove funkcije, pa tako oni sada često mogu, na primer, i da pevaju, pričaju viceve, pišu drame… Pa zašto onda ne bi mogli i da igraju u pozorištu? Sa druge strane, mi ih sve lakše odbacujemo i zbog sitnih grešaka odmah menjamo za nove verzije.”

Najavljujući ovu neobičnu predstavu autori su istakli da je osnovna ideja da se kao lutke i za scenografiju većinski koriste već postojeći predmeti i materijali koji su imali svoj život, istoriju i neka druga iskustva. Dakle, oni koji su bili deo drugih predstava i događaja.

„Radi dugoročnosti, ali i bezbednosti publike i pozorišta, pojedina tehnološka rešenja predstave su ipak morala biti napravljena sa novim materijalima, ali je zbog toga pripremljena i saradnja kojom smo se obavezali da će jednoga dana sav naš materijal biti upotrebljivan i u svrhe drugih, narednih predstava ili poslat na reciklažu. Na taj način se trudimo da i sama produkcija bude u potpunosti ekološka.”

Dizajn scene i lutaka-objekata za ovu predstavu uradili su Jovana Matić i Ema Pavlović, elektromehaniku je uradio Stevan Golubović, video animaciju Maša Tadić, a video montažu Momčilo Vujović. Izvođači/lutkari su Mladen Milojković, Danilo Brakočević, Ana Milosavljević.

U najavi

U beogradskom Narodnom pozorištu, na sceni Raša Plaović, 30. aprila će premijerno biti izveden komad Đorđa Kosića Uspavanka za Aleksiju Rajčić u režiji Juga Đorđevića.

Kosić je za svoju dramu dobio Nagradu Sterijinog pozorja za originalni domaći dramski tekst za 2019/2020. godinu. U njoj se bavi temom neravnopravnosti žena u društvu – junakinja drame pokušava da pronađe slobodu u nekim konvencionalnim, građanskim okvirima porodice i braka, ne uspeva u tome, i prelazi s druge strane zakona.

Reditelj Jug Đorđević je istakao da ovaj komad referiše na prošlost, te da je upravo zbog toga – aktuelan.

„Ne treba nama mnogo da shvatimo koliko je položaj žena u svetu i dalje daleko od idealnog, ali kada shvatite da se na našim prostorima narativ u kojem je žena biće drugog reda protkao kroz celu istoriju, onda postavljanje jednog ovakvog komada postaje neminovnost.”

Drama se odvija u jednom selu u Šumadiji, u ne tako davnoj prošlosti. Dramaturškinja Tijana Grumić je navela da smatra da glavna junakinja ove drame u svom životu nije imala mnogo izbora.

„Kao i druge žene kojima je okružena, a čiji životi predstavljaju model po kom se očekuje da funkcioniše i njen, u svetu ogrezlom u patrijarhat, Aleksijino je samo da ćuti i trpi. Životu koji je, i pre nego što je počeo, osuđen na nasilje, nemogućnost izbora, a samim tim i nemogućnost emancipacije ili sreće, alternativu predstavlja jedino – smrt. Kroz specifičan stilski zahvat u kom sve sporedne junake i junakinje sjedinjuje u muški i ženski hor, autor komada izdvaja Aleksiju i njeno iskustvo, time ih stavljajući u kontrapunkt sa depersonalizovanim akterima ove priče, odnosno društvom, koje na kraju i jeste najveća prepreka u potrazi ove žene za srećom i slobodom.“

Nakon premijere, naredna izvođenja predstave Uspavanka za Aleksiju Rajčić na sceni Raša Plaović su 4. i 5. maja.

U pozorištu Boško Buha nedavno su počele probe predstave Ubistvo u Orijent Ekspresu. Dramatizaciju romana Agate Kristi uradio je Ken Ludvig, a prevod sa engleskog – Ivana Dimić.

Roman slavne britanske kraljice krimića smatra se jednim od njenih najboljih dela. Sve se odvija u raskošnom vozu – idilično putovanje prekidaju vesti o zagonetnom ubistvu američkog magnata koji je u svom kupeu proboden nožem dvanaest puta. Poaro stupa na scenu, i u temeljnoj istrazi dolazi do neverovatne istine.

Reditelj Darijan Mihajlović je ulogu čuvenog Agatinog detektiva Herkula Poaroa poverio Andriji Miloševiću. Ostale putnike voza spojene čudnom vezom i snažnim porivom za osvetom tumače Borka Tomović (Meri Debenham), Uroš Jovčić (Hektor Mekvin), Miljan Prljeta (Mišel kondukter/glavni konobar), Katarina Gojković (Princeza Dragomirov), Katarina Marković (Greta Olson), Jelena Trkulja (Helen Habard), Lena Bogdanović (Grofica Andrenji), Goran Jevtić (Gospodin Buk), Viktor Savić (Pukovnik Arbatnot), Stefan Bundalo (Samjuel Rečet).

Predstava će se igrati na Večernjoj sceni pozorišta Boško Buha. Scenograf je Vesna Popović, kostimograf – Marina Medenica, autor scenskog pokreta – Milan Gromilić, a scenskog govora – Dijana Marojević.

Naslovna fotografija: Rob Laughter/Unsplash