Miroslav Tadić: Biti dobar prema sebi i drugima – to je moj zadatak

Gitarska legenda Miroslav Tadić održaće po prvi put koncert Etno, na kojem će svetski poznat umetnik Božo Vrećo, Ivet Holcvart, violinistkinja iz SAD, Bako Jovanović, živa legenda tamburice iz Austrije, i Đusi Kovač, gitarista iz Vojvodine, spajati različite muzičke tradicije kao što su makedonska, tamburaška, flamenko, brazilska, romska muzika, bluz i sevdah.

Urednici uglednog časopisa Guitar Player Magazine uvrstili su vas među 30 najradikalnijih i najoriginalnijih gitarista sveta. Kako se postaje gitarska legenda?

Pravo da vam kažem takve ankete i titule su laskave i zabavne, ali ne volim da obraćam pažnju na njih. Umetnost nije sport i u njoj nema mesta za tabele. Ja sledim svoju ljubav prema muzici i gitari i ona me vodi putevima koje ni ja niti iko drugi nije mogao predvideti. Na tom putu imao sam puno sreće i porodicu koja me podržava, a u poslednje vreme i sve veći broj ljudi koji istinski uživaju u mojoj muzici i nalaze u njoj nešto posebno. A to je najveće blago, veće od bilo kakvog zvaničnog priznanja.

Nastupali ste i snimili ploče sa velikanima svetske muzičke scene među kojima su Londonski simfonijski orkestar, Dušan Bogdanović, Marija Žoao, Džek Brus iz super-grupe Krim (Cream), Vlatko Stefanovski, Teodosij Spasov, Đivan Gasparjan, Joakim Kun, L. Šankar. Na ovom koncertu predstavljate nove muzičke goste, sa kojima do sada niste nastupali u Beogradu. Kako ste izabrali baš njih?

Umetnički direktor GAF-a Boško Radojković me zamolio da ove godine predstavim program sa gostima sa kojima još nisam viđen u Beogradu i to me nadahnulo da u grad svog detinjstva i mladosti dovedem nekoliko umetnika koji me poslednjih godina posebno inspirišu.

Šta će publika imati priliku da čuje na vašem velikom koncertu 21. maja u Kombank dvorani? Koje muzičke stilove ćete kombinovati? Šta spaja Miroslava Tadića, Ivet Holcvart, Božo Vreću, Baka Jovanovića i Đusi Kovača?

Postoji u muzici jedna duboka nit koja spaja stilove najraznovrsnijeg geografskog i istorijskog porekla, i to je nit koju ja neprestano tražim i sve češće nalazim. Moji gosti na ovom koncertu su upravo idealni saputnici u tom istraživanju. Muzika balkanskog podneblja nam je svakako neka vrsta luke, početne i završne stanice a uz put ćemo se dotaći flamenka, bluza, brazilske muzike, američkog folka i klasike.

Da li planirate da posle ovog koncerta napravite audio zapis? Posle jednog ovakvog koncerta nastao je legendarni album Kruševo.

Sa Kruševom je zapravo bilo obrnuto: Vlatko i ja smo ga snimili 1997. godine a prvi put smo ga uživo izveli u Skoplju 1998. a onda 1999. u Beogradu u Sava centru. A što se ovog koncerta tiče, on će se razgranati u nekoliko projekata. Ivet i ja već imamo album Luka koji je nedavno izašao u izdanju Croatia Records/Jugotona. Sa Božom sam bio gost na njegovom albumu Melek i nadam se da ćemo još dugo i često snimati i nastupati zajedno. Posebno sam uzbuđen dolazećom saradnjom sa Bakom Jovanovićem, sa kojim još nikad nisam svirao i nadam se da će se rezultati tog zajedničkog rada naći na nekim budućim snimcima, naravno i uz učešće Đusi Kovača

Ovogodišnji Guitar Art Festival se održava pod sloganom Etno, šta je za vas etno u muzičkom smislu? Da li je to vaša večita inspiracija?

Etno je simpatičan slogan koji u sebi sadrži mnogo više nego što to na prvi pogled izgleda. Muzika koju mnoge moje kolega i ja sviramo previše je složena i višeslojna da bi se mogla definisati jednom rečju. Ali ako se pod tim izrazom podrazumeva muzika koja je bazirana na tradicionalnoj folklornoj i kulturnoj baštini onda već stotinama godina skoro da nema ni jednog muzičkog stila koji nije barem delimično Etno. Muzika našeg podneblja, koja je vrlo bogata i raznovrsna ali i muzika drugih područja kao što su Španija, Indija, Brazil, Afrika i Amerika svakako su moja neiscrpna inspiracija. Pored toga puno nadahnuća nalazim i u klasičnoj muzici, od srednjeg veka preko renesanse i baroka pa sve do naših dana.

Vi ste predavač gitare i improvizacije na kalifornijskom Institute Of Arts u Los Angelesu. Koliko je improvizacija važna za umetnika? Da li je to način da se iskažete?

Mislim da je improvizacija izuzetno važna ne samo u umetnosti nego i u svim granama života. Stalno improvizujemo, zar ne? Ničiji život se ne odvija prema prethodno utvrđenom scenariju, ma koliko mi to želeli. Ako pitate specifično za muziku, ona se rađa iz improvizacije. Postoje hiljade načina kako joj pristupiti i kako je usmeriti. Za mene je to jedno izuzetno i neiscrpno polje koje stalno istražujem i kao muzičar i kao pedagog.

Ko je Miroslav Tadić kada ne svira gitaru?

Gledam da moj pristup životu ne bude mnogo drugačiji od mog pristupa muzici pa tu nema neke posebne granice. Biti dobar i iskren prema sebi, drugim ljudima, zemlji, biljkama i životinjama i nalaziti ravnotežu u životu koji se stalno menja, to je moj stalni zadatak.

Miroslav Tadić će po prvi put nastupiti sa navedenim muzičarima pred beogradskom publikom, 21. maja u Kombank dvorani u okviru 23. Guitar Art Festivala. Ulaznice za ovaj koncert dostupne su na blagajni Kombank dvorane, i putem prodajne mreže Tickets.rs.

Naslovna fotografija: Massimo Lesina