Pouke iz prošlosti: Leti, leti – izdajica!

Američki pisac i novinar Mario Puzo (1920-1999) svojevremeno je napisao nešto što većina ljudi inače drži u podsvesti kao činjenicu, ali tek kada pročitaju, postanu sasvim svesni da je blisko istini.

Šta li je to?

„Svaki čovek može da postane izdajica.“

Bolno istinito, zar ne? Doduše, ima izdajica i izdajica. Nema svaka izdaja istu težinu, a posebno ne u svesti onoga koji je izdao. Kao što ćemo videti, nije svaki izdajica sklon da se kaje ili da ga peče savest. Čak ni za veleizdaju! S druge strane, postoje ljudi koje bolno peče slutnja da su možda nehotično nekoga izdali. Najčešće, sebe same. Kako je, uostalom, napisao Šekspir: „Kada naša dela ne svedoče o tome da smo izdajice, izdajicama nas čine naši strahovi!“.

Bilo kako bilo, ovde neće biti reči o domaćim izdajicama i izdajnicima. Trenutak je suviše napet i najblaže rečeno, zapaljiv. Rasprave bi nam samo još više pomutile moć rasuđivanja koja je već dugo pred neopisivo velikim teretom. Zato, hajde da se podsetimo nekih slavnih izdajica i razloga zbog kojih ih je istorija upamtila kao takve. Jer, izdajice su oduvek ispunjavale stranice istorijskih knjiga. Evo, dakle, malog izbora najomraženijih izdajica svih vremena.

O Efijaltu (5. vek pre nove ere) malo toga se zna osim da je bio grčki pastir. Koji greh mu se pripisuje? Pa, pomogavši Persijancima da zaobiđu Termopilski prolaz 480. godine p.n.e. osudio je tri stotine čuvenih spartanskih Leonidinih ratnika na smrt tokom bitke. Prema Herodotu, Efijalt je odmah posle izdaje pobegao, ali ga je onda ubio jedan od njegovih sugrađana.

Ugolino Gerardeska (1220-1289), grof iz Pize, iz frakcije gibelina, prešao je u suparničko krilo gvelfa. Zatim je utamničen i osuđen na smrt. Pesnik Dante je ovu izdaju kaznio u Božanstvenoj komediji. Stavio ga je u krug pakla rezervisan za izdajnike otadžbine.

Malinče ili Malincin (1496-1529) bila je kćerka domorodačkog poglavice i prodata je Špancima. Postala je njihov prevodilac, a onda i ljubavnica samog osvajača Ernana Kortesa, koji je stigao na tlo Meksika 1519. godine. Svesrdno je pomogla Špancima da pokore astečku civilizaciju, pa je zato njeno ime u Latinskoj Americi i danas pogrdna reč. Brut i Kasije (1. vek pre nove ere) bili su glavni zaverenici protiv Gaja Julija Cezara koji je ubijen 44. godine p.n.e. Obojica su, međutim, izvršila samoubistvo 42. godine pre Hrista.

Juda Iskariotski (1. vek pre nove ere), poreklom iz Kariota, pridružio se učenicima koje je Isus odabrao i postao njegov apostol, ali ga je posle Tajne večere ipak izdao za trideset srebrnjaka, prethodno ga poljubivši u levi obraz. Tako je Judin poljubac postao sinonim za izdaju. Posle toga se pokajao i obesio o drvo. Ta biljka se i danas naziva Judinim drvetom.

Vidkun Kvisling (1887-1945), norveški političar, postao je simbol za nacističkog saradnika. Podržao je i pomogao nemačku invaziju na sopstvenu zemlju i došao na čelo marionetskog režima koji je Hitler postavio u Norveškoj. Uhapšen kao izdajnik, osuđen je na smrt 1945. godine.

Kim Filbi (1912-1988) je bio visoki član britanske obaveštajne službe, ali i dvostruki agent, NKVD i KGB operativac. Uspeo je da se prebaci u SSSR 1963. godine, Pre toga je radio i kao dopisnik Obzervera i Ekonomista, ali se ispostavio da je bio ruski špijun. Umro je u Moskvi od srčanog udara, pre raspada zemlje kojoj je posvetio život. Ličnošću Kima Filbija bavili su se mnogi romani, filmovi i TV serije, pa čak i popularne pesme. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost, Josif Brodski (1940-1996) objavio je 1993. godine esej Collector’s Item upravo o Kimu Filbiju i njegovim razlozima za izdaju.

A na kraju priče o izdajnicima evo šta je upravo Josif Brodski napisao da je za njega izdaja:

„Loša književnost je oblik izdaje.“

Sa time se možemo složiti bez rasprave.

Naslovna fotografija: Malinče prevodi Kortesu konkistadoru, crtež iz 16. veka, izvor Wikipedia