Naučnici još uvek dovoljno ne razumeju kako naš pol utiče na naše zdravlje

Srčana oboljenja ubijaju više ljudi oba pola nego bilo šta drugo. Kod više žena nego muškaraca, međutim, srčani udar može početi mučninom, kratkim dahom ili ekstremnim umorom, a ne bolom u grudima. Ovi simptomi se i dalje često smatraju „netipičnim“, što znači da mnoge žene ne dobijaju na vreme zdravstvenu negu koja im je preko potrebna.

Prema Dejvidu Pejdžu, šefu Pejdž laboratorije na Institutu Vajthed na MIT univerzitetu, razlike među polovima se zapravo mogu pronaći u celom organizmu. Na primer, veća je verovatnoća da će žene dobiti dijagnozu reumatoidnog artritisa, lupusa i multipleks skleroze, dok je kod muškaraca veća verovatnoća da će dobiti dijagnozu autizma.

„Biomedicinski istraživači su veoma dugo posmatrali polne razlike kao neku vrstu neprijatnosti koju treba ignorisati i koja jednostavno stoji na putu istraživanja“, smatra Pejdž.

Pol se obično definiše pomoću nekoliko bioloških atributa, uključujući genetske i anatomske karakteristike i nivoe hormona. Pol nije isto što i rod, koji je definisan društvenim i kulturnim karakteristikama.

Pejdž kaže da pol, kao i faktori životne sredine, ponašanja i društveni faktori, ima ulogu u zdravstvenim ishodima pojedinaca i grupa. Izazov za njega i druge istraživače je otkriti relativni uticaj svakog od njih.

Međutim, donedavno je velika većina biomedicinskih istraživanja rađena samo na muškim subjektima i ćelijskim linijama. U kliničkim istraživanjima, ovo je u velikoj meri proisteklo iz zabrinutosti oko neželjenih efekata koje lekovi mogu imati na mogući fetus.

Pejdž napominje da su naučnici takođe mislili da bi menstrualni ciklus mogao smanjiti preciznost rezultata dobijenih istraživanjem. Na nekom drugom nivou, dodaje on, ljudi koji rade u ovoj oblasti možda više cene poboljšanje zdravstvenih ishoda muškaraca nego žena.

Zaista, u januaru 2001. osam od deset lekova koje je američka Uprava za hranu i lekove povukla sa tržišta u prethodne četiri godine imalo je gore neželjene efekte kod žena. Naučnici još uvek ne znaju zašto.

„Postoji sve veći broj ljudi koji su veoma zainteresovani za ova pitanja“, kaže Adrijana San Roman, postdoktorski istraživač u Pedjž laboratoriji, „i mnoge od njih su žene.“

San Roman proučava uzorke kože i krvi pojedinaca koji nisu ni XX ni XY hromozoma, da bi bolje razumela kako broj polnih hromozoma u ćeliji utiče na njenu funkciju – bilo da ta funkcija apsorbuje hranljive materije u crevima ili stvara kretanje u mišićima.

Ona želi da više doktora shvati da svaka ćelija ima poseban genom zbog broja X ili Y hromozoma i da to može stvarati razlike u telu pre nego što uopšte pomislimo na hormone ili bilo šta drugo.

Godine 1993. američki Kongres je usvojio zakon kojim se zahteva uključivanje žena u sva klinička istraživanja koja finansiraju Nacionalni instituti za zdravlje, ali u 2019. samo 42 odsto članaka iz bioloških nauka koji su uključivali i muškarce i žene analiziralo je podatke prema polu.

„Danas mnogo pričamo o personalizovanoj medicini“, kaže San Roman, „ali veliki ljudi koji se bave time ignorišu značaj X i Y hromozoma, a to je zaista najveća genetska razlika u našoj vrsti.”

Članovi Pejdž laboratorije veruju da bi obraćanje pažnje na ove razlike, ćeliju po ćeliju, moglo dovesti do tekstonskih promena na bolje u nauci i medicini.

Izvor: Scientific American
Naslovna fotografija: Polina Tankilevitch