Sandra Pekić: Nisam želela da slušam sopstvene odgovore u romanu

Roman Kivan književnice Sandre Pekić savremena je priča koja prati jedno putovanje i pretresa mnoge teme – identiteta, usamljenosti, novog početka, pronalaženja nade… Uoči promocije romana koja je najavljena za 31. maj u 19h u kući Đure Jakšića u Skadarliji, Sandra Pekić govori za City Magazine.

Kako će izgledati promocija?

I promocija moja prethodna dva romana bila je baš u Kući Đure Jakšića i taj prostor doživljavam kao najprikladnije mesto za prozna druženja. Tada je sve bilo nekako zvanično, govorio je profesor Zoran Živković… Ovoga puta sam poželela malo opušteniju atmosferu i generacijski bliskiju ekipu. Književnica Dana Todorović, čije romane neizmerno volim, preneće svoje utiske o romanu Kivan, ali i o životu u tuđini. Za atmosferu će se pobrinuti Jelena Kostadinović Burazor. Da prostor i vreme ne proguta ženska energija, tu je Zlatko Rakonjac koji će nam oživeti lik Dinga.

Kada je objavljen roman Kivan?

Roman je izašao iz štampe prošle godine, početkom septembra, ali je promocija morala da sačeka stišavanje pandemije. Bez obzira na ozbiljne teme kojima se bavi, roman Kivan odiše optimizmom, željom da menjamo sebe i učinimo svet boljim mestom za život – tako da verujem da se pojavio u pravom trenutku. Izdavač Sezambook se potrudio da na naslovnoj strani budu bordo martinke koje se provlače kao simbol promene i vraćanja k sebi.

Dramska priča romana odvija se na auto-putevima Evrope. Kako ste gradili priču? I likove?

Putovanje je možda najčešće korišćen motiv u prikazivanju unutrašnje transformacije likova, ali mi je ovoga puta bilo važno da se na taj način dotaknem tema identiteta i migracija. Glavni lik Dingo je početkom 90-ih godina prošlog veka otišao u Nemačku izbegavši tako da direktno proživi mučne godine na Balkanu. Posle više od jedne decenije se vraća u Beograd. Roman počinje kada, tokom povratka na severozapad, sreće lica iz prošlosti, ali i neke nove ljude poput gospođe Zomer i njenog unuka Zeke. Uskoro otkriva da njegovi saputnici nisu ono što je mislio i upada u mrežu neobičnih dešavanja, ali i ličnih preispitivanja. Naizgled pomažući njima, on pomaže sebi da ponovo nađe „kivnost“ koju je izgubio sazrevajući.

O kojim temama ste imali potrebu da pišete?

Svi likovi i događaji su izmaštani, ali su teme one koje mene i moje okruženje okupiraju. Tokom pisanja romana Kivan počela je pandemija i postala su još aktuelnija razmišljanja o životnim izborima, samoći u urbanom svetu, preostalom vremenu, nekom novom početku… Na kraju, šta je smisao? Ko smo mi? Ko sam ja? Nisam želela da slušam sopstvene odgovore, već da čujem nekoga ko je potpuno različit od mene. Zato je glavni lik muškarac, panker, odrastao u Nemačkoj – neko čije životne okolnosti još više komplikuju te velike egzistencijalne teme. Prvi utisci čitalaca iz dijaspore ohrabruju da sam uspela da razumem i prenesem to dodatno što ih tišti.

Kada i kako su nastali vaši prethodni romani Iz senke i Oltar otadžbine? Kojim temama ste se bavili u njima?

U svet proze sam ušla pre osam godina kroz mentorske časove kreativnog pisanja kod profesora i pisca Zorana Živkovića. On me je i ohrabrio da novinarsko pero posle dve decenije zamenim književnim. Prva dva romana su izašla u ediciji „Izdavačkog studija Polaris“ 2018. godine. U neobičnom trileru Iz senke, kroz prožimanje fikcije i stvarnosti, jedno društvance pripadnika „izgubljene generacije“ pokušava da preuzme odgovornost za svoj život. Obraduje me kada čujem da ga čitaoci i dalje otkrivaju.

S druge strane, Oltar otadžbine je satirični roman o jednom izmišljenom radiju koji boluje od svih tipičnih bolesti javnih ustanova. Dok zaposleni žive u učmalosti državnog posla, misteriozno ubistvo zamenika direktora preti da ih dovede u žižu interesovanja, a samim tim i u opasnost da se primeti njihov (ne)rad. Kao i na svakom radiju, zadužena da reši slučaj je (kafe kuvarica) Mileva. Taj svet nije samo naša posebnost, pa roman nalazi čitaoce u Crnoj Gori, BiH i Hrvatskoj.

Koje komentare ste do sada čuli od čitalaca svojih romana?

Da su zanimljivi i da se brzo „gutaju“, što prihvatam kao kompliment. U sva tri romana postoji misteriozni zaplet, pa čak i oni koji ne žele da istražuju višeslojnost nekog dela mogu da uživaju u dinamičnoj priči. Takođe, kažu da su romani potpuno različiti i da ne znaju šta da očekuju kada otvore korice. Pominju i duhovitost, aluzivnost… Kada je reč o kritikama, za sada se odnose samo na obim – voleli bi da ima više stranica.

Šta sada radite? Da li planirate rad na nekom novom rukopisu?

Rukopis četvrtog romana Čovek sa kvakom je nastao pre romana Kivan, ali su okolnosti odredile da će biti objavljen posle njega. Dakle, za ovu izdavačku godinu vadim rukopis „iz šteka“. Istovremeno pišem dramu o kreativnom pisanju i novi roman koji će se baviti još jednom večitom temom – manipulacijom. U poslednje vreme često pomažem poznanicima i prijateljima koji žele da pišu, tako da sam sve bliže tome da poslušam savet profesora Živkovića da je vreme za pokretanje radionice kreativnog pisanja.

Naslovna fotografija: Jasmina Stojanović