Beogradske priče iz starih albuma

Fejsbuk stranica Bio jednom jedan Beograd dočarava duh nekadašnjeg Beograda – prestonice koja je između dva svetska rata intenzivno doživljavala zanimljivu transformaciju.

Priče i autentične fotografije na stranici Bio jednom jedan Beograd svedoče o tome kako se u našem gradu živelo pre stotinak godina. Stranica postoji već deset godina i predstavlja prvu riznicu nekadašnjeg života prestonice.

„Pokretač stranice Bio jednom jedan Beograd bio je Dragan Perić, pisac i hroničar starog Beograda koji je vremenom prepustio uređivanje najaktivnijim članovima. Danas stranicu vodi desetak administratora, odnosno urednika, a dobrodošli su u tim svi koji aktivnim uključivanjem u rad grupe, objavljujući autorske priloge i zanimljive fotografije, doprinose svežini stranice‟, kaže za City Magazine Zoran Živković, jedan od administratora stranice.

Bio jednom jedan Beograd objavljuje samo fotografije nastale do početka Drugog svetskog rata. Autori koncepta rukovodili su se iskustvom koje im je donelo saznanje da su ratne i poratne godine na našem tlu najčešće bile – predmet sukobljavanja mišljenja.

„Ograničili smo se na period do početka Drugog rata smatrajući da ćemo tako napraviti oazu dobrih vibracija, bez uplitanja političkih stavova i opredeljenja, zasnovanih na ličnim emocijama. Osim toga, smatramo da je toliko neispričanih predratnih porodičnih priča iz tuđih foto albuma koje tako uporno pokušavamo da prelistamo.”

Rađanje metropole

Pre jednog veka, u periodu između dva svetska rata, Beograd se ubrzano modernizovao i prihvatao zapadnoevropske modele života. Bio je prestonica Kraljevine Jugoslavije i imao status političkog, privrednog, administrativnog i kulturnog centra. I nalazio se u interesantnoj tranziciji. Ubrzan rast diktirale su i pridošlice – u Beograd su se tih decenija doseljavali ljudi iz čitave Srbije, ali i sa područja Kraljevine SHS, a statistički podaci navode da je neposredno pre Drugog svetskog rata grad imao približno 320.000 stanovnika.

Danas je posebno zanimljivo proučavati život glavnog grada sa vremenskom distancom od preko 100 godina. Zanimljivo je saznati kada je Beograd dobio svoj prvi tramvaj, kada je uvedeno javno osvetljenje, gde se nalazio prvi park, ili koji plac je najskuplje prodat u istoriji Beograda…

Zoran Živković kaže da se skoro svakodnevno pojavi neki interesantan podatak vezan za nekadašnji Beograd. Tako je, recimo, manje poznato da je na Dorćolu postojala fabrika za izradu teniskih reketa, ili da su u naš grad mnoge slavne ličnosti dolazile inkognito. Naš sagovornik navodi i da je radeći na uređivanju sajta i pronalaženju građe za tekstove otkrio mnoge trivije. Jedna od njih je i da je u jednoj od beogradskih kafana slavnom ali ubogom pesniku Tinu Ujeviću neko ukrao kaput.

Izvori

Fotografije koje se objavljuju su iz privatnih kolekcija i porodičnih albuma, a teme se pronalaze u starim časopisima ili intimnim porodičnim pričama, koje ljudi žele da podele sa drugima. Najveći broj tekstova o starom Beogradu potpisuju sami administratori, ali značajan je i doprinos mnogih članova grupe.

„Dešavalo nam se da se nakon pominjanja određene ličnosti iz prošlosti javi neko od potomaka i svojim saznanjima ili zanimljivim anegdotama dodatno osvetli nepoznate detalje o svom pretku. Nesumnjivo, veliki doprinos pružaju i naši članovi koji su kolekcionari starih fotografija, ali i ljudi od pera i znanja, kojima je stari Beograd tema kojom se rado bave.”

Pesnik Duško Radović je jednom rekao – Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može se smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu bilo bi neskromno. Zoran Živković kaže da pravim Beograđanima smatra sve one koji vole Beograd, bez obzira da li su se u njemu rodili ili ne.

„Neki od najvećih Beograđana, poput Duška Radovića, i Mome Kapora nisu rođeni u ovom gradu a tako dobro su ga razumeli. Onih predratnih Beograđana nažalost je sve manje, pa je i sve manje autentičnih priča. Ali se zato trudimo da kroz fotografije i posredna saznanja što vernije prenesemo atmosferu ‘onoga doba’.”

Retke fotografije

Na popularnoj stranici do sada su objavljene mnoge interesantne, dragocene fotografije.

„Nedavno se u foto kolekciji članova našeg administratorskog tima našla fascinantna serija od sedamdesetak fotografija Beograda, koje je na proputovanju početkom 1908. godine snimio izvesni francuski turista. Gosta našeg grada je zanimao onaj pravi, neumiveni život Beograda. Putem tih fotografija se, kao vremeplovom, može uroniti u to doba. To su zaista retke dragocenosti kojih se ne bi postideli ni značajni muzeji ili institucije koje se bave arhiviranjem istorijske foto građe. Ipak, pravi biseri se nalaze u porodičnim foto albumima, i kada se iznenada pojave, naprosto nas razoružaju svojom lepotom. Još ako uz njih postoji i neka prateća priča, zadovoljstvo bude nemerljivo.”

Knjiga i izložba

Zoran Živković na kraju razgovora otkriva i da se uskoro očekuje objavljivanje knjige Bio jednom jedan Beograd. U planu je i prateća izložba sa odabranim, najzanimljivijim pričama i fotografijama.

„Poštujući želju pratilaca i članova grupe uskoro iz štampe izlazi knjiga koja je zapravo zbirka odabranih tekstova, za koju se nadamo da će biti prva u nizu. Tom knjigom najavljujemo buduće aktivnosti van ovog virtuelnog načina kakav je Fejsbuk. Knjiga će ujedno biti i neka vrsta pratećeg kataloga velike izložbe fotografija starog Beograda koja će se održati krajem septembra u galerijskom prostoru Kuće kralja Petra na Senjaku.”

Popularna prošlost

Postoje i druge veb ili stranice na društvenim mrežama koje uz fini sloj patine i miris nostalgije neguju ljubav prema istoriji. Temama iz prošlosti Beograda bavi se nekoliko Fejsbuk stranica – Fragmenti prošlosti, Crno-beli Beograd, Stari Dorćol.

Veb-sajt kaldrma.rs (i istoimena FB i Instagram stranica) takođe je veoma popularan veb kutak posvećen istoriji našeg grada. U fokusu je čitav XX vek, a tekstovi u segmentima – Tragom asfalta, Kaldrmaši, Svetlosti velegrada, Četvrta dimenzija, Slike grada, Povratak u budućnost otkrivaju zanimljivu istoriju Beograda. Priče su o razvoju grada, njegovim ulicama, zgradama, hotelima, kao i o ljudima koji su zadužili Beograd, o slavnim gostima našeg grada, te o događajima koji se pamte i prepričavaju. Kaldrma takođe objavljuje autentične fotografije, a njihova FB stranica ima blizu 70.000 pratilaca.