Gledali smo treću sezonu Državnog službenika i ne znamo gde je zapelo
Jedna od onih serija sa kojom nije možda sve krenulo u ovoj trenutnoj hiperprodukciji tv serija, ali svakako ona koja je donela popularnost i kvalitet je Državni službenik, koja je ušla u treću sezonu svog emitovanja. I dok su prve dve bile hitovi sa nekoliko genijalnih likova i momenata, postavlja se pitanje, šta se onda dođavola desilo sa trećom sezonom.
Možda je odgovor na ovo pitanje korona. Ali ne kao korona se umešala u snimanje samog projekta, pa je sve kasnilo ili bilo nemoguće za snimanje. Ne, treća sezona o pripadnicima BIA koji brane nejaki i goloruki narod od stranih sila i domaćih izdajnika su krenuli protiv nevidljivog neprijatelja. U novim epizodama gledamo Beograd, a i Srbiju koja je malo usporila na proleće 2020. godine i otišla u lockdown. Tako i likovi koji su se bavili hvatanjem špijuna, sada obezbeđuju dolaske respiratora i prateće opreme u zemlju.
Problem se pojavljuje odmah u prvim epizodama, jer korona kao filmski element i lik je jako loše ostarila. Sva moguća pominjanja crvenih zona su jako neuverljiva, a i da ne pričamo o svim mogućim skidanjima i navlačenjima maske, do sporednih glumaca čija lica nećemo nikada ni videti i zapamtiti, jer njima nije bilo ni dozvoljeno da skinu masku. Kad ovo kažem, znam da zvučim kao neki zakleti antimasker, ali nisam majke mi.
Sa ovom postavkom koja poprilično smeta, dolazimo do novih zapleta, nastajanja nekoliko novih struja u samoj informativnoj agenciji, curenja podataka, kao i standardnim mestom Srbije na putu između velikih sila istoka i zapada, gde svaka od gorenavedenih sila ima svog predstavnika, piona i igrača.
Neko će reći ništa novo, ali ovog puta takvi zapleti su neuverljivi više nego ikad. Državni službenik je svoje kvalitete crpio iz inspiracije B movie špijunskih trilera za koje ne moraš da budeš mnogo pametan da bi uživao. Međutim, u ovoj sezoni su preterali čak i za potrebe nepostojećeg pametovanja. Od slanja osuđenog teroriste u Istanbul da završi posao sa respiratorima i dovođenjem Kineza koji treba da prebaci vakcinu u Ameriku, pa do bivšeg šefa BIA koji na svoju ruku radi državne poslove svojoj bivšoj agenicji ispred nosa.
Naravno, sve radnje će se ipak završiti najbolje po jednu i jedinu Srbiju, gde će se svi otuđeni sinovi ujediiniti da reše probleme. Jer ipak, ova serija je i nastala kao romantizovana postavka državne službe koja čak i kad radi stvari koje ne valjaju, radi to iz najbolje namere da bismo svi mi mirno spavali. Barem je tako zamislio jedan od autora Dimitrije Voijnov, koji od ove sezone više nema nikakve uvide u scenario, što je upravo možda i glavni razlog što je sve pošlo naopako sa glavnim likovima. Glavnu reč su ove sezone sa scenarijima vodili Staša Bajac i Vladimir Kecmanović.
Ceo podzaplet Scena iz braka dvoje DB-ovaca gde vidimo braćni par Marić i Dujović koji svako na svoj način vara ovo drugo da bi zaštitio otadžbinu je bio najdosadniji deo sezone i slagao bih ako kažem da se ovaj deo nije posle izvesnog vremena pratio na preskoke.
U seriji se nalazi veliki broj domaćih glumaca A liste (Žarko Laušević, Nebojša Dugalić, Nenad Jezdić, Milan Marić) koji često nisu znali ni gde će ni šta će, ni što su tu, kao ni da su ostavljeni sami na vetrometini bez nekog naročitog teksta, da pokušaju da urade nešto. Tu se najbolje snašao Igor Đorđevć, kao comic relief u ulogi šarmantnog švercera Hameda, koji ima više sreće nego pameti i koji iz ove sezone izlazi kao pobednik i pored možda na papiru većih imena.
U odbranu Državnog službenika, i još uvek mlade tv industrije kod nas, snimati treću sezonu ovde su još uvek nove vode u kojima je retko ko zaplivao. Kad smo već kod vodene metafore, možda prema trećoj sezoni cela produkcija i treba da se postavi kao prema onim prvim mačićima, i da već od naredne sezone krene sa novijom i svežijom energijom. Ipak na osnovu viđenog iz prethodnih sezona, znamo da ova ekipa može mnogo bolje.
Naslovna fotografija: MTS Promo
