Biljana Srbljanović o uznemiravanju na Arhitektonskom fakultetu: „Profesore, prestanite da me dodirujete”

Već nekoliko dana društvenim mrežama u Srbiji se šire ispovesti anonimnih studentkinja koje opisuju situacije seksualnog uznemiravanja na fakultetu. Od toga da su bile izložene nepristojnim i neprimerenim komentarima do ispovesti o uznemirujućim fizičkim dodirima i gestovima jednog profesora.

I dok sa jedne strane slušamo, odnosno čitamo užasne priče, kroz koje su studentkinje prolazile, Dekan fakulteta kaže da je o ovim stvarima saznao kroz medije i društvene mreže kao i svi ostali, kao i da je siguran da druge kolege nisu imale znanja o ovim stvarima, ali i da zbog ovakve medijske slike, ruši se ugled prestižnog fakulteta.

„Ispitne obaveze studenata sa studijske celine na kojoj predaje profesor Arhitektonskog fakulteta, koga su studentkinje u anonimnim svedočenjima optužile za seksualno uznemiravanje, u ovom momentu privremeno će preuzeti komisija departmana za arhitekturu”, izjavio je Vladimir Lojanica, dekan Arhitektonskog fakulteta, za Danas.

Ipak, ovakve stvari, nažalost nisu novina u našem društvu i već sad postoji mnogo saveta kako se treba i mora boriti protiv ovakvog vida nasilja. Jedan od njih je ponudila i Biljana Srbljanović na svom tviter nalogu, jer kako je i sama navela na osnovu višemesečnog rvanja sa krutim pravnim okvirima ili čak nedostatkom istih, zna šta studentkinje mogu, a šta je veoma teško da mogu da urade. Objave uz saglasnost autorke preuzimamo u celosti.

„Uputiti studentkinju koju je nastavnik, na primer, ‘samo’ verbalno seksualno uznemiravao, da ga ‘prijavi policiji’, ‘nađe advokata’, da se ‘sudi sa manijakom’ i slično je u praksi realno na nivou 0,002 posto. Niko sebi neće da komplikuje život, pogotovo ako je naučen da trpi.

Ono što sigurno znam kao veoma efikasno je: 1. na svaki neprimereni kontakt nastavnika ili kolege prema vama, odmah odgovorite glasno i bez ustručavanja: ‘Vaše ponašanje za mene veoma neprijatno, molim vas da prestanete s njim’. Nema šta VAS da bude sramota, već njih.

2. Ako vam nastavnik, koji vas seksualno MAKAR SAMO VERBALNO uznemirava, na vašu primedbu odgovori drsko – uvredom, pokušajem poniženja, glasno mu ponovite: ‘Vaše ponašanje je neprimereno i ja ne planiram da ga trpim. Molim vas da ga sada prekinete’.

3. Ne ulazite dalje u raspravu, ne pokušavajte da mu odgovorite istom merom ili da budete ironični, cinični, da se nadmećete u opaskama sa njim, jer on to i hoće: time vas uvlači u svoj sistem potpuno nedopustive komunikacije u kom će uvek dominitati on.

4. Na opaske, uvrede, vulgarnosti, insinuacije, seksualne konotacije i prostačke pošalice, ne pokušavajte da ga poklopite ‘kul’ odgovorom. Time upadate u njegovu klopku i prelazite u polje NJEGOVE NEPRIHVATLJIVE KOMUNIKACIJE.

5. Ako dođe do neprimerenog fizički kontakt, odmah prekinite sve, ustanite i glasno recite: ‘Profesore, prestanite da me dodirujete’. Zatim se fizički pomerite od njega. Ne morate napustiti čas, jer se plašite da vam posle ne kažu – a što si ostala tu, ako ti je smetalo.

To nije vaša dužnost, nema šta da ubeđujete i objašnjavate nadležnom telu fakulteta ZAŠTO je profesor u prekršaju. Vaše je da kažete šta je tačno bilo.

Bukvalno napišite ovako: Poštovani taj i taj, upravo sam imala čas/vežbe kod profesora tog i tog, iz predmeta tog i tog, u prostoriji toj i toj, u terminu od do, tokom koga mi je profesor u jednom momentu uradio/rekao to zbog čega sam se osetila odvratno.

Obaveštavam vas o tom dogadjaju ovim putem, jer je to prvi korak u zaštiti mog akademskog ljudskog integriteta. S poštovanjem, studentkinja ta i ta, broj indeksa, godina, smer, datum i potpis.

Taj dopis je veoma važan jer istog trenutka kada ga nadležni primi, to postaje vaš neprobojni štit. Vi ste prijavili ponašanje i tačka. Na upravi je da postupi dalje.

Nemojte se opterećivati navođenjem dokaza, ili nabrajanjem da možete da zovete svedoke i slično, to nije vaš posao, već tela kome ste se obratili prijavljivanjem događaja.

„Tokom rada na zadatku, profesor mi je prišao i pokušao da mi gurne čokoladu u usta. Nisam tražila čokoladu i nisam želela da je jedem iz njegove ruke. Na njegov pokušaj sam rekla ‘ne’ i okrenula glavu u levo. Profesor me je zbog toga nazvao ‘debilom'”.

„Tokom konsultacija profesor me rukom uhvatio za butinu, sa unutrašnje strane visoko na nekoliko santimetara od pelvisa i ja sam se zgrozila. Rekla sam mu da me ne dodiruje i to ga je zaustavilo/ili nije. On je reagovao (pa opišite način).”

U tom mailu, ponavljam, ne morate ništa da zaključujete, niti da obrazlažete ZAŠTO GA PIŠETE. Bukvalno samo ispričajte događaj, i ostavite da nadležni sam smisli šta će sa tim. Ne morate reći ‘molim vas da reagujete” ili “ja mislim da to nije u redu’, JER SE TO PODRAZUMEVA.

Ako vam nadležno telo ništa ne odgovori, a osećaj neprijatnosti i/ili ugroženosti opstaje, vašu prijavu objavite javno. U tom slučaju slobodno zacrnite svoje ime i ime dotičnog profesora, da se ne biste suočili sa hajkom ili tužbom napasnika.

Zapamtite, javnost je drugi prsten odbrane od ovakvog nasilja. Onaj mail vam je metalni štit, javnost (bez imenovanja) vam je električno polje oko vas. Skrivanje, čutanje, ‘netalasanje’ je njihov arsenal, posebno kada pokušavaju da vas emotivno ucene i uvuku u to”, zaključila je na svom tviter nalogu poznata spisateljica.

Foto: Mediacentar