Golub iz Goblina pred veliki beogradski koncert: Uvek je neko drugi kriv za to što nam se događa, uvek je tu neki novi “neprijatelj koji rovari“
Branko Golubović Golub se u intervjuu za Danas, koji je radila Una Miletić, priseća značajnih momenata u istoriji grupe, pojašnjava kako su teške situacije u društvu uticale na rad benda, sagledava savremene probleme s kojima se civilizacijski suočavamo i zaključuje da će se, s obzirom na stanje u kom živimo u Srbiji, zbog svog buntovnog karaktera, kod nas još dugo slušati pank-rok, iako establišmentu to ne odgovora.
– Naša publika već zna šta može da očekuje od nastupa Goblina. Zdrav, pozitivan, žestok rock’n’roll nastup, ovog puta pojačan s par gostiju kao i dodatnom set-listom. Planiramo da sviramo bar dva i po sata. Pa jednom se slavi trideset godina! – tako Branko Golubović Golub, vokal šabačke grupe Goblini, najavljuje koncert povodom tri decenije postojanja benda, koji će biti održan 25. juna na Beogradskom sajmu.
* Prisetite se najbitnijih momenata koje ste kao bend prethodne tri decenije iskusili?
– Obično se loše stvari vremenom zaboravljaju, ali upravo te loše stvari su uticale na razvoj benda i na nas kao pojedince. Stvarati muziku i snimati albume u toku najveće svetske hiperinflacije, pozajmljivati ogromne sume para o kojima je prosečna srpska porodica mogla samo da sanja, a koje smo koristili upravo za potrebe snimanja i promovisanja albuma, autostopiranja na intervjue i putovanja vozom na koncerte kao i spavanje nakon istih na autobuskim i železničkim stanicama samo su nas ojačali. Naravno, daleko od toga da je sve bilo crno. Izlazak našeg prvog izdanja i iščekivanje te kasete da dospe do naših ruku je jedan od momenata koje nikada neću zaboraviti. Takođe, ponovno okupljanje benda 2010. godine i uzbuđenje pred prvi koncert odsviran nakon više od devet godina od prestanka rada Goblina je nešto što će mi zauvek ostati u sećanju.
* Kako je politička situacija u zemlji uticala na stvaranje Goblina, od inflacija, rata, NATO bombardovanja, pada režima i svega što je potom usledilo?
– Mi nikada nismo imali problema sa stvaranjem. Sve to nabrojano nam je davalo dosta materijala za rad na novim pesmama. Ali, svi ti događaji su više uticali na koncertne aktivnosti. U toku bombardovanja, a još više nakon toga, koncertna scena je bukvalno zamrla. Skoro godinu dana smo imali problema da nađemo bilo kakav prostor van Beograda, Novog Sada i Niša gde bi mogli da sviramo. U isto vreme, ne treba zaboraviti da je nas studijski album Recontra snimljen bukvalno noć pred početak bombardovanja. Situacija se ponovila 2019. godine kada smo izdali naš poslednji album Jedninu, a pandemija je zvanično proglašena tri meseca kasnije. To su zaista velike frustracije za bend koji je toliko energije i truda uložio u stvaranje studijskog materijala, a koji na kraju ne može da se predstavi koncertnoj publici.
* Podsetite na vaša ostvarenja. Na čemu lično radite i šta vas pokreće u oblasti stvaranja, od pisanja do humanitarnog rada?
Trenutno sam bezidejan. Samo mi se svira. Hehehe… Ništa ne radim na silu, tako da čekam momenat kada mi se neke stvari budu promenile u glavi. Što se tiče tzv. ostvarenja van muzike, to su dve knjige: Pisma iz Avganistana i Izgužvane misli. Za ovu prvu je urađena i pozorišna predstava.
* Osvrnite se na globalne probleme današnjice.
– U duhu naziva našeg poslednjeg albuma Jednina, ne bih pričao o svetskoj krizi, migracijama ili ratu u Ukrajini. To su sve posledice većeg globalnog problema. Taj problem su ljudi. Činjenica je da u većini zemalja koje se smatraju globalno bitnim ljudi glasaju za svoje predstavnike – za one koji će voditi zemlju. Za to služe izbori, a sam proces je deo nečega što se naziva demokratija. Većina tih ljudi, glasaće mašinerije pati od manjka opšte kulture i obrazovanja. Iz tog razloga je s njima lako manipulisati. Serviraju im se populistički narativi potpomognuti najneverovatnijm teorijama zavere. Neobrazovanom čoveku, u to smo se već uverili, možeš da prodaš priču da je Zemlja ravna ploča. Pre pedeset godina, za takvu izjavu je bila vezana medicinska dijagnoza, a koja je zahtevala ozbiljno lečenje. I zašto nas onda čudi sve ovo što se događa oko nas? Veliki broj ljudi nije zainteresovan da sluša političare koji će im izložiti svoj ekonomski program ili plan kojim će se boriti za ostvarenje ili dalje osnaženje ljudskih prava. Oni i da čuju tako nešto, ne bi nijednu reč razumeli. Interesuje ih informacija pomoću koje će moći da progutaju razloge zbog kojih žive kao beda, a ti razlozi nikada nisu vezani za te iste političare. Uvek je neko drugi kriv za to što nam se događa, uvek je tu neki novi “neprijatelj koji rovari“. U isto vreme, žele da čuju ono što im prija ušima, a to je da ćemo živeti super i da je upravo ta osoba, taj kandidat, rešenje svih njihovih problema. Naravno, nikad se ne zapitaju, zašto ta ista osoba nije rešila sve te probleme do sada, i na osnovu koje strategije će to biti ostvareno. LJudi su ti koji biraju. Onda ne treba da se žalimo ni na koga drugog nego na same sebe.
Ostatak intervjua pročitajte na danas.rs
